Zamislite učionicu u kojoj pametni telefoni nisu distrakcija, već glavni alat za učenje. Upravo to je vizija niškog startapa „Digitalni Dijalog“, koji spaja porodično nasleđe, nauku i veštačku inteligenciju kako bi drevnu Sokratovu metodu preveo u digitalno doba. Razgovarali smo sa Nemanjom Ranđelovićem o tome kako je očevu doktorsku disertaciju pretvorio u inovaciju koja vraća fokus đacima i menja obrazovni sistem iz korena.
IT Network:
Nemanja, vaša priča je jedinstvena jer spaja porodicu, nauku i preduzetništvo. Možete li nam opisati trenutak kada je doktorska disertacija vašeg oca, prof. dr Momčila Ranđelovića, prestala da bude samo naučni rad i postala osnova za startap koji vi danas vodite?
Nemanja Ranđelović:
Cela ideja očevog naučnog rada dobila je svoju prvu praktičnu primenu pre desetak godina, na takmičenju Tesla Info Kup, koje je i organizovao moj otac. Tada sam bio još mlad, ali kako sam odrastao i stekao iskustvo u IT industriji, nastavili smo da razgovaramo o njegovoj disertaciji i ideji. Divio sam se konceptu i razmišljao kako da ga prenesemo u praktičnu primenu. Kao neko ko je “radilica”i, kao product i project manager, uvek sam razmišljao kako to da komercijalizujemo, da ne ostane samo doprinos nauci, već da postane funkcionalna celina. Nakon mnogo razgovora, kada sam sazreo u industriji i okupio ljude s kojima sam delio viziju, shvatili smo da to može postati startap sa velikim potencijalom.
IT Network:
Naslov intervjua je „Kad otac i sin digitalizuju Sokrata“. Koliko je Sokratova metoda dijaloga zaista u srži vaše platforme i kako ste uspeli da je prevedete u digitalni format za današnje generacije?
Nemanja Ranđelović:
Sokrat je verovao da se znanje ne prenosi monologom, već kroz dijalog – kroz pitanja koja podstiču misao. Mi smo taj princip, star preko dve hiljade godina, pretvorili u tehnologiju.
Digitalni Dijalog omogućava da profesor, poput Sokrata, postavlja prava pitanja – samo sada, svima istovremeno. U sekundi može da vidi kako razmišlja svako dete u učionici. To je dijalog 21. veka – ne filozofski razgovor ispod masline, već interakcija u realnom vremenu, preko pametnih uređaja, ali sa istom suštinom: da učenik sam dođe do znanja.
Naš cilj nije da zamenimo profesora, već da mu damo digitalni glas koji može da dopre do svakog učenika, u svakom trenutku. Sokrat bi danas imao aplikaciju – i zvala bi se Digitalni Dijalog.
IT Network:
Digital Dialogue je startap koji je nastao u Nišu, van glavnog centra srpske startup scene. Koliko je važno to lokalno poreklo i šta znači razvijati jednu globalnu ideju upravo iz Niša?
Nemanja Ranđelović:
Tako je, Digital Dialogue je rođen u Nišu, i meni je to jedna od najlepših stvari u celoj priči.
Niš ima nešto autentično – spoj univerziteta, jakog inženjerskog kadra i jednu potpuno drugačiju, zdravu energiju. To je za nas bio idealan ekosistem da razvijamo aplikaciju koja se ne bavi trendovima, već suštinom učenja i realnim problemima nastavnika.
Naravno, članstvo i saradnja sa Naučno-tehnološkim parkom u Nišu dodatno su nas ubrzali – pružili su nam kredibilitet, resurse i pristup zajednici koja veruje u inovacije. To je bio veliki vetar u leđa našem razvoju i pozicioniranju na nacionalnoj i međunarodnoj sceni.
