Kuća od karata: Kako je „Play-to-Earn“ prevario svet, i da li „Play-to-Own“ može da spasi gejming

Sećate se 2021. godine? Bilo je to vreme magije. Vreme kada je reč „metaverzum“ bila na usnama svakog direktora, a skraćenica „NFT“ (Non-Fungible Token / Nezamenljivi token) delovala kao ulaznica za brzu zaradu. U epicentru tog cunamija spekulacija, rođen je novi, opojni san: GameFi, ili Blockchain Gaming.

Obećanje je bilo više od revolucije; bilo je to oslobođenje. San je bio da ćemo konačno biti plaćeni za ono što smo oduvek radili iz ljubavi – igranje video igara. Rodio se model Play-to-Earn (P2E), ili „Igraj da zaradiš“.

A onda smo videli slike. Ljudi na Filipinima, u Venecueli, širom sveta, napuštaju svoje „prave“ poslove da bi po ceo dan „farmovali“ tokene u igri zvanoj Axie Infinity. Zarađivali su više od prosečne plate u svojoj zemlji. Zvučalo je kao utopija. Nova ekonomija je rođena.

A onda, jednako brzo kao što je i počeo, san se pretvorio u košmar. Kripto-tržište se srušilo 2022-2023. Ali to nije bio uzrok; bio je samo katalizator. Ekonomije ovih „igara“ su implodirale. Tokeni su postali bezvredni. Igrači su ostali sa bezvrednim digitalnim „ljubimcima“ za koje su platili hiljade dolara.

„Pravi“ gejmeri su, sve vreme, sa strane stajali i vikali: „Rekli smo vam!“. Njihov prezir prema NFT-jevima i „kripto-prevarama“ postao je glasan i opravdan.

Na portalu ITNetwork.rs, gde se tehnologija gleda bez filtera, vreme je za oštru, brutalno iskrenu analizu. Šta je, dođavola, bio taj P2E san? Zašto je tako spektakularno propao? I da li iz tog pepela zaista ustaje novi, održiviji model – Play-to-Own (P2O), ili „Igraj da poseduješ“ – ili je to samo ista prevara u novom pakovanju?

Ovo nije tekst o tome kako da „zaradite od igara“. Ovo je post-mortem jedne propale revolucije i dubinska analiza da li tehnologija koja stoji iza nje (blockchain) uopšte ima šta da traži u svetu gejminga.

Poglavlje 1: Anatomija „zlatne groznice“ – Dešifrovanje Play-to-Earn (P2E)

Da bismo razumeli propast, moramo razumeti mehaniku. Šta je P2E obećavao? Tradicionalni gejming model (nazovimo ga Play-to-Win ili Pay-to-Win) je jednosmerna ulica: Vi (igrač) dajete novac izdavaču (npr. Ubisoft, EA) za igru, ili za skinove (kozmetičke dodatke) i loot box-ove (kutije sa nasumičnim nagradama). Vi ste potrošač. Vreme i novac koji uložite ostaju zarobljeni u toj igri zauvek.

Blockchain Gaming je pokušao da ovo preokrene. Koristio je „sveto trojstvo“ Web3 tehnologije:

1. Blockchain (Blokčejn): Decentralizovana, javna „knjiga“ transakcija.
2. NFT (Nezamenljivi token): Vaš mač, oklop ili digitalni ljubimac više nije samo red u bazi podataka kompanije. On je NFT – jedinstveni digitalni sertifikat o vlasništvu koji živi na blockchainu. Vi ga zaista posedujete, kao što posedujete patike.
3. Kripto tokeni (Fungible Tokens): „Zlato“ u igri više nije virtuelno. To je stvarna kriptovaluta (npr. Ethereum, Solana ili token specifičan za igru) koju možete zameniti na menjačnici za pravi novac.

Studija slučaja: Axie Infinity – Od utopije do digitalnog feudalizma

Ne možemo pričati o P2E bez Axie Infinity. To je bio „zlatni standard“ i prva žrtva.

