Internet povezivost omogućila je svima neograničen pristup informacijama bilo gde i bilo kada. Postala je neodvojivi deo savremenog života, menjajući način razmišljanja i komunikacije ljudi. Dodatno, transformisala je način na koji živimo, stvarajući ogromnu mrežu međusobne povezanosti.

S obzirom na to da bežična veza ima za cilj pružanje visokokvalitetnog pristupa, hajde da se prvo pozabavimo tehničkim aspektima sveta interneta.

Kratka pozadina „G“ u svetu interneta

Sistem pristupa internetu obeležen je i organizovan alfanumeričkim vrednostima koje definišu implementaciju mobilnog mrežnog sistema različitih tehnologija. „G“ označava generaciju. Svaka generacija mreže donela je svetu važan korak u razvoju mobilnih komunikacionih sistema. Svaka generacija mreža poboljšava brzinu i kvalitet mreža i interneta.

Prva generacija (1G) predstavljena je u Tokiju 1979. godine od strane Nippon Telephone. Mreže prve generacije koristile su analogne komunikacione standarde, koje su kasnije zamenile digitalne mreže druge generacije (2G). Nakon što je 1G bežična mreža predstavljena u Tokiju, Japan je postala prva zemlja koja ju je omogućila širom zemlje. Uvedena je i u SAD-u i Kanadi 1983. godine.

Nakon popularnosti 1G, 2G ili druga generacija počela je digitalizaciju mreža. Pošto je 1G imao značajne nedostatke kao što su loš kvalitet zvuka, mala pokrivenost i velika statistička buka, razvojni inženjeri težili su stabilnijem algoritmu. Druga generacija (2G) lansirana je 1991. godine od strane Radiolinja u finskom globalnom sistemu za mobilne komunikacije. 2G mreže su prve koje koriste digitalne mreže, što je poboljšalo kvalitet zvuka i smanjilo šumove.

Najznačajniji napredak ostvaren u 2G mrežama bio je uvođenje šifrovanih poziva. To znači da razgovor ne može biti šifrovan tokom poziva. Širina pojasa i frekvencija takođe su se poboljšali u okviru druge generacije. Kako tehnologija napreduje, 2.75G i 2.75G EDGE mreže postale su nadogradnja za drugu generaciju.

Nadalje, povezanost mreže poboljšala se u svojoj najboljoj verziji kada je 3G predstavljen mobilnim korisnicima. 3G mreže bile su prve koje su bile dovoljno brze da učine pametne telefone praktičnim. Pre toga, ćelijske mreže nisu mogle podržati sve funkcije koje čine pametne telefone izvanrednim, kao što su strimovanje video sadržaja, surfanje webom i preuzimanje muzike. 3G je takođe odgovoran za pristup internetu, glasovnu telefonsku vezu, fiksni bežični pristup internetu i tehnologiju mobilne televizije. Nova generacija ćelijskih mreža pojavila se svakog desetogodišnjeg perioda od uvođenja mreže prve generacije. 3G komunikacione mreže podržavaju brzine prenosa informacija od najmanje 144 kbps.

Ali 4G je omogućio širenje tehnologije pametnih telefona i postao je nasleđe inventivne ljudske prirode. Godine 2009. četvrta generacija (4G) bežičnih širokopojasnih komunikacija komercijalno je predstavljena širom sveta, a kompanija TeliaSonera donela je 4G na tržište. 4G je bio znatno brži od 3G i otvorio je nove mogućnosti za preuzimanje igara i strimovanje video sadržaja na prethodno nerealne načine.

5G Evolucija interneta

Sa potencijalom da revolucionizuje način pristupa internetu, 5G, ili peta generacija u mobilnim mrežama, dizajnirana je da zadovolji veći obim internet konekcije u današnjoj upotrebi. Tehnički nazvana petom generacijom, ova mobilna širokopojasna mreža koju su kompanije počele razvijati 2009. godine bila je predviđena od strane stručnjaka sa do 1,5 milijardi pretplatnika do 2025. godine.