IT Network:
Vaša platforma rešava problem pasivnosti učenika i nedostatka povratne informacije u realnom vremenu. Kako tačno izgleda čas kada se koristi „Digitalni Dijalog“ i koja je prva reakcija nastavnika i učenika kada vide sistem na delu?
Nemanja Ranđelović:
Učenik sada prati predavanje jer želi da odgovori – a može da odgovori samo ako prati.
Čas sa Digitalnim Dijalogom izgleda potpuno drugačije od onoga na šta smo navikli. Profesor predaje kao i uvek, ali uz jednu ključnu prekretnicu: svakih nekoliko minuta na ekranu svakog učenika pojavi se kratko, relevantno pitanje. Da bi učenik odgovorio, mora da prati predavanje. , nema nagađanja, nema praznog hoda. Ono što je ranije bio najveći izvor distrakcije – telefon – sada postaje alat za fokus.
Umesto skrolovanja i notifikacija, na ekranu se sada pojavljuje zadatak koji traži razumevanje, a ne pažnju od 3 sekunde. U roku od nekoliko sekundi, profesor vidi odgovore cele učionice uživo.
Cela generacija koja je navikla da ćuti – odjednom postaje aktivna. Učionica dobija ritam, energiju, puls.
Učenici odmah dobijaju povratnu informaciju koliko su bili precizni, dok profesor vidi gde se „puca“ u razumevanju. Ako ceo razred pogreši – vraća se objašnjenju. Ako neko konstantno briljira – sistem to prepoznaje.
Prva reakcija nastavnika je uglavnom isto iskreno iznenađenje:
„Ja ovo prvi put u karijeri vidim – da baš svaki učenik učestvuje.“
„Pa meni ovo treba k’o ‘leba.“
Prvi put profesor u sekundi vidi kako razmišlja svaki učenik. To menja sve.
A učenici?
Prvo sumnjičavo, a onda uz osmeh – „Okej, ovo je zapravo zanimljivo.“
Interakcija, poeni, ritam pitanja – sve ih drži u temi, fokusirane, uključene.
I najvažnije: telefoni više nisu neprijatelj nastavnog procesa.
Digitalni Dijalog pretvara najjači izvor dekoncentracije u instrument koji pojačava učenje.Na kraju, tradicionalni čas postaje inteligentna, interaktivna sesija – bez da nastavnik treba da promeni ijednu svoju naviku.
IT Network:
Vaš otac, kao profesor sa višedecenijskim iskustvom, sigurno dobro poznaje izazove u učionici. Koji je bio njegov ključni savet ili uvid iz prakse koji je oblikovao platformu da bude alat „od strane profesora – za profesore“?
Nemanja Ranđelović:
Moj otac je decenijama bio u učionici i svakodnevno se suočavao sa istim problemima: pasivnost učenika, nedostatak povratne informacije i sve veći pritisak tehnologije koja odvlači pažnju. Paralelno, vodio je i privatnu školu i imao veliko preduzetničko iskustvo. Upravo ta kombinacija – akademije i biznisa – omogućila mu je da vidi ono što se retko vidi: da tamo gde postoji problem, postoji i rešenje.
Iz tog pogleda na praksu nastala je naučna ideja, zatim i doktorska disertacija „Digitalni dijalog u hibridnom učenju“, koncept koji je kasnije međunarodno potvrđen i prepoznat na konferencijama širom Evrope.
Njegov ključni uvid bio je jednostavan, ali revolucionaran:
tehnologija koja danas ometa učenike može postati ista ona tehnologija koja ih vraća u proces učenja.
Uvek se setimo jedne misli Stiva Džobsa koja savršeno opisuje nastanak Digitalnog Dijaloga:
„Ako dovoljno dobro definišete problem – već ste na pola puta do rešenja.“
Moj otac je taj problem definisao iz prve ruke, iz svakodnevne prakse, i upravo zato je Digitalni Dijalog alat „od strane profesora – za profesore“ – napravljen na temelju realnih izazova i realnih potreba u učionici.