• Model: Da biste uopšte igrali, morali ste da kupite tri „Axie“ ljubimca. Cena? U jeku ludila (2021), „početni tim“ je koštao preko 1.000 dolara.
• Igranje: Igrali ste (ponavljajuće, dosadne) bitke protiv drugih igrača.
• Zarada (Earn): Pobeđivanjem ste „stvarali“ (mint) SLP (Smooth Love Potion) – kripto token igre.
• Keširanje (Cash-out): Taj SLP ste mogli da prodate na menjačnici (kao Binance) za prave dolare.

U početku, ovo je funkcionisalo. Zašto? Zato što je cena SLP-a rasla. Ali zašto je rasla? Zato što je sve više novih igrača moralo da kupi SLP (i drugi token, AXS) da bi „parili“ Axie-je i stvarali nove timove za ulazak.

Uspon „Škola“ (Digitalni feudalizam)

Pošto je ulazna barijera (1.000 dolara) postala previsoka za ljude na Filipinima, stvoren je model „Scholarship“ (Stipendija).

• „Menadžer“ (neko sa parama) bi kupio tim Axie-ja.
• On bi ga „pozajmio“ „Studentu“ (Scholar) na Filipinima.
• „Student“ bi igrao (čitaj: radio) po 8-10 sati dnevno.
• Profit (zarađeni SLP) bi se delio, često 50/50 ili čak 70/30 u korist menadžera.

Ovo više nije bilo igranje. Ovo je postao posao. I to loš, repetitivan posao sa niskom zaradom. Igrači nisu bili igrači; bili su digitalni radnici na minimalcu. To nije bila „revolucija“; bio je to povratak u digitalni feudalizam.

A onda se, kao što svaka kula od karata mora, ceo sistem srušio.

Poglavlje 2: Kuća od karata – Surova matematika neodrživosti

Zašto je P2E propao? Kripto-zima nije uzrok. Ona je bila samo vetar koji je oduvao kuću od karata. Pravi uzrok je bila katastrofalna, neodrživa ekonomija (Tokenomics).

Problem P2E modela je što je on, u 99% slučajeva, bio samo maskirana Ponzi (piramidalna) šema.

Hajde da budemo oštri i direktni. Ponzi šema je finansijski model koji zahteva konstantan priliv novca od novih investitora da bi se isplatili stari investitori. Kako je P2E funkcionisao?

1. Igrači (Stari investitori): Igraju da bi zarađivali (stvarali tokene).
2. Tržište: Svi ti igrači žele da prodaju te tokene za pravi novac (USD, EUR). Ovo stvara ogroman, konstantan pritisak na prodaju (sell pressure). Cena tokena kreće nadole.
3. Pitanje od milion dolara: Ko kupuje te tokene? Ko unosi „pravi“ novac u sistem?
4. Odgovor: Novi igrači (Novi investitori). Novi igrač mora da kupi skupe NFT-jeve i tokene da bi počeo da igra.

Sistem je održiv samo dok broj novih igrača (koji kupuju) raste brže od broja starih igrača (koji prodaju).

Čim se taj rast uspori (a mora se usporiti), dešava se „bankrot“. Stari igrači i dalje prodaju, ali nema ko da kupi. Cena tokena (kao SLP) pada u provaliju. Zarada postaje 0.01 dolar po satu. „Studenti“ odustaju. A „Menadžeri“ ostaju sa bezvrednim NFT-jevima.

To nije igra. To je bio finansijski instrument sa lošim gameplay-om (načinom igranja).

Drugi problem je bio inflacija. Svaki igrač je bio „kovnica novca“. Svaki dan su se stvarale (mintale) milijarde novih tokena (SLP). Ali, igra nije imala smislene načine da se ti tokeni potroše (burn) unutar igre. Nije bilo dovoljno „sudopera“ (token sinks) koje bi uništavale valutu. Kada ponuda raste brže od potražnje – vrednost pada na nulu. To je osnovna ekonomija.

