693
U svetu gde tehnologija nezaustavljivo napreduje, retke su prilike da razgovaramo sa liderima koji ne samo da prate trendove, već ih aktivno stvaraju. Dušan Krstić, osnivač i izvršni direktor kompanije Nais Robotics, upravo je takva ličnost – inženjer, vizionar i preduzetnik čiji rad ostavlja značajan trag u oblasti robotike, posebno kroz inovativne projekte poput Koška. Razgovarali smo sa njim o njegovom profesionalnom putu, izazovima sa kojima se susretao, i ambicioznim planovima za budućnost, kako ličnim tako i za Nais Robotics.
Upoznavanje sa vizionarom
- Gospodine Krstiću, za početak, molimo Vas da nam se predstavite. Ko je Dušan Krstić van poslovnog konteksta, i kako su Vas lična interesovanja i vrednosti oblikovali kao lidera i inovatora?
Dušan Krstić nije ni robot ni mašina, već običan čovek od krvi i mesa koji ne voli repetitivne radnje, odnosno poslove koji se ponavljaju. Neko bi reko da je lenj, a neko da je baš zbog toga sklon inovacijama. Radnje koje se ponavljaju kod mene izazivaju automatsku potrebu da se automatizuju i prepuste mašinama i robotima. - Vaš put do osnivanja Nais Roboticsa sigurno je bio ispunjen raznim iskustvima. Možete li nam reći nešto više o svojim ranijim profesionalnim angažmanima i kako su ta iskustva, možda čak i neuspeli projekti, doprinela razvoju Vaše preduzetničke vizije?
Ja sam saobraćajni inženjer i posle fakulteta sam radio u jako ozbiljnoj autoprevozničkoj firmi, gde se odmah javila potreba da se mnogi procesi automatizuju, modernizuju i digitalizuju, na kojima sam radio od prvog do zadnjeg dana punih 9 godina. Po izlasku iz tog korporativno operativnog sveta krenuo je razvoj sopstvenih ideja i biznisa. Prvo sam radio na sajtu za kastomizovano naručivanje obuće, gde sam na sopstvenoj koži naučio šta znači marketing i koliko nam internet daje lažnu sliku o tome da je ono što objavimo na intenetu vidljivo svima, a definitivno nije. Posle je usledio moj pronalazački prvenac RoboShepherd, robot pastir, koji je došao do faze prototipa težeg od 1300 kg kojim je uspešno u ispašu vođeno automatski, po GPS korodinatama, 200 ovaca i jedna koza. Taj projekat me je naučio koliko je bitno da kofaunderi odnosno suvlasnici projekta budu sličnih karakteristika, tj da imaju istu viziju i misiju. Jer da bi projekat pregurao teške dane i da bi došao do finansijskog uspeha, svi članovi tima moraju da dišu kao jedan, a jedan pronalazač kao fizičko lice, jedan fakultet i jedna softverska kompanija čiji osnovni biznis nije robotika, imaju baš male šanse da uspeju, koliko god to u početku deluje suprotno. Zato je bitno da je tim, stvarno tim, da svi u timu imaju iste aršine, iste želje i motive. Ti projekti su finansijski bili neuspešni, ali sam bar ja lično, a verujem i ostali, mnogo naučio o biznisu, pravnoj zaštiti, timskom radu, zaštiti intelektualne svojine i pre svega o tržištu. Nijedan projekat nije neuspešan, ako ste iz njega nešto naučili. - Mnogi preduzetnici se susreću sa značajnim preprekama na početku. Koji su bili najveći izazovi sa kojima ste se suočili prilikom osnivanja Nais Roboticsa i kako ste ih prevazišli? Šta biste savetovali mladim inovatorima koji se nalaze pred sličnim iskušenjima?
Najveći izazov je prodaja. Možete da imate najbolju ideju na svetu, možete čak i da je realizujete, da napravite prototip ili MVP, ali ako nemate način kako da prodate uslugu ili proizvod, sve prethodno pada u vodu. Taj izazov počinje od prvog dana i traje oniliko koliko i sam preduzetnik, kompanija, startap. I naravno, razvoj jako puno košta, a prodaja još više, tako da je novac presudan, ali nije dovoljan za uspeh. Mladim inovatorima savetujem da se jave nama koji smo prošli put od ideje, preko realizacije do izlaska na tržište i da slušaju (ja nisam), ili da pokušaju prvo da prodaju celu priču, pa kad reše prodaju da krenu sa razvojem. Ja sam uvek obrnuto radio, pa govorim iz ličnog iskustva. Uvek je bolje učiti iz tuđih grešaka.
