Mit o lakoj zaradi: Zašto „brz novac“ na internetu najčešće znači da ste vi plen, a ne lovac

Svakog jutra, milioni ljudi u Srbiji i regionu otključavaju svoje telefone nadajući se čudu. Notifikacija na WhatsApp-u sa nepoznatog broja nudi „300 evra dnevno za dva sata lajkovanja videa“. Oglas na Instagramu prikazuje tinejdžera u iznajmljenom Lamborghiniju koji tvrdi da je otkrio „tajnu šifru“ za dropshipping. Kripto-guru na Telegramu obećava „sigurnih 1000% profita“ do petka. U eri ekonomske neizvesnosti, obećanje lake zarade (Easy Money) postalo je najtraženija roba. Ali, hajde da budemo brutalno iskreni: u digitalnoj ekonomiji, ako ne znate odakle novac dolazi, verovatno dolazi iz vašeg džepa.

Internet je demokratizovao mnoge stvari – pristup informacijama, komunikaciju, zabavu. Ali, stvorio je i najefikasniju mašineriju za eksploataciju ljudske nade i pohlepe u istoriji civilizacije. Dok čitate ovaj tekst, hiljade algoritama, botova i sajber kriminalaca rade na jednom cilju: da vas ubede da postoji prečica. Da postoji „magično dugme“ koje, ako se pritisne pravim redosledom, izbacuje dolare.

Kao IT portal, naša je dužnost da seciramo ovaj fenomen ne samo sa sociološke, već i sa tehničke strane. Šta se krije iza ovih ponuda? Kako funkcionišu ti sistemi? I zašto, uprkos svim upozorenjima, i dalje padamo na njih?

Ovo je vodič kroz minsko polje internet zarade – od brutalnih prevara do surove realnosti freelance tržišta.

Deo I: Anatomija „Galeba“ – Psihologija žrtve

Pre nego što uđemo u tehničke detalje prevara, moramo razumeti „bag“ u ljudskom softveru koji ove prevare čini mogućim. U sajber bezbednosti (Cybersecurity), često kažemo da je ljudski faktor najslabija karika.

Zašto pametni, obrazovani ljudi nasedaju na priče o lakoj zaradi?

1. Ekonomski očaj i inflacija: Kada su troškovi života visoki, a plate stagniraju (realnost Srbije i Balkana), kognitivni filteri opadaju. Očaj traži izlaz. Ponuda od 50 evra dnevno za „kliktanje“ zvuči kao spas, a ne kao alarm.

2. Dopaminska petlja (Dopamine Loop): Prevaranti dizajniraju svoje šeme kao video igre. Prvi „zadaci“ su laki. Prva isplata je stvarna (o ovome ćemo kasnije). Mozak dobija potvrdu: „Ovo radi!“. Luči se dopamin. Kada prevara kasnije zatraži novac od vas, vi ste već biološki „navučeni“.

3. Dunning-Kruger efekat: Mnogi ljudi precenjuju svoje razumevanje tehnologije. Misle da znaju šta je kriptovaluta (Cryptocurrency) ili forex jer su pročitali dva naslova. Prevaranti koriste stručni žargon (Tech Babble) da bi zvučali legitimno, računajući na to da žrtva neće priznati da ne razume o čemu se radi.

Deo II: Katalog iluzija – Najčešće šeme „lake zarade“

Internet je preplavljen varijacijama na temu, ali se većina „poslova iz snova“ svodi na nekoliko osnovnih mehanizama prevare.

1. „Task Scam“ (Prevara sa zadacima) – Epidemija 2024/2025.

Ovo je trenutno najrasprostranjenija prevara u našem regionu.

• Mamac: Dobijate poruku na WhatsApp ili Telegram (često sa indonežanskog ili afričkog pozivnog broja, iako se predstavljaju kao „Marketing menadžer iz Njujorka“). Nude vam posao: „Lajkujte YouTube videe“, „Ocenjujte hotele na Google Maps“ ili „Pratite TikTok naloge“.

• Udica: Kažu da je plata 50-100 evra dnevno. I, pazi sad – oni vam stvarno isplate prvi novac. Uradite tri zadatka, i na vaš račun legne 500 ili 1000 dinara.

• Zamka: Ovo se zove „tovljenje svinje“ (Pig Butchering – termin iz kineskog podzemlja). Stekli su vaše poverenje. Zatim vas ubacuju u „Premium grupu“. Tamo, da biste dobili „zadatke visoke vrednosti“ (gde se navodno zarađuje 100 evra), morate prvo da uplatite depozit od 50 evra.

• Kraj: Uplatite 50. Dobijete 70 (na ekranu platforme). Uplatite 200. Dobijete 300. Onda vam kažu da uplatite 1000 evra za „VIP status“. Uplatite. I tada… platforma se „zamrzne“, podrška traži još novca za „porez“ ili „deblokadu“, a vaš novac je nestao u kripto novčaniku negde u Aziji.

Tehnička pozadina: Ove „platforme“ su jeftine web aplikacije koje samo simuliraju zaradu. Brojevi na ekranu su lažni. Jedini stvarni novac je onaj koji vi šaljete njima.

2. Ponzi šeme maskirane u „Investicione platforme“

• Priča: „Naš AI bot trguje kriptovalutama 24/7 i nikad ne gubi“. „Ulažemo u solarne panele u Africi“. „Arbitraža sportskog klađenja“.

• Mehanizam: Obećavaju fiksni dnevni povrat (ROI – Return on Investment) od npr. 2% ili 5% dnevno.

• Realnost: Ne postoji nikakav bot, ni paneli, ni trgovina. Novac novih ulagača se koristi da se isplate „profiti“ starim ulagačima. Ovo funkcioniše dokle god ima novih žrtava. Kada priliv stane, vlasnici gase sajt (Rug Pull) i nestaju.

