Međunarodni monetarni fond (MMF) objavio je analizu koja ukazuje na potencijalnu reformaciju skoro 40% radnih mesta u svetu pod uticajem veštačke inteligencije (AI). Izvršna direktorka MMF-a, Kristalina Georgieva, upozorava na verovatno pogoršanje globalne nejednakosti kao posledicu ovog trenda. Ona naglašava potrebu da političari pažljivo pristupe ovom pitanju kako bi se izbeglo podsticanje društvenih tenzija.
Analiza MMF-a sugeriše da će napredne ekonomije najviše osetiti uticaj AI-a, gde bi do 60% radnih mesta moglo biti zahvaćeno. Polovina ovih slučajeva može doneti koristi radnicima kroz povećanje produktivnosti uz pomoć AI-a. Međutim, u drugim situacijama, AI bi mogao zameniti ljudsku radnu snagu, uticati na plate i čak dovesti do ukidanja određenih radnih mesta.
Zemlje s niskim prihodima očekuju manji uticaj AI-a, sa samo 26% radnih mesta pod uticajem. Georgieva ističe da mnoge od ovih zemalja nemaju dovoljno razvijenu infrastrukturu ili kvalifikovanu radnu snagu za efikasno iskorištavanje AI-a, što dodatno povećava rizik od globalne nejednakosti.
Ova MMF-ova analiza dolazi u vreme intenzivnih diskusija o veštačkoj inteligenciji na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu. AI je postao ključna tema, posebno nakon popularnosti aplikacija poput ChatGPT-a.
Razmatra se sve veći nivo regulacije AI-a širom sveta. Evropska unija postigla je privremeni dogovor o prvim zakonima koji regulišu upotrebu AI-a, dok se očekuje da Evropski parlament glasa o ovim predlozima početkom godine, sa primenom zakona ne pre 2025. SAD, Velika Britanija i Kina još uvek treba da objave svoje smernice za veštačku inteligenciju.