Nais Robotics: Misija i vizija
- Nais Robotics se pozicionirao kao ključni igrač u lokalnom, ali i širem regionalnom ekosistemu robotike. Koja je osnovna misija Vaše kompanije i koje vrednosti su ugrađene u temelje Nais Roboticsa? Kako vidite ulogu Vaše kompanije u oblikovanju budućnosti industrije?
Ključni igrač će biti ona kompanija koja napravi ozbiljan uspeh na tržištu, jer se na kraju dana ipak samo to računa. Mi smo daleko od toga, ali možda smo na dobrom putu. Nais Robotics želi da od sveta napravi bolje mesto za život ljudi, biljaka i životinja, da samoj planeti bude bolje i da je više pazimo i čuvamo. Zvuči kao govor na izboru za mis sveta, ali sveukupna dobrobit je utkana u temelje Nais Robotics-a.To nije pristup koji garantuje finansijski uspeh, ali etika je kod nas jako prisutna i vrlo često je ograničavajući faktor. Ipak verujemo da “neko to odgore vidi sve” i da će neko od ozbiljnih investitora to prepoznati i pomoći nam u našoj misiji, a slično očekujemo i od krajnjih korisnika. Mora da se stvori poverenje između korisnika i privrednog subjekta, a to je dug put. - Kompanije se često suočavaju sa izazovima rasta i skaliranja poslovanja. Kako se Nais Robotics nosi sa tim izazovima, posebno u kontekstu brzog razvoja tehnologije i potrebe za stalnim inovacijama?
Ni tehnologije stare 20 godina nisu dovoljno implementirane i kvalitetno primenjene, tako da jurnjava za novim tehnologijama po meni ne donosi mnogo. Ako ne razumete šta je korisniku potrebno neće vam pomoći nijedna, pa ni najnovija tehnologija. Rast i skaliranje su više organizaciona i logistička prepreka nego tehnološka.
Projekat Koško: Inovacija koja menja igru
- Centralni deo Vašeg rada, i nešto što je privuklo veliku pažnju javnosti, jeste projekat Koško. Možete li nam detaljnije objasniti šta je Koško, kako funkcioniše i koja je bila inicijalna ideja koja je dovela do njegovog stvaranja?
Koško je skup proizvoda koji imaju za cilj da da se ljudi više bave fizičkim aktivnostima, tačnije da više gađaju na koš. Krenuli smo sa kolektivnim takmičenjem između škola u nadi da ćemo podići fizičku aktivnost kod đaka i u tome uspevamo lagano ali sigurno. Prvi proizvod iz Koško game je brojač koševa koji se postavlja na koš, broji pogotke i broj šalje na jedinstvenu rang listu na kosko.rs. To omogućava da se veći broj škola takmiči konstantno svakog dana. Proglašavamo nedeljne i mesečne pobednike, a na sajtu se može videti koja škola, sa kojim sponzorom u kom gradu je postigla koliko koševa u zadatom vremenskom periodu. - Koško je izuzetno praktično rešenje. Koji su bili ključni tehnološki izazovi u razvoju Koška i kako ste ih Vi i Vaš tim prevazišli? Na koje ste tehničke inovacije u okviru projekta najviše ponosni?
Najponosniji smo što je osnovno takmičenje omogućeno svakom košu, bez skupih prepravki, bušenja, sečenja, dodavanja senzora. Samo malo kompijuterske vizije i obično lepljenje Koška na košarkašku tablu omogućava i najobičnijem seoskom košu da se takmiči sa najskupljim košem u centru Abu Dabija. Koško se sastoji od kućišta, kamere, raspberry Pi računara i AI hat dodatka. Kompijuterska vizija tj softver koji smo razvili broji koševe na osnovu onoga što kamera vidi (obruč). - Pored tehničkih aspekata, Koško ima i značajan društveni uticaj, čineći košarku pristupačnijom. Kakav je bio odjek u zajednici i među korisnicima? Imate li neke specifične priče ili povratne informacije koje su Vam posebno drage?