IT Network:
Platforma koristi veštačku inteligenciju za personalizaciju učenja i automatsko kreiranje materijala
Nemanja Ranđelović:
Veštačka inteligencija u Digitalnom Dijalogu ima višeslojnu ulogu – ona pomaže i nastavniku i učeniku, ali i samom procesu učenja. Najpre, AI radi u pozadini kao „čuvar znanja“, prateći ritam ponavljanja i razumevanja prema dobro poznatoj Ebinghausovoj krivi zaboravljanja. Ta teorija pokazuje da znanje nestaje ako se ne aktivira u pravim intervalima – a upravo tu nastupa naš AI.
Konkretno, ako učeniku određeni deo gradiva ne ide od ruke, sistem to odmah prepoznaje. Analizira sve njegove odgovore, brzinu reagovanja, tačnost, broj poena i trenutke kada mu koncentracija pada. Nakon toga aktivira se naš AI Recommendation Engine koji daje personalizovane predloge:
„Ovde si bio slabiji – ponovi ovaj koncept.“
„Ovaj deo ti ide odlično – pređi na sledeći nivo.“
„Ovaj zadatak uradi još jednom – treba ti samo mali pomak.“
Učenik dobija personalizovani domaći zadatak, kreiran samo za njega – ne generički, ne isti za sve, već tačno onaj koji će mu najviše pomoći da premosti slabosti i učvrsti znanje. To je moć aktivnog dijaloga između učenika i AI-a, koji stalno prati njegov napredak.
Sa druge strane, AI pomaže i nastavnicima. Analizira ceo tok časa, priprema predloge za sledeću lekciju, generiše pitanja i diskusije, i, što je često presudno, preuzima ogroman administrativni teret. Izveštaji, testovi, evaluacije – sve to što oduzima sate vremena – AI obrađuje automatski.
U praksi to znači da je profesor za čas spreman za manje od dva klika, bez haosa, bez rasipanja vremena. Konačno može da radi ono što najviše voli – da predaje, da motiviše, da razvija učenike – dok sistem radi sve ono što do juče nije imao ko da radi.
U ovom aktivnom dijalogu i učenici i profesori su pobednici. AI nije zamena za njih – on je njihov saveznik.
IT Network:
Dobili ste grant Fonda za inovacionu delatnost i uspešno testirali MVP verziju proizvoda. Šta ste naučili iz prvih pilot programa sa školama i kakve ste povratne informacije dobili?
Nemanja Ranđelović:
Pilot programi su nam otvorili oči na najlepši mogući način. Znali smo da postoji problem u učionicama, ali tek kada smo prvi put pustili Digitalni Dijalog pred pravim profesorima i učenicima – videli smo koliko je rešenje zapravo potrebno.
Naučili smo tri ključne stvari:
– Prvo, učenici žele interakciju. Kada dobiju priliku da učestvuju, da odgovaraju, da se takmiče sami sa sobom i dobiju povratnu informaciju odmah – njihova pažnja i angažovanost rastu neverovatnom brzinom.
– Drugo, profesori žele alat koji ih ne opterećuje. Jedna profesorka nam je rekla: „Ovo je prvi put da imam osećaj da tehnologija radi za mene, a ne protiv mene.“ To nam je bila ogromna potvrda da smo pogodili suštinu.
– Treće, podaci su zlato. Kada nastavnik vidi u realnom vremenu gde razred greši i ko se muči, tada se menja kvalitet predavanja. Škole su posebno isticale da su im takvi uvidi do sada bili nedostižni.
Povratne informacije bile su izuzetno pozitivne – profesori su nas pitali kada mogu da počnu da koriste alat svaki dan, roditelji su želeli pristup statistici, a učenici su rekli „ovo je kao da je škola konačno uhvatila korak sa našim svetom“.
Grant Fonda za inovacionu delatnost nam je omogućio da MVP pretvorimo u realan proizvod, ali pilot programi su nam dali ono što nijedan grant ne može – pravo razumevanje korisnika i dokaz da Digitalni Dijalog zaista menja učionicu.