Južna Koreja bila je prva zemlja koja je usvojila ovu tehnologiju u velikom obimu u aprilu 2019. godine. Tada su oko 224 operatera u 88 zemalja širom sveta uložili u tu tehnologiju. U Južnoj Koreji, svi operateri 5G mreža koristili su bazne stanice i uređaje od strane Samsunga, Erica i Nokije, osim onih koji su koristili Huawei uređaje. Među njima, Samsung je bio najveći dobavljač, isporučujući 53.000 baznih stanica od ukupno 86.000 stanica instaliranih širom zemlje.

Cilj mu je pružanje višegigabitnih brzina prenosa podataka sa niskim kašnjenjem, ogromnim brojem mrežnih veza, poboljšanom pouzdanošću, povećanom dostupnošću i doslednim korisničkim iskustvom za pretplatnike. Sa prosečnom širinom pojasa od 100 Mbps, očekuje se da će dostići brzinu podataka od čak 20 Gbps i koristiće frekvenciju od 28,4 GHz. Kada 5G postigne željenu brzinu podataka u Gbps, biće sto puta brži od standardnog 4G. Takođe je 30 puta brži od naprednih standarda 4G, kao što je LTE-A.

Ključna razlika između 5G i prethodnih mobilnih mreža je korišćenje radio talasa viših frekvencija. 5G koristi frekvencije milimetarskih talasa (između 24 i 100 GHz), koje imaju kraće talasne dužine od nižih frekvencijskih pojaseva korišćenih u prethodnim generacijama. To omogućava 5G-u da prenosi više podataka u manje vremena, dok korisnici uživaju u odličnoj pouzdanosti i ogromnom kapacitetu mreže uz dosledno korisničko iskustvo za više ljudi.

Funkcije 5G u povezanosti

Da bi omogućili 5G, operateri moraju instalirati novu opremu na ćelijskim tornjevima i drugoj infrastrukturi, poput malih ćelija i distribuiranih antenskih sistema. Ovi uređaji koriste više antena kako bi slali usmerene radio talase direktno ka pojedinačnim uređajima, umesto slanja signala u svim pravcima, što je bio slučaj sa prethodnim generacijama.

Implementacija 5G mreže na nosačima baziranim na mmWave uz pomoć malih ćelija može poboljšati ukupno područje pokrivenosti. U kombinaciji sa beamforming-om, male ćelije mogu pružiti visoku brzinu i nisko kašnjenje u pokrivenosti. Takođe, 5G će uključivati napredne tehnologije kao što je Massive MIMO (Multiple Input Multiple Output), koja koristi više antena za istovremeno slanje i primanje podataka, šaljući signale specifičnim uređajima.

Sve u svemu, 5G mreže koristiće kombinaciju nove opreme i naprednih tehnologija kako bi omogućile bržu, pouzdaniju i nisko-kašnjenje konekciju, omogućavajući širok spektar aplikacija i usluga, od autonomnih automobila do dugih udaljenih operacija. Ovo je samo vrh ledenog brega jer će 5G ponovo stvarati svet u internet prostoru.

Jednostavno rečeno, za razliku od prethodnih ćelijskih mreža, tehnologija 5G koristi ćelijske stanice koje prenose podatke putem vazduha. Ćelijske stanice se povezuju sa mrežama koristeći bežičnu tehnologiju ili žičane veze. Tehnologija 5G menja način kodiranja podataka, značajno povećavajući broj radio talasa dostupnih operatorima mreže.

Zaključak

Internet će verovatno i dalje menjati naše živote na brojne načine, donoseći prilike i izazove. Sa neprestanim trudom razvojnih inženjera da stvore pouzdaniji internet prostor, svi će se složiti da je 5G tu da oblikuje budućnost. Revolucionisaće različite oblasti, od procesa proizvodnje i industrije do pojedinačnih upotreba. Takođe će poboljšati aplikacije za virtuelnu i proširenu stvarnost, koje su ranije viđene samo kao prolazni san. Doista, ljudska kreativnost otvara nebrojene prilike, čineći nekada nemoguće dostižnim.