Poglavlje 3: Mržnja gejmera – Zašto „pravi“ igrači preziru Blockchain

Dok su kripto-entuzijasti sanjali o P2E, postojala je jedna grupa koja je vrištala iz petnih žila: gejmeri. Prava, core gejming zajednica, ljudi koji ostavljaju hiljade sati u igrama kao što su Elden Ring, CS:GO ili World of Warcraft, organski su prezirali celu ideju.

Zašto? Zato što su u njoj videli kraj svega što vole.

1. „Finansijalizacija“ zabave (Posao umesto igre)

Gejming je, u svojoj suštini, eskapizam. To je beg od stvarnog sveta, od posla, od računa. To je ulazak u svet gde ste heroj, gde je zabava jedina metrika. P2E radi suprotno. On ubacuje posao u beg od posla. On pretvara igru u „side hustle“ (dodatni poslić). Svaki klik se meri u centima. Optimizujete „zabavu“ za profit. To je, za pravog gejmera, odvratno.

2. Kultura prevara (Scams & Rug Pulls)

Ruku na srce, 99% NFT/GameFi projekata u 2021. godini su bile prevare. Lepi sajtovi, lažni road-mapovi (planovi). Ljudi ulože milione, a „developeri“ nestanu sa novcem (rug pull). Gejmeri, koji su inače tehnički pismeni, videli su ovo i s pravom ceo koncept obeležili kao toksičan.

3. Ekološka katastrofa (Dokazni argument)

NFT-jevi su (tada) uglavnom živeli na Ethereum blockchainu, koji je koristio Proof-of-Work (PoW) konsenzus. To je bio mehanizam koji je trošio energiju kao cela država (npr. Argentina). Gejmerima, koji su osetljivi na potrošnju struje (zbog svojih high-end grafičkih kartica), ideja da „digitalni mač“ zagađuje planetu bila je neprihvatljiva. (Fer primedba: Ovo je u velikoj meri rešeno prelaskom Ethereuma na Proof-of-Stake (PoS) 2022. godine, koji je smanjio potrošnju energije za ~99.9%. Ali, šteta ugledu je već bila učinjena.)

4. Ultimativna pohlepa izdavača (Greed)

Ovo je možda i ključni razlog. Gejmeri se već godinama bore protiv pohlepe izdavača. Mrze mikrotransakcije (plaćanje za sitnice u igri). Mrze loot box-ove (kockanje). I onda su izdavači (kao Ubisoft ili Square Enix) rekli: „Hej, imamo novu ideju! NFT!“

Gejmeri su u ovome videli finalni, ultimativni stadijum kapitalističke pohlepe. „Platio sam 70 dolara za igru, a vi sada želite da mi prodate skin (kozmetički dodatak) za 150 dolara kao NFT, i nazivate to vlasništvom?“ Pokušaj Ubisoft-a sa platformom Quartz i NFT-jevima u igri Ghost Recon Breakpoint bio je apsolutna katastrofa. Gejmeri su ih uništili negativnim kritikama. Prodaja je bila skoro nula.

Poglavlje 4: Evolucija ili ista prevara? – Analiza modela „Play-to-Own“ (P2O)

Industrija je dobila šamar. Jako. P2E je propao. Gejmeri ih mrze. Šta sad? Pametni u industriji su shvatili: Problem nije bio „blockchain“. Problem je bio „Earn“ (zarada).

Tako se rodio novi narativ. Play-to-Own (P2O), ili „Igraj da Poseduješ“.

Ovo je suptilan, ali fundamentalno važan pomak u filozofiji:

• P2E (Staro): „Igraj da bi zaradio.“ (Motivacija = Novac).
• P2O (Novo): „Igraj zabavnu igru. A usput, item-i (predmeti) koje nađeš ili kupiš… oni su zaista tvoji.“ (Motivacija = Zabava; Vlasništvo = Bonus).