IT Network:
Koncept je prepoznat i u Holandiji, na Univerzitetu u Utrehtu i kampusu u Ajndhovenu. Kako je došlo do te međunarodne validacije i šta ona znači za vaše dalje širenje?
Nemanja Ranđelović:
Do međunarodne validacije nismo došli slučajno – već kroz hrabru odluku da izađemo iz svog dvorišta i proverimo koliko naš koncept zapravo vredi na tlu koje je pedagoški i tehnološki ispred nas.
Saradnja sa mentorima iz Smart Start programa Fonda za inovacionu delatnost bila nam je prva odskočna daska. Oni su nas povezali sa stručnjacima iz akademije, tehnologije i biznisa, i vrlo brzo smo shvatili da, ukoliko želimo da usavršimo Digitalni Dijalog, moramo da ga testiramo i oblikujemo kroz evropske standarde.
Zemlje Beneluksa i skandinavskog modela učenja danas su ispred našeg regiona kada je reč o digitalizaciji, ali zanimljivo je da ni tamo ne postoji univerzalni alat koji rešava samu suštinu – realno vreme učenja, pažnju, retenciju i dijalog u učionici. To je nama otvorilo velika vrata.
Na Univerzitetu u Utrehtu i Ajndhoven High-Tech kampusu dobili smo priliku da razgovaramo sa njihovim stručnim timovima i uključimo se u njihov „brain trust“. Njihova metodologija, način razmišljanja i povratne informacije ubrzale su naš razvoj bukvalno dvostruko. Shvatili smo da je problem univerzalan, a da je naš koncept – iako nastao u Nišu – u potpunosti globalan.
Ta validacija nam nije bila samo kompliment. Ona je bila signal da imamo rešenje koje može da stoji rame uz rame sa najboljim evropskim EdTech pristupima. I, što je još važnije, da imamo obavezu da nastavimo da rastemo u tom smeru.
Saradnja sa holandskim institucijama i dalje traje – a nama daje samopouzdanje i jasnu poruku: Digitalni Dijalog nije samo srpska inovacija, već alat koji može da definiše novu generaciju učenja u Evropi.
IT Network:
Na tržištu interaktivnog obrazovanja postoji „velika rupa“ a vi ste već privukli pažnju investitora. Šta Digital Dialogue nudi što drugi nemaju i kakvi su vaši planovi za komercijalizaciju i najavljene pilot programe krajem 2025. godine?
Nemanja Ranđelović:
U interaktivnom obrazovanju postoji ogromna praznina: digitalni alati rešavaju administraciju, ali niko ne rešava srce učenja – šta se zaista dešava u učionici, u tom trenutku kada se znanje stvara.
To nije kviz, nije prosti LMS, nije kahoot-moment zabave. To je potpuno nova kategorija – živi dijalog u učionici, pedagoški osmišljen.
Digital Dialogue popunjava tu prazninu.
Mi vraćamo dijalog, merenje i razumevanje u realnom vremenu – nešto što nijedan LMS, kviz alat ili digitalna platforma danas ne pruža.
Zato investitori i programi reaguju, vide da nudimo ono što drugi godinama ignorišu.
Plan je jasan – krajem 2025. ulazimo u škole i fakultete kroz ciljane pilot programe, gradimo merljive rezultate i uvodimo model licenciranja koji omogućava široku primenu u obrazovnim institucijama. (skrojeno za sve ustanove)
IT Network:
Kako funkcioniše saradnja oca i sina na relaciji CTO i CEO? Kako balansirate između njegove akademske i pedagoške ekspertize i vašeg iskustva u IT menadžmentu i razvoju digitalnih proizvoda?
Nemanja Ranđelović:
Naša saradnja je potpuno komplementarna – i to je verovatno jedan od glavnih razloga zašto je Digital Dialogue ziva platforma, Moj otac donosi decenije iskustva kao profesor i preduzetnik, a ja donosim energiju i perspektivu nove generacije koja je odrasla u IT industriji.
To je zapravo savršen spoj: profesor i student koji sada rade rame uz rame, svaki iz svoje ekspertize, ali sa zajedničkom misijom. On razume suštinu nastave i izazove u učionici, a ja razumem kako tehnologija i digitalni proizvodi mogu da se izgrade, skaliraju i pretoče u stvarnu vrednost.
Iskreno, bilo je samo pitanje vremena kada ćemo nas dvojica krenuti u zajednički biznis – ali nismo očekivali da će baš ovaj projekat prerasti u nešto što ima potencijal da menja obrazovanje. To je nadmašilo i naša početna očekivanja.
U praksi, to izgleda ovako: on brine o nauci, metodologiji i pedagoškom kvalitetu, a ja o proizvodu, timu, razvoju i tržištu. I upravo ta kombinacija – iskustvo i energija, tradicija i inovacija – čini Digitalni Dijalog onim što jeste.
IT Network:
Pored vas dvojice, ključni član tima je i dr Ivan Živković, kao Chief AI Officer. Koliko je njegova ekspertiza u oblasti veštačke inteligencije bila presudna za razvoj naprednih funkcionalnosti platforme?
Nemanja Ranđelović:
Dr Ivan Živković je od samog početka bio ključna karika u razvoju našeg AI segmenta.
On je bukvalno naš „kec iz rukava“ – vrhunski stručnjak za veštačku inteligenciju, sa godinama akademskog i industrijskog iskustva iza sebe, ali i sa kritičkim stavom koji je neprocenjiv u razvoju ovako kompleksnog EdTech sistema.
Ivan nije samo neko ko implementira AI – on razume obrazovanje, metodologiju, pamćenje i tok časa. Njegova vizija usmerila je naš AI sistem u pravcu koji nije tipičan za EdTech: ne pravimo generičke preporuke, već duboko personalizovane algoritme koji prate stil učenja, trenutnu pažnju, Ebbinghausovu krivu zaboravljanja, intervale ponavljanja i performanse svakog učenika.
Iskreno, mislim da boljeg čoveka za ovu poziciju nismo mogli ni da zamislimo. Čast nam je što je prepoznao ideju i misiju koju gradimo, i što je odlučio da bude deo ovog puta. Sa njim, naš tim dobija potpuno novu težinu – jer velika misija zahteva velike ljude. A mi smo upravo tako i prepoznali jedni druge.
IT Network:
Za kraj, vaša misija je da vratite dijalog u učionice i transformišete obrazovanje iz monologa u interakciju. Gde vidite Digitalni Dijalog za pet godina? Da li je to standard u srpskim školama ili globalno prepoznat EdTech alat?
Nemanja Ranđelović:
Tehnologija i veštačka inteligencija neminovno menjaju svet – i pitanje nije da li će transformisati obrazovanje, već kada i na koji način. Mi verujemo da smo među pionirima te promene. Digital Dialogue nije samo proizvod; to je vizija da se monolog u učionicama pretvori u živ dijalog, da se pažnja vrati tamo gde treba da bude, a znanje postane interaktivno, merljivo i dostupno svakom učeniku.
Za pet godina, vidimo Digitalni Dijalog kao standard u srpskim školama – alat koji će oživeti svaku učionicu i svaki amfiteatar. Ali naš cilj ne staje na granici Srbije. Ovo je koncept koji lako prelazi jezike i kulture, jer rešava univerzalan problem. Verujemo da ćemo postati globalno prepoznat softver, ali i arhetip za sledeću generaciju ideja u ovom sektoru.
Potencijal je tu, potreba je jasna, a primena realna.
Na nama je da taj potencijal pretvorimo u scenario koji će promeniti obrazovanje – korak po korak, dijalog po dijalog.
