Istraživači sa Univerziteta u Tel Avivu stvorili su možda najosetljiviji uređaj za identifikaciju mirisa na svetu spajanjem vrhunske elektronike i veštečke inteligencije s „tehnologijom“ starom stotinama miliona godina: antenom skakavaca.
Na nekim aerodromima koriste se „smrdljivi roboti“ za otkrivanje krijumčarene robe kao što je marihuana. Čak i napredniji aerodromi koriste pse jer, kako ističu prof. Yossi Yovel, dr. Ben Maoz i tim, tehnologije koje je napravio čovek još uvek ne mogu konkurisati milionima godina evolucije. Još uvek ne mogu, ali sada su naučnici sa Univerziteta u Tel Avivu unapredili koncept koristeći napredni njuh skakavca.
Insekti su se počeli pojavljivati pre gotovo pola milijarde godina i imali su vremena da razviju izvanredne sposobnosti. Komarac može detektovati razliku od 0,01 posto u koncentraciji ugljen – dioksida, što im pomaže u usmeravanju do potencijalnih obroka: životinja koje izdišu CO2. Čovečanstvo nije ni blizu proizvodnje umetnih senzora s takvim mogućnostima.
Izraelski pustinjski skakavac miriše pomoću svojih antena. Trik je u povezivanju tog biološkog senzora s umetnim sistemom koji može primati i dekodovati električne signale, što tim naziva „jednostavnom tehnologijom elektro-antenograma“ naoružanim softverom za analizu mirisa. Njihov bio-mech mirisni bot je 10.000 puta osetljiviji od uobičajeno korišćenog elektroničkog „mirisnog“ uređaja.
„Šta je jednostavna tehnologija elektroantenograma? Informacije u telu svih živih organizama prenose se putem električnih impulsa. Naši osetljivi organi pretvaraju različite vrste okolišnih podražaja (na primer, molekule mirisa) u električne signale“ objašnjava Maoz.
„Tehnologija elektroantenograma omogućuje ‘čitanje’ signala koje generiše antena insekata kao odgovor na specifične olfaktorne signale (specifične mirise). Ti se signali zatim mogu poslati algoritmu učenja za identifikaciju i robotu za lokalizaciju“.
„Tako su mogli okarakterizovati percepciju antene za osam mirisa, poput geranija, limuna i marcipana. Zapravo, nakon što je eksperiment završio, nastavili smo identifikovati dodatne različite i neobične mirise, poput raznih vrsta škotskog viskija. Uporedba sa standardnim mernim uređajima pokazala je da je osetljivost nosa kukca u našem sastavu oko 10.000 puta veća od uređaja koji su danas u upotrebi“, ističe profesor Yovel.
Mnoge je zanimalo šta se dogodilo s skakavacima. Upitan o tome, Maoz objašnjava da insektu odvoje jednu od dve antene i da može dobro živeti samo s jednom. Ali istraživači su morali rešiti i još jedan problem, organski materijal se brzo raspada. Pitanje je koliko dugo može trajati odvojena skakavčeva antena.
„Za ovu smo studiju izradili uređaj koji može produžiti funkcionalnost antene do 12 sati. Ovo je bilo dovoljno za ovaj rad, ali možemo razviti dodatne metode koje će ga produžitit ako bude potrebno“, kazao je profesor Maoz.
U drugom budućem radu, kažu istraživači, planiraju robotu za mirise dati navigacijsku sposobnost kako bi se mogao dovući do izvora mirisa.
Još je rana faza da se razgovara o komercijalizaciji, ali tim ima velike vizije, Maoz kaže da su već u razgovorima s raznim vladinim, kao i komercijalnim subjektima.
