Otvorite bilo koji poslovni magazin ili IT portal. Slika je skoro uvek ista: nasmejani, samouvereni CEO (ili Founder) sedi u dizajnerskoj kancelariji. Ruke su prekrštene. Pogled je vizionarski. Naslov vrišti o milionima, o rastu, o „osvajanju“ američkog tržišta.
U tekstu koji sledi, čitamo epopeju. Počeli su u garaži (ili studentskoj sobi). Radili su 20 sati dnevno. Jeli su nudle. Verovali su u san. Onda se desilo „to“ – magični trenutak, „pivot“, velika investicija. I danas, eto ih. Uspešni. Bogati. Promenili su igru.
Mi, čitaoci, gutamo svaku reč. Tražimo tajni recept. Tražimo „jedan trik“ koji možemo da prekopiramo. Kupujemo njihove knjige, slušamo njihove podcaste. To je postalo svojevrsna „hustle pornografija“ – fetišizacija uspeha i prekomernog rada.
A sada, hajde da na portalu ITNetwork.rs, gde se ceni istina (ma koliko bolna bila), kažemo carevo novo odelo. Ogromna većina tih intervjua je, u najboljem slučaju, beskorisna. U najgorem, aktivno je štetna.
To nije priča o uspehu. To je PR (Odnosi s javnošću). To je pažljivo konstruisan narativ, odobren od strane investitora i marketing tima, dizajniran da proda proizvod, privuče nove zaposlene ili podigne sledeću rundu investicija.
Ovo nije tekst koji će vam dati još jednu „priču o uspehu“. Ovo je tekst o tome kako čitati te priče. Ovo je vodič za dekonstrukciju mita. Naučićemo da tražimo ono što nije rečeno. Zaronićemo u psihološku zamku zvanu „Survivorship Bias“ (pristrasnost preživelih) koja nas tera da kopiramo pogrešne ljude. I, što je najvažnije, definisaćemo šta zaista čini vredan intervju sa liderom – a to skoro nikada nije priča o uspehu. To je priča o „failovima“ (neuspesima), ožiljcima i brutalno iskrenim lekcijama.
Jer u srpskom IT ekosistemu, koji konačno sazreva, vreme je da prestanemo da slavimo „heroje“ i počnemo da učimo iz realnih podataka.
Poglavlje 1: Anatomija „PR intervjua“ – Zlatni kavez uspeha
Da bismo pronašli „zlato“, moramo prvo naučiti da prepoznamo „lažno zlato“ – intervju koji je samo PR saopštenje u dijaloškoj formi. Prepoznaćete ga po nekoliko ključnih klišea.
Kliše #1: „Naš tim je naša porodica“
- Šta čujete: Topla, humana kultura gde se svi vole i podržavaju.
- Šta je (često) realnost: Ovo je najveća red flag (crvena zastavica) u IT svetu. „Mi smo porodica“ je često korporativni kod za: „Očekujemo od tebe lojalnost porodice (radićeš prekovremeno bez pogovora), ali ćemo ti dati otkaz čim se brojevi ne slože (što porodica ne radi).“
- Oštra istina: Uspešne kompanije nisu porodice. One su profesionalni sportski timovi. Ceni se performans, svako ima jasnu ulogu i ako ne isporučuješ, sediš na klupi ili letiš iz tima. To je surova, ali iskrena postavka.
Kliše #2: „Neuspeh nije bio opcija“ / „Samo smo naporno radili“
- Šta čujete: Priča o herojskoj odlučnosti. Čista snaga volje koja je dovela do pobede.
- Šta je (često) realnost: Sakrivanje ključnog faktora – sreće (luck). I, naravno, sakrivanje stotina malih i velikih neuspeha usput. Kada lider kaže „samo smo radili“, on banalizuje proces. On preskače priču o onom pivotu (promeni pravca) koji se desio slučajno, o sastanku sa investitorom koji je „uletEO“ preko rođaka, o bug-u (grešci) koji je zamalo uništio celu firmu.
- Oštra istina: Neuspeh jeste bio opcija. Bio je najverovatnija opcija. Uspeh nije došao samo radom, već kombinacijom rada, tajminga, sreće i (najčešće) sposobnosti da se prežive sopstvene greške.
Kliše #3: „Mi smo lideri u [neki buzzword]“
- Šta čujete: Inovacija, dominacija, vizija. „Mi smo disruptori.“
- Šta je (često) realnost: Prazan marketinški žargon. Svaka druga firma je danas „AI-powered“, „data-driven“ ili „lider u Web 3.0“.
- Oštra istina: Dobre intervjue ne zanimaju etikete. Zanimaju ih procesi. Ne pitajte lidera „Da li koristite AI?“. Pitajte ga: „Kako ste implementirali AI? Koji dataset ste koristili za trening? Koji vam je false-positive procenat? Kako je to stvarno uticalo na vaš bottom line (krajnji poslovni rezultat)?“
Zašto lideri daju ovakve intervjue? Strah od ranjivosti. Pritisak investitora. Građenje kulta ličnosti. Ali, najveći problem je što mi, publika, gutamo te priče. I tu upadamo u najopasniju kognitivnu zamku od svih.
Poglavlje 2: „Survivorship Bias“ – Zašto je Bil Gejts (verovatno) loš uzor
Ovo je srž problema. Survivorship Bias (Pristrasnost preživelih) je logička greška gde se fokusiramo isključivo na ljude ili stvari koje su „preživele“ neki proces, ignorišući one koje nisu (jer su manje vidljive).
Klasičan primer: Tokom Drugog svetskog rata, saveznici su hteli da ojačaju oklop na avionima. Analizirali su avione koji su se vratili iz misija i gledali gde imaju najviše rupa od metaka. Logika? Ojačati ta mesta. Ali, statističar Abraham Vald je rekao: „Ne. Rupe koje vidite su na mestima gde avion može da bude pogođen i da se vrati. Morate ojačati mesta gde nema rupa – jer avioni pogođeni tamo se nikada nisu ni vratili da nam ispričaju priču.“
Mi radimo istu grešku sa IT liderima.
- Šta vidimo: „Bil Gejts, Stiv Džobs i Mark Zakerberg su napustili Harvard/Reed i postali milijarderi.“
- Pogrešan zaključak: „Da bi uspeo u IT-ju, treba da napustiš fakultet i imaš viziju.“
- Šta ne vidimo: Desetine hiljada drugih ljudi koji su napustili fakultet u isto vreme i danas su bankrot.
- Realna lekcija: Gejts i Zakerberg nisu uspeli zato što su napustili faks. Uspeli su uprkos tome. Uspeli su jer su imali savršen tajming, pristup resursima i (ključno) ogromnu socijalnu i finansijsku sigurnosnu mrežu. Gejtsova majka je sedela u odboru sa CEO-om IBM-a. To je „sitni“ detalj koji PR intervjui često zaborave da pomenu.
Kada čitamo intervjue samo sa „pobednicima“, mi kopiramo njihove vidljive osobine (npr. „Stiv Džobs je bio arogantan“, „Mask spava u fabrici“), misleći da je to recept za uspeh. A ignorišemo nevidljive faktore (sreću, tajming, privilegije, stotine propalih pokušaja).
Zbog toga su priče o „failovima“ neuporedivo vrednije.
Poglavlje 3: Sveto trojstvo pravog intervjua – Ožiljci, podaci i „zašto“
Ako je 90% intervjua PR, kako da prepoznamo onih 10% koji su „suvo zlato“? I šta da tražimo u njima? Ne tražimo recept za uspeh. Tražimo studiju slučaja (case study).
Dobar intervju sa liderom je, u suštini, dobar post-mortem projekta. On se fokusira na tri stvari.
1. „Failovi“ i ožiljci (Brutalna iskrenost)
Uspeh je dosadan. Svaka priča o uspehu je ista. Ali svaka priča o neuspehu je jedinstvena i prepuna lekcija. Lidera ne treba da cenite po medaljama, već po ožiljcima. Ne pitajte ga „Kako ste uspeli?“. Pitajte ga: „Gde ste najstrašnije pogrešili?“
- Loš odgovor (PR): „Pa, znate, mi neuspeh vidimo kao priliku za učenje…“ (prazna fraza).
- Dobar odgovor (Lekcija): „Pogrešili smo fundamentalno. 2021. smo zaposlili 100 ljudi za 6 meseci jer smo mislili da će rast trajati večno. Dobili smo investiciju i ponašali se kao pijani milioneri. Onda je 2023. stigla ‘zima’. Klijenti su otkazali. Naš burn rate (mesečna potrošnja) je bio neodrživ. Morali smo da otpustimo 40 ljudi. To je bila moja greška, ne njihova. Lekcija koju sam naučio: Nikada ne zapošljavaj na osnovu optimizma, već na osnovu realnog prihoda.“
Ovaj drugi odgovor vredi više od 100 knjiga o menadžmentu. On pokazuje ranjivost, odgovornost i, što je najvažnije, proces učenja.
2. Metrike umesto magije (Podaci)
Vizija je lepa, ali vas neće spasiti bankrota. Inženjeri cene podatke. Dobri lideri govore jezikom podataka.
- Loš lider: „Imali smo težak početak, ali smo onda ‘osetili’ tržište i stvari su krenule.“
- Dobar lider: „Lansirali smo proizvod i imali užasan churn rate (stopu odliva korisnika) od 20% mesečno. Korisnici odu posle dve nedelje. Onda smo seli i zvali 100 bivših korisnika. Shvatili smo da nam je onboarding proces bio katastrofa. Redizajnirali smo ga, smanjili broj koraka sa 10 na 3, i churn je pao na 4%.“
Loš lider priča o „osećaju“. Dobar lider priča o CAC (Customer Acquisition Cost / Cena akvizicije korisnika), LTV (Lifetime Value / Životna vrednost korisnika) i Churn Rate. On ne vodi firmu „na osećaj“, on je vodi na osnovu dashboard-a (kontrolne table).
3. Svrha (The „Why“)
Zašto uopšte radite ovo?
- Lider A (Plaćenik): „Video sam priliku na tržištu. Plan je da podignemo firmu 5 godina i prodamo je za $50 miliona.“
- Lider B (Misionar): „Frustriralo me je što bankarski softver u Srbiji izgleda kao da je iz 1995. Znao sam da možemo bolje.“
Oba odgovora su legitimna. Ali oni vam govore sve o kompaniji. Lider A gradi firmu za prodaju. Sve odluke (tehnologija, ljudi) biće kratkoročne. Kultura će biti „hustle“. Lider B gradi firmu da traje. On će ulagati u core tehnologiju, u ljude, u kulturu.
Kada čitate intervju, uvek tražite taj fundamentalni „zašto“. On vam govori da li je to kompanija u kojoj želite da radite, ili od koje želite da kupite proizvod.
Poglavlje 4: Dva lica srpskog IT lidera
Hajde da primenimo ovo na našu, srpsku IT scenu. Kroz godine „buma“, profilisala su se dva glavna tipa lidera. Njihovi intervjui su dijametralno suprotni, ali oba često kriju istu stvar – nedostatak prave priče o „failovima“.
Tip A: „Gazda“ (Kralj Outsourcing-a)
- Kako ga prepoznati: Njegov intervju je uvek o rastu broja zaposlenih. „Počeli smo kao trojica u stanu, danas nas ima 500.“ „Otvorili smo kancelariju u Nišu, Kragujevcu, Cirihu…“
- Metrika uspeha: Headcount (broj zaposlenih) i kvadratura kancelarije.
- Šta ne čujete: Ovo je biznis model „iznajmljivanja ruku“ (body leasing). Uspeh je zasnovan na prodaji sati programera, ne na vrednosti koju stvaraju. Profitna marža je (često) mala. Firma je potpuno zavisna od 2-3 velika klijenta.
- Pravi „fail“ (o kome se ne priča): „Šta se desilo 2023. kada vam je glavni klijent, koji je činio 60% prihoda, otkazao ugovor?“ „Kako ste preživeli ‘klupu’ (bench) od 50 ljudi koje niste imali kome da prodate?“ „Kako se borite sa burnout-om u kulturi koja meri rad na sate, a ne na output?“
- Lekcija: Intervjui sa ovim liderima su korisni da se razume tržište rada, ali retko da se nauči o izgradnji proizvoda.
Tip B: „Founder“ (Osnivač Startup-a / Proizvoda)
- Kako ga prepoznati: Njegov intervju je uvek o investicijama. „Upravo smo ‘podigli’ $3 miliona seed runde.“ „Vrednost firme (valuacija) nam je skočila na $50 miliona.“
- Metrika uspeha: Količina podignutog novca i logo investicionog fonda koji stoji iza njih.
- Šta ne čujete: Koliki im je profit? (Najčešće: ogroman minus). Koliki im je burn rate (mesečna potrošnja)? Koliko stvarnih, plaćenih korisnika imaju (a ne samo „prijavljenih“)?
- Oštra istina: Mnogi domaći startup-i nisu biznisi. Oni su „mašine za trošenje para investitora“ u nadi da će ih neko kupiti pre nego što bankrotiraju.
- Pravi „fail“ (o kome se ne priča): „Kako ste našli prvih 10 korisnika pre investicije?“ „Koliko puta ste pivotirali (menjali ideju) jer niko nije hteo da kupi originalni proizvod?“ „Šta je vaš plan B ako ne ‘podignete’ Series A rundu za 6 meseci?“
Zaključak: Srpska IT scena sazreva. Moramo da prestanemo da glorifikujemo rast (broj ljudi) i valuaciju (novac investitora) i da počnemo da postavljamo liderima jedno prosto, seljačko pitanje: „Da li vi, zaboga, zarađujete novac?“ Odgovor na to pitanje je vredniji od svih PR priča.
Poglavlje 5: Budućnost liderstva (2026+) – O čemu sada pričaju pametni lideri?
Ako čitate intervjue od pre 3 godine, oni su zastareli. Svet se okrenuo. Lideri koji danas vrede više ne pričaju o „rastu po svaku cenu“. Teme su se brutalno promenile. Ovo su trendovi koje treba da tražite u intervjuima danas.
Trend #1: AI nije alat, AI je član tima (Restrukturiranje)
- Stara priča (2023): „Koristimo AI da ubrzamo procese…“ (PR fraza).
- Nova priča (2025/2026): „Fundamentalno menjamo strukturu timova zbog AI-ja.“
- Šta to znači: Pametni lideri otvoreno pričaju o „Velikom Filteru“. Priznaju da im AI alati (kao Copilot) omogućavaju da jedan senior inženjer radi posao trojice. U intervjuima, oni više ne pričaju o „zapošljavanju juniora“, već o tome kako da pretvore svoje mediokre u AI-Assisted Seniore (seniore potpomognute veštačkom inteligencijom). Pričaju o tome kako AI preuzima „kucanje koda“, a ljudi se pomeraju na arhitekturu, strategiju i mentorstvo. Lider koji ovo ne priča u 2025. godini – kasni.
Trend #2: „Rat za retenciju“ (Zadržavanje), ne „Rat za talente“
- Stara priča: „Otimamo se za seniore, nudimo kule i gradove.“
- Nova priča: „Tržište je stalo. Otpustili smo ‘prosek’. Kako, dođavola, da sačuvamo naš A-tim (najbolje ljude)?“
- Šta to znači: Lideri više ne pričaju o stoni fudbalu i pica petku. To je postalo uvreda.
- Pričaju o smislu (purpose). Zašto Pera Programer da ostane kod vas za 4.000 EUR, kad i konkurencija nudi toliko? Zato što kod vas radi na projektu koji menja nešto, a ne na održavanju legacy koda za nemačku osiguravajuću kuću.
- Pričaju o mentalnom zdravlju i borbi protiv burnout-a.
- Pričaju o transparentnim platama i Dual-Track karijerama (mogućnost da senior raste tehnički, a da ne mora da postane menadžer). Lider koji priča o ovome zaista vodi firmu u 21. veku.
Trend #3: Birokratija kao „konkurentska prednost“ (Regulativa)
- Stara priča: „Regulativa (GDPR, porezi…) je smaranje i trošak.“
- Nova priča: „Naša usaglašenost sa EU AI Aktom je naša najveća prodajna prednost.“
- Šta to znači: Kao što smo već analizirali, IT kompanije u Srbiji koje rade za EU klijente su pogođene novim EU zakonima (AI Akt, ESG, CSRD).
- Glupi lider će u intervjuu da kuka na birokratiju.
- Pametan lider će objasniti: „Da, to je ogroman trošak. Ali mi smo uložili u to pre godinu dana. Danas, mi smo jedna od 5 firmi u Srbiji koja klijentu iz Berlina može da garantuje da je AI rešenje koje mu pravimo 100% AI Act compliant. Klijenti više ne pitaju za cenu. Pitaju za rizik. Mi prodajemo manji rizik.“
Čitajte između redova (i tražite ožiljke)
Vratimo se na početak. Intervjui sa IT liderima su neophodni. Oni su prozor u umove koji oblikuju našu industriju. Ali moramo da prestanemo da ih čitamo kao Jevanđelja, a da počnemo da ih čitamo kao detektivi.
Moramo da prestanemo da tražimo „tajne uspeha“ i „brze hakove“. Toga nema. Uspeh u IT-ju, kao i u životu, nije kopiranje onoga što je neko uradio. Uspeh je učenje iz onoga što je neko preživeo.
Zato, sledeći put kada otvorite intervju sa „liderom“:
- Preskočite PR priče o „porodici“ i „viziji“.
- Tražite brojeve. Tražite metrike.
- Tražite priču o neuspehu. Tražite post-mortem. Tražite ožiljke.
- Proverite da li pričaju o stvarnim problemima (AI, retencija, regulativa) ili žive u 2021. godini.
Ne kopirajte njihove uspehe. Učite iz njihovih grešaka. To je jedini recept koji vam zaista treba, i jedini koji će osigurati da srpska IT scena od „fabrike ruku“ postane „fabrika mozgova“.