Srbija je zemlja košarke, i logično je da na njenom tlu nastane aplikacija sa realnim pogocima na koš. Pružili smo mogućnost da se takmiče koševi međusobno odnosno ekipe, đaci, pojedinci, svi koji šutiraju na jednom košu se takmiče protiv svih na drugom košu, i sa svim ostalim koševima. Koško liga koševa je podeljena geografski, dakle na nivou opštine, grada i države. Svaki koš ima ime, pripadnost školi, otvorenom terenu tj gradu, opštini, preduzeću, ustanovi, a nosi ime i logo sponzora koji je finansirao postavljanje uređaja odnosno učešće u ligi. Dakle, ako neka firma želi da pokaže svoju društveno odgovornost i da implementira visoko efikasnu akciju za podizanje fizičke aktivnosti ovo je prava stvar. Skoro sam pozvao nastavnika Bracu Đorđevića iz OŠ Vožd Karađorđe u Nišu gde je postavljen prvi Koško, i pitao jel sve u redu sa uređajem, jer je bilo malo postignutih koševa (manje od 100) i sutradan su đaci postigli više od 1000 koševa. To je nešto što nas raduje, a sve više škola nam se javlja sa željom da i oni učestvuju. Očekujemo da će se za sve te škole javiti sponzori i omogućiti da se đaci takmiče besplatno, dovoljno je nameta za roditelje i škole. Dakle, učešće u Koško ligi koševa je besplatno za đake, roditelje i same škole, zahvaljujući sponzorima koji škole opremaju Koško uređajima, pa ih zato i zovemo dobrotvorima. - Kako vidite budućnost Koška? Da li postoje planovi za dalji razvoj, implementaciju novih funkcionalnosti ili proširenje na druga tržišta? Kakav je Vaš dugoročni cilj sa ovim projektom?
Mi očekujemo da se sve škole u Srbiji priključe takmičenju. Dalji razvoj se odnosi na dodatke koševima koji vraćaju loptu onome ko šutira na koš, slično postojećim mašinama za šuterski trening koje su namenjene profesionalcima. Naš uređaj je mnogo manji i praktičniji, samim tim i jeftiniji i nije rezervisan samo za profesionalne klubove i igrače već za širu primenu. Kada se dovoljan broj škola i institucija, fabrika i gradskih terena priključi ligi, krećemo na drugi nivo, tj tada ćemo onima koji su davali najviše koševa dodati nove koševe sa uređajem za vraćanje lopti kako bi mogli još više i još brže koševa da postignu. Patentirali smo košarkašku konstrukciju koja u sebi ima i standardni obruč, i integrisanu šutersku mašinu, i ovaj uređaj će sasvim sigurno biti svetski hit. Nacionalno patentiranje je završeno, a u toku je međunarodna patentna zaštita, tako da je plan da se i ostale države uključe u ligu, pa ćemo u budućnosti imati i svetsko prvenstvo u šutiranju na koš.
Robotika i budućnost
- Generalno govoreći o robotici, smatrate li da je Srbija plodno tle za razvoj ovakvih tehnologija? Koji su, po Vašem mišljenju, najveći potencijali, a koji najveći izazovi za industriju robotike u našem regionu?
Mi smo inovativan narod i uopšte ovi balkanski prostori odišu pametnim rešenjima, pa je to svakako najveći potencijal. Problem je što ima malo industrije; Potrebno je sačuvati prirodu, i automatizovati što više poljoprivredu. U tome je najveći potencijal. - Automatizacija i robotika često izazivaju zabrinutost zbog potencijalnog gubitka radnih mesta. Kako Nais Robotics pristupa ovom pitanju? Verujete li da AI i robotika stvaraju više prilika nego što ih oduzimaju?
Robotika i AI su samo još jedan alat ili oruđe, ali mogu da budu nažalost i oružje. Ne ubija puška, nego onaj ko njome puca, tako da će AI i robotika pratiti ljudske aktivnosti. A što se tiče poslova, nadam se da će roboti zameniti samo one krajnje opasne poslove koji ugrožavaju zdravlje ljudi, na primer rudare ili one poslove koje niko ne želi da radi kao što je posao pastira, zbog čijeg nedostatka životinje gajimo potpuno neetički. - Koji su sledeći veliki koraci za Nais Robotics? Postoje li neki novi projekti ili oblasti istraživanja na kojima trenutno radite, a koje možete da nam otkrijete?
Fokusirani smo na projekat Koško jer smatramo da je podizanje fizičke aktivnosti jako bitno. Tu je i projekat samouslužnog rent a car kioska, Rentomata, koji se sprema da izađe na tržište. On će omogućiti samouslužno iznajmljivanje automobila.
Vizija i nasleđe
- Šta Vas najviše motiviše da nastavite sa inovacijama i preduzetničkim radom? Šta Vam pruža najviše zadovoljstva u onome što radite?
Osećaj kada nekome rešite problem je divan. To je ono što motiviše. - Na kraju, kakvo nasleđe želite da ostavite kroz svoj rad i rad Nais Roboticsa? Šta biste želeli da ljudi pamte kada je reč o Dušanu Krstiću i doprinosu Vaše kompanije?
Ja lično želim da Nais Robotics bude sinonim za rešavanje problema, a nadam se da je to želja i mojih saradnika. Svakako nam je želja da preko Koško lige koševa motivišemo đake, ali i odrasle da šutiranjem na koš imaju u konačnom “pravije” kičme, “neravnije” tabane i “oštrije” oči.