U P2O modelu, igra mora da bude ZABAVNA SAMA PO SEBI. Mora da bude igra koju biste igrali i da vam niko ne plaća. Mora da bude igra koja može da se takmiči sa Call of Duty ili Baldur’s Gate 3.

„Vlasništvo“ (Ownership) je samo šlag na torti.

• Našao si retki, legendarni mač nakon što si pobedio teškog bossa? Taj mač je NFT.
• Šta to znači? Znači da ga, za razliku od World of Warcraft-a (gde Blizzard poseduje sve), ti stvarno poseduješ.
• Možeš da ga prodaš drugom igraču na OpenSea tržištu (ili internom tržištu) za pravi novac.
• Možeš da ga zadržiš kao trofej.
• Možeš da ga, teoretski, odneseš u drugu igru (o tome kasnije).

Ovo zvuči… mnogo bolje. Zapravo, ovo zvuči kao ono što gejmeri već rade godinama! Tržište CS:GO (sada CS2) skinova vredi milijarde dolara. Igrači kupuju i prodaju virtuelne „noževe“ za desetine hiljada dolara. Tržište EVE Online ili Runescape predmeta je uvek bilo „P2O“.

Pitanje je: Šta tu blockchain uopšte dodaje? Odgovor je: Decentralizaciju i otpornost na cenzuru. U CS2, Valve (vlasnik) sutra može da odluči da „ugasi“ celu pijacu. Mogu da vam oduzmu skin. U P2O modelu, vaš NFT mač je na blockchainu. Izdavač igre (npr. Ubisoft) ne može da vam ga oduzme. Čak i ako ugase igru, NFT je i dalje vaš.

Poglavlje 5: Sveti gral (ili utopija) – Problem interoperabilnosti

Ovo je bio ultimativni Web3 san. Interoperabilnost. San je bio: „Kupiš NFT skin (odelo) u igri Fortnite. Onda se uloguješ u Call of Duty i nosiš isti taj NFT skin. Onda odeš u Minecraft i nosiš isti taj skin.“

Jedan asset (digitalno dobro), više svetova. Zvuči magično. To je, nažalost, skoro pa nemoguće. I to iz dva razloga:

1. Tehnički problem (Nemoguće):
   • Fortnite radi na Unreal Engine. Minecraft je Java/C++. Call of Duty ima svoj engine.
   • Kako tačno prevesti 3D, high-polygon model skin-a iz Fortnite-a u voxel-based (kockasti) svet Minecraft-a?
   • Nije to samo „slika“. To je model, fizika, hitbox, animacije… Tehnički, to je noćna mora koja zahteva da svi developeri na svetu pristanu na jedan standard.
2. Poslovni problem (Neisplativo):
   • Zašto bi, pobogu, Activision (vlasnik Call of Duty) dozvolio da u njihovoj igri nosite skin koji ste kupili od Epic Games-a (vlasnik Fortnite-a)?
   • Biznis model je da vam Activision proda svoj skin. Dozvoljavanje interoperabilnosti je direktno uništavanje sopstvenog izvora prihoda.

Realnost: Interoperabilnost se neće desiti između velikih, konkurentskih igara. Desiće se (i već se dešava) unutar istog ekosistema.

• Primer: Kompanija Gala Games napravi 10 različitih igara (RPG, pucačina, strategija…). Pošto su isti vlasnik, oni mogu da omoguće da vaš NFT heroj iz RPG-a bude igriv lik u njihovoj pucačini. To je već ogroman korak napred.

Poglavlje 6: Gde smo sada? (AAA, Hibridi i Srbija)

Dakle, P2E je mrtav. P2O je novi, teži, ali pošteniji put. Gde je tržište danas (2025/2026)? U fazi je „Velikog Građenja“ (The Great Build), daleko od očiju hype-a.

