Kada je kompanija Apple prošle godine pompezno najavila ulazak u svet „prostornog računarstva“ (spatial computing), očekivanja su bila nebeska. Obećavali su revoluciju koja će promeniti način na koji radimo, gledamo filmove i komuniciramo. Međutim, nekoliko meseci nakon lansiranja, realnost je pokucala na vrata u Kupertinu, i to ne baš sa dobrim vestima. Najvrednija tehnološka kompanija na svetu primorana je da povuče ručnu kočnicu.
Prema najnovijim izveštajima uglednih analitičara, uključujući poznatog Ming-Chi Kua koji retko greši kada su u pitanju planovi „jabuke“, Apple je značajno srezao planove proizvodnje za svoje Vision Pro naočare.
Cena kao nepremostiva prepreka
Glavni razlog za ovaj nagli zaokret nije tajna – to je astronomska cena. Sa početnom cenom od 3.500 dolara, Vision Pro je ostao nedostupan za ogromnu većinu potrošača, pa čak i za verne fanove brenda koji su navikli da plaćaju premijum cene.
Početni talas entuzijazma, kada su rani usvajači (early adopters) kampovali ispred prodavnica, brzo je splasnuo. Tržište se zasitilo brže nego što je iko predviđao. Prosečan korisnik jednostavno ne vidi dovoljno veliku upotrebnu vrednost koja bi opravdala trošak u visini jednog dobrog polovnog automobila.
Skladišta su puna, a potražnja pada
Izvori bliski lancu snabdevanja navode da je Apple smanjio narudžbine komponenti od svojih partnera u Aziji. Prvobitne projekcije, koje su predviđale isporuku od oko 700.000 do 800.000 jedinica u prvoj godini, sada su srezane na skoro polovinu, odnosno na oko 400.000 do 450.000 primeraka.
Ovo je jasan signal da se uređaji ne prodaju onim tempom kojim su silazili sa proizvodnih traka. Gomilanje zaliha je noćna mora za svaku kompaniju, pa čak i za giganta kakav je Apple, jer tehnologija brzo zastareva.
Problemi koji nisu samo finansijske prirode
Osim cene, korisnici su istakli još nekoliko problema koji koče masovnu adaptaciju:
-
Komfor: Mnogi recenzenti i korisnici žalili su se na težinu uređaja. Nakon sat vremena korišćenja, Vision Pro postaje neudoban, što ga čini nepraktičnim za gledanje dugometražnih filmova ili celodnevni rad.
-
Nedostatak „Killer App“: Iako je hardver impresivan (ekrani su verovatno najbolji na tržištu), i dalje nedostaje ona jedna ključna aplikacija zbog koje bi ljudi rekli „ovo moram da imam“.
-
Izolacija: Za razliku od telefona koji nas povezuju, VR/AR naočare i dalje stvaraju barijeru između korisnika i okoline, što mnogima stvara osećaj nelagodnosti.
Šta ovo znači za budućnost uređaja?
Ovaj potez dovodi u pitanje i buduće planove kompanije. Ranije se šuškalo da Apple ubrzano radi na jeftinijoj verziji uređaja (možda nazvanoj samo Apple Vision), koja bi koštala oko 1.500 dolara. Međutim, zbog slabog uspeha Pro modela, čini se da je i taj projekat stavljen na čekanje ili barem gurnut u drugi plan dok se ne reše fundamentalni problemi sa tehnologijom i troškovima proizvodnje.
Takođe, očekivani naslednik trenutnog modela, koji bi trebalo da donese brži procesor, verovatno neće ugledati svetlost dana pre kraja 2026. godine, ako i tada.
Zaključak
Smanjenje proizvodnje Vision Pro naočara je jasan pokazatelj da čak ni Apple ne može da prkosi zakonima tržišta i ekonomije samo snagom svog brenda. Iako je tehnologija unutar uređaja fascinantna, ona je i dalje u svojoj ranoj, eksperimentalnoj fazi koja nije spremna za masovnu upotrebu. Ovo ne znači kraj za ambicije kompanije u sferi proširene stvarnosti, već pre svega bolno, ali neophodno otrežnjenje. Apple će morati da se vrati za crtaći sto i pronađe način da ovu tehnologiju učini lakšom, korisnijom i, pre svega, jeftinijom ako želi da ona postane sledeći iPhone. Do tada, Vision Pro ostaje