Informacija koja se nedavno ponovo pojavila u regionalnim medijima – da je bivši američki predsednik potpisao uredbu kojom se nalaže prodaja američkog dela poslovanja popularne aplikacije TikTok – izazvala je veliku pažnju i svojevrsnu konfuziju. Iako ova vest zvuči kao da se dešava sada, reč je o svojevrsnom „deža vi“ trenutku i podsećanju na dramatične događaje koji su se odigrali pre punih pet godina.
Prava bitka za sudbinu TikToka u Americi vodi se i danas, ali na potpuno drugačiji način i sa daleko ozbiljnijim ulozima. Ovo je priča o tome šta se desilo nekada, i šta se zaista dešava sada.
Pogled u prošlost: Saga o prodaji iz 2020. godine
Da bismo razumeli sadašnjost, moramo se vratiti u jesen 2020. godine. Tadašnja američka administracija, predvođena svojim predsednikom, proglasila je TikTok pretnjom za nacionalnu bezbednost. Glavna briga je bila da bi podaci miliona američkih građana, preko kineske matične kompanije aplikacije, mogli dospeti u ruke kineske vlade.
Izvršnom uredbom, predsednik je tada naredio prodaju američkih operacija TikToka nekoj američkoj kompaniji. To je pokrenulo pravu licitacionu groznicu u Silicijumskoj dolini. U igri je prvo bio veliki softverski div iz Redmonda, ali je na kraju kao pobednik izašao konzorcijum koji su činili jedan poslovni softverski gigant i najveći svetski lanac supermarketa. Dogovor je bio postignut, a tadašnji predsednik ga je odobrio.
Međutim, ceo aranžman se na kraju raspao. Suočen sa brojnim tužbama i pravnim izazovima, dogovor nikada nije u potpunosti realizovan, a dolaskom nove administracije na vlast, sporna izvršna uredba je povučena i cela priča je utihnula.
Šta se dešava danas? Novi zakon i bitka na sudu
Tišina je trajala sve do 2024. godine, kada je borba protiv TikToka ušla u novu, mnogo opasniju fazu. Sadašnja administracija je, uz podršku obe partije u američkom Kongresu, donela savezni zakon koji pred kinesku matičnu kompaniju stavlja jasan ultimatum: ili prodajte američki deo TikToka u roku od godinu dana, ili će se aplikacija suočiti sa potpunom zabranom na teritoriji SAD.
Ključna razlika je u tome što ovo više nije izvršna uredba jednog predsednika, već zakon sa snagom Kongresa, što mu daje daleko veći pravni legitimitet i čini ga mnogo težim za obaranje. Rok za prodaju ističe tokom 2026. godine.
Nacionalna bezbednost protiv slobode govora: Srž sukoba
Bitka se sada vodi na američkim sudovima.
- Argument američke vlade je ostao isti: aplikacija, zbog svog vlasništva, predstavlja neprihvatljiv rizik za nacionalnu bezbednost i privatnost podataka američkih građana.
- Argument kompanije i grupa za građanske slobode je da bi zabrana TikToka predstavljala kršenje Prvog amandmana američkog ustava, koji garantuje slobodu govora, i da bi se time ućutkao glas 170 miliona Amerikanaca koji koriste ovu platformu.
Globalne posledice i uticaj na korisnike u Srbiji
Iako se čini da je ovo isključivo američka priča, njen ishod će imati ogromne posledice po ceo svet. Eventualna zabrana ili prodaja TikToka u Americi postavila bi presedan o tome kako se demokratske države mogu nositi sa tehnološkim platformama koje dolaze iz zemalja sa drugačijim političkim sistemima.
Za korisnike i kreatore sadržaja u Srbiji, direktna posledica američke zabrane bila bi značajna. Kreatori iz naše zemlje koji imaju veliku publiku u Americi izgubili bi pristup tom tržištu, što bi drastično uticalo na njihov doseg i potencijalnu zaradu. Na širem nivou, ovo bi moglo da ubrza trend ka „rascepkanom internetu“, gde različiti delovi sveta koriste različite aplikacije i funkcionišu po različitim pravilima.
Zaključak
Dakle, vest o prodaji TikToka iz 2020. godine je davna prošlost. Ali, pretnja po opstanak aplikacije u Americi danas je realnija nego ikada pre, zahvaljujući novom zakonu. Sudbina najpopularnije društvene mreže na svetu trenutno ne zavisi od poslovnih dogovora, već od odluke američkih sudova. Saga o TikToku je daleko od završene; ona je postala centralna arena u kojoj se vodi bitka za budućnost globalnog i otvorenog interneta.