• AAA („Triple-A“) pokušaji: Više ne gledamo ružne, 2D igre. Gledamo projekte sa budžetima od stotina miliona dolara, koji se prave u Unreal Engine 5.
  • Primeri: Star Atlas (svemirski MMO, ekstremno ambiciozan, možda i previše), Illuvium (hvatanje čudovišta, izgleda prelepo), Shrapnel (pucačina, fokus na user-generated content kao NFT).
  • Ovi projekti još nisu „uspeli“. Oni se prave. Oni su opklada da će kvalitet igre dovesti igrače.
• Hibridni model (Najverovatniji put):
  • Najrealniji scenario je da će tradicionalni, „Web2“ izdavači (kao EA, Take-Two, Ubisoft) polako početi da „otvaraju“ svoje ekonomije.
  • Neće celu igru staviti na blockchain. Ali će možda najređe, kozmetičke iteme (npr. 1-od-1000 legendary skin) pretvoriti u NFT-jeve, dajući igračima mogućnost da ih stvarno poseduju i trguju njima.

A gde je tu Srbija?

Srbija je u savršenoj poziciji. Ne da se „kocka“ na P2E, već da gradi P2O budućnost.

• Gejming Giganti (Nordeus, 3Lateral…): Naši najveći igrači su svetska klasa. Nordeus (deo Take-Two, koji drži GTA!) je majstor za mobile gejming i free-to-play ekonomije. Ako neko razume kako da napravi održivu ekonomiju u igri, to su oni. 3Lateral (deo Epic Games, koji drži Fortnite!) su bogovi za MetaHuman tehnologiju. Oni grade lica i tela za buduće metaverzume.
• Blockchain Ekspertiza: Srbija (Beograd/Novi Sad) ima jednu od najjačih blockchain (posebno Ethereum/Solidity) zajednica u Evropi.
• Indie Scena: Imamo neverovatno živu indie (nezavisnu) scenu koja je agilna i spremna da eksperimentiše.

Zaključak: Srbija nije zemlja koja će „farmovati“ u tuđim igrama. Srbija je zemlja koja ima savršen spoj talenata (C++ za Unreal, C# za Unity, Solidity za blockchain i Artisti svetske klase) da pravi ove nove P2O svetove za globalno tržište. Mi smo „rudnik mozgova“ za ovu industriju.

Poglavlje 7: Presuda – Da li je Blockchain Gaming održiv?

Vreme je za konačan odgovor. Da li je Play-to-Earn (P2E) održiv? Ne. Apsolutno ne. Bilo koji model čija ekonomija zavisi od konstantnog priliva novih igrača da bi se isplatili stari, nije igra. To je neodrživa finansijska šema koja se maskira kao igra. Tačka.

Da li je Play-to-Own (P2O) održiv? Možda. Ali pod jednim, ključnim, neopozivim uslovom: „PLAY“ mora da bude 100 puta važnije od „OWN“.

Održivost P2O modela zavisi od toga da li ima intrinzičnu vrednost – zabavu. Igrači moraju želeti da troše novac unutar igre (na skinove, na iteme), ne zato što očekuju da će se obogatiti, već zato što im ti itemi donose status, lepotu ili zabavu. To je model koji CS:GO i Fortnite koriste decenijama.

Ako P2O uspe, blockchain će postati nevidljiv. To će biti samo tehnologija „ispod haube“ koja omogućava istinsko vlasništvo i bezbedno trgovanje. Gejmer neće ni znati da koristi blockchain, kao što ne zna koji HTTP protokol koristi njegov pretraživač.

Revolucija (P2E) je propala. Pojela je samu sebe. Sada počinje evolucija (P2O). To je spor, težak i skup proces izgradnje stvarnih, kvalitetnih, AAA igara koje će, kao dodatni benefit, poštovati svoje igrače i dati im pravo vlasništvo nad onim što su zaradili.

Budućnost gejminga nije u „zaradi“. Budućnost gejminga je, kao i uvek, bila samo u jednoj stvari: dobroj zabavi.

Foto: Pexels