Dobro došli u „IT Zakuvavanje“, našu mesečnu analizu signala koje smo uspeli da filtriramo iz zaglušujuće buke tehnološke industrije. Ako je 2024. bila godina euforije i „medeni mesec“ generativne veštačke inteligencije (AI), oktobar 2025. je mesec otrežnjenja.
Hype ciklus je završen. Iluzije su raspršene. Sada ulazimo u tešku, bolnu, ali neophodnu fazu implementacije.
Oktobar nam je doneo paradoks: dok berzanski indeksi flertuju sa rekordnim visinama, pogonjeni obećanjima o AI profitu, giganti poput Amazona i UPS-a otpuštaju desetine hiljada ljudi, navodeći upravo tu istu AI kao razlog za „optimizaciju“. Videli smo kako se hardverska trka zahuktava lansiranjem Apple M5 čipa, ne kao odgovor na gaming, već kao odgovor na potrebu za on-device AI.
Vreme je da prestanemo da pričamo o tome šta AI može da uradi i da počnemo ozbiljno da analiziramo šta AI već radi našoj industriji, ekonomiji i radnim mestima. Zakuvavanje počinje.
1. Hladni rat korporacija: AI nije više „igračka“, postaje „oružje“
Tokom oktobra, primetili smo fundamentalni pomak u AI trci. Više nije važno ko ima „pametniji“ model koji bolje filozofira (sećate se debate o tome da li AI ima svest?). Jedino što je sada važno jeste ko brže integriše AI u postojeće proizvode i time stvara merljivu vrednost.
Glavna vest meseca, koja je možda prošla ispod radara, nije novi model, već partnerstvo: PayPal i OpenAI su se udružili.
Zašto je ovo važno? Zato što ovo označava početak ere „Agentic Commerce“ – trgovine preko agenata. Do sada, AI je bio asistent za preporuke. Pitali ste ChatGPT: „Šta da kupim devojci za rođendan?“, a on bi vam dao listu ideja. Sada, vi ćete reći: „Imam budžet od 150 dolara, kupi joj onu ogrlicu sa Etsy-ja koju je gledala prošle nedelje, plati PayPal-om i pošalji na adresu.“
Ovo pretvara AI iz mašine za odgovore u mašinu za akciju.
Istovremeno, Google ne sedi skrštenih ruku. Njihova ubrzana integracija Gemini modela u Google Workspace (Docs, Sheets, Gmail) pokazuje istu strategiju: AI više nije add-on (dodatak) koji kupujete; on postaje core (suština) proizvoda. Ne kupujete više softver za pisanje, kupujete inteligentnog asistenta koji vam pomaže da pišete.
Ova konvergencija softvera i inteligencije je nemilosrdna. Kompanije koje su tretirale AI kao igračku za marketing, gube trku od onih koje su ga shvatile kao promenu fundamentalne poslovne logike.
2. Paradoks tržišta rada: Otkazi u doba prosperiteta
A sada, hladan tuš. Istog meseca kada AI pokazuje svoju komercijalnu moć, stižu vesti o restrukturiranju.
Izveštaji Forbesa i Wall Street Journala analiziraju talas masovnih otpuštanja koji potresa američke gigante. Amazon planira da ukine hiljade (neki izveštaji spekulišu i do 30.000) korporativnih poslova. Logistički gigant UPS je najavio ukidanje desetina hiljada uloga, navodeći kao razlog restrukturiranje i automatizaciju.
Zašto se ovo dešava dok berza raste?
Ovo nije recesija; ovo je restrukturiranje efikasnosti. Poslovi „belih okovratnika“ (white-collar jobs) – HR, srednji menadžment, analitičari, pa čak i programeri koji rade na održavanju – postali su prva meta optimizacije.
Izvršni direktor Amazona bio je jasan: investicije u AI i robotiku dozvoljavaju kompaniji da radi „efikasnije“ i sa „manje slojeva“ menadžmenta. U prevodu: AI preuzima administrativne i analitičke zadatke brže i jeftinije od ljudi.
Ovo je surova realnost sa kojom se suočava i domaće IT tržište. Srpski developeri i IT stručnjaci ne rade u vakuumu. Naša IT industrija je gotovo u potpunosti izvozno orijentisana i vezana za američko i evropsko tržište. Kada globalni klijenti (poput onih koje opslužuju outsourcing kompanije u Srbiji) počnu da „optimizuju“ i automatizuju procese koristeći AI, pritisak na cenu rada i potražnju za junior i medior pozicijama kod nas direktno raste.
Mit da je IT karijera „sigurna“ od automatizacije je mrtav. Sigurna je samo ona karijera u kojoj znate kako da koristite AI da biste bili 10 puta produktivniji.
3. Glad za silicijumom: Hardverska trka kao temelj AI
Sva ova softverska čuda počivaju na fizičkoj infrastrukturi. AI je gladan struje i još gladniji specijalizovanog hardvera. Oktobar nam je doneo Appleov M5 čip.
Mnogi su ovo videli kao standardnu nadogradnju, ali M5 je strateški odgovor na AI trku. Dok Nvidia dominira Cloud AI segmentom (masivni data centri koji treniraju modele), Apple se kladi na „on-device AI“ (AI na samom uređaju).
Integrisanjem „Neuralnih Akceleratora“ direktno u GPU jezgra, Apple ne juri samo brže renderovanje za video; on gradi čip koji može da pokreće kompleksne jezičke modele lokalno. Zašto? Zbog privatnosti i brzine. Apple želi da vaša nova, pametna Siri analizira vaše privatne podatke (e-mailove, poruke) na vašem laptopu, a ne na Google-ovom serveru.
Ova podela na Cloud AI i On-device AI definisaće budućnost hardvera. U međuvremenu, potražnja za energijom je tolika da data centri postaju ključni pokretači u industriji skladištenja energije (BESS), jer stari dizel agregati više ne mogu da podrže stabilnost mreže potrebnu za AI.
4. Evropska tvrđava: Regulativa stiže, hteli mi to ili ne
Dok Amerika juri inovacije, a Kina državnu kontrolu, Evropa radi ono što najbolje zna – postavlja pravila. EU AI Act (Zakon o veštačkoj inteligenciji) ulazi u finalne faze implementacije.
Šta ovo znači za nas u Srbiji? Iako nismo članica EU, mi smo kandidat, a naše IT kompanije su vitalno vezane za evropsko tržište. Svaki AI proizvod koji naši developeri naprave, a koji je namenjen EU klijentima, moraće da poštuje ovaj zakon.
AI Akt kategoriše rizik. Ako vaš softver služi za regrutaciju (HR), odobravanje kredita ili medicinsku dijagnostiku, on spada u „visokorizične“ sisteme i zahtevaće rigorozan ljudski nadzor i transparentnost algoritama.
Dok američki tehnološki lobisti vide AI Act kao „kočnicu inovacija“, Brisel ga vidi kao jedini način da se osigura da tehnologija služi ljudima, a ne obrnuto. Za srpske startape, ovo znači da „etika po dizajnu“ (Ethics by Design) više nije preporuka, već uslov za poslovanje.
5. Iskra zabave: Gejming kao poligon za budućnost
Na kraju, da se dotaknemo i industrije koja sve ovo gura napred – gejminga. Oktobar je doneo izlazak dugoočekivanog The Outer Worlds 2.
Iako su recenzije pomešane (što je tema za poseban tekst), ono što je važno jeste uloga game engine-a (poput Unreal Engine 5 koji igra koristi). Gejming industrija je laboratorija u kojoj se testiraju najnaprednije tehnologije: real-time rendering, proceduralna generacija sadržaja vođena AI-jem, i fizika simulacija.
Današnji game engine je sutrašnji simulator za autonomna vozila ili arhitektonski Metaverse. Zato pratimo gejming – to je najzabavniji pogled u budućnost.
Zakuvavanje
Oktobar 2025. nas je otreznio. AI više nije „fensi“ dodatak, već sila koja aktivno restrukturira tržište rada i postavlja nove zahteve pred lidere. Kompanije koje su spore, koje ignorišu potrebu za novim hardverom i koje se nadaju da će ih regulativa zaobići, nestaju.
Budućnost nije u tome da li će AI postati pametniji od nas, već da li ćemo mi biti dovoljno mudri da ga pravilno usmerimo.