• Znak za uzbunu: Garancija profita. U svetu investicija, rizik i profit su korelirani. Niko ne može garantovati profit, posebno ne 5% dnevno (to bi značilo da biste od 100 evra za godinu dana imali milione).

3. Dropshipping i Amazon FBA kursevi – Industrija lažne nade

Ovde ulazimo u sivu zonu. Dropshipping (prodaja robe koju nemate na lageru) je legitiman poslovni model. Ali, „laka zarada“ od dropshippinga je mit koji prodaju „gurui“.

• Šema: Influenser na YouTube-u vam pokazuje kako zarađuje milione prodajući jeftine kineske spravice. Kaže da je lako. Sve što vam treba je njegov kurs od 497 evra.

• Istina: Tržište je prezasićeno. Marže su mikroskopske. Cena oglašavanja na Facebook-u i TikToku (CAC – Customer Acquisition Cost) je ogromna. Većina početnika izgubi novac na reklame.

• Profit: Guru ne zarađuje od dropshippinga. On zarađuje od prodaje kursa vama. Vi niste preduzetnik; vi ste mušterija.

Deo III: Surova realnost „pravog“ rada na internetu

Da li to znači da se na internetu ne može zaraditi? Naravno da ne. IT sektor, digitalni marketing i dizajn su dokaz da može. Ali ključna reč je RAD, a ne „laka zarada“.

Postoji ogromna razlika između pasivnog prihoda (koji je skoro nemoguć bez velikog početnog kapitala) i aktivnog rada na daljinu.

Platforme za frilensing (Upwork, Fiverr, Toptal)

Ovo su legitimna mesta. Ali, ona su globalna arena. Kada se prijavite na Upwork da radite unos podataka (Data Entry) ili pisanje tekstova, ne takmičite se sa komšijom Perom. Takmičite se sa:

1. Milionima radnika iz Indije, Filipina i Pakistana koji su spremni da rade za 3 dolara na sat.

2. Veštačkom inteligencijom (ChatGPT, Midjourney) koja taj posao radi brže, jeftinije i (često) bolje od prosečnog početnika.

Trka do dna (Race to the bottom): Na ovim platformama, za jednostavne poslove, cena rada konstantno pada. „Lak posao“ (prepisivanje teksta, lajkovanje, prosta administracija) se plaća mizerno jer je ponuda radne snage beskonačna. Da biste zaradili ozbiljan novac, morate imati specijalizovanu veštinu (programiranje, napredni video editing, AI inženjering, sajber bezbednost). A sticanje te veštine nije ni brzo ni lako. To su godine učenja.

Deo IV: Tehnički ugao – Kako vas „pecaju“?

Za čitaoce portala IT Network, važno je razumeti tehnologiju koja omogućava masovne prevare.

• Data Scraping (Prikupljanje podataka): Kako su dobili vaš broj? Botovi skeniraju Dark Web (gde su procurele baze podataka sa LinkedIn-a, Facebook-a), ali i javne oglase, forume, pa čak i nasumično generišu brojeve telefona.

• Telegram Botovi: Telegram je postao glavna infrastruktura za prevarante zbog svoje anonimnosti i mogućnosti automatizacije. Botovi mogu istovremeno komunicirati sa hiljadama žrtava, simulirajući „korisničku podršku“.

• Smart Contracts (Pametni ugovori) sa greškom: Kod kripto prevara, često vam traže da odobrite transakciju u svom Wallet-u. Maliciozni kod u pametnom ugovoru može biti napisan tako da, umesto da samo preuzme malu sumu, daje napadaču neograničen pristup vašim sredstvima (Unlimited Token Allowance).

Deo V: Budućnost prevara – AI kao saučesnik

Ono što nas čeka u bliskoj budućnosti je zastrašujuće. Generative AI menja igru.

1. Deepfake prevare: Zamislite video poziv gde vidite Ilona Maska (ili vašeg direktora) kako vam predlaže investiciju. Glas je njegov, lice je njegovo. Ali to je AI generisan avatar u realnom vremenu. Ovo se već dešava.

2. Hiper-personalizovani Phishing: Umesto lošeg engleskog jezika („Dear Sir/Madam“), AI može analizirati vaše društvene mreže i napisati poruku koja zvuči tačno kao da je od vašeg prijatelja, pominjući detalje koje samo on zna.

3. Automatizovani „Love Scam“: AI botovi mogu održavati romantične veze sa hiljadama usamljenih ljudi istovremeno, gradeći poverenje mesecima pre nego što zatraže novac.

Nema besplatnog ručka (ni u digitalnoj menzi)

Vratimo se na početno pitanje: Da li postoji brza zarada za lak posao na internetu? Odgovor je kratak i jasan: NE.

Ako vam neko nudi novac za posao koji može da obavi dresirani golub (klikanje, lajkovanje), vi niste zaposleni. Vi ste plen. Ako vam neko nudi povrat investicije veći od onoga što nude Voren Bafet ili najveći svetski fondovi, taj neko vas laže.

Internet je fantastično mesto za:

• Učenje (beskrajno znanje).

• Izgradnju karijere (ako imate veštine).

• Pokretanje biznisa (uz mnogo truda i rizika).

Ali kao bankomat koji izbacuje novac bez truda? To postoji samo u bajkama i na fišing sajtovima.

Sledeći put kada vidite ponudu koja zvuči „previše dobro da bi bila istinita“, setite se starog pravila interneta: Ako ne znate koji je proizvod, proizvod ste VI.

Sačuvajte svoj novac. Investirajte u znanje, u veštine, u pravi rad. To je jedina investicija koja se na internetu (i van njega) dugoročno isplati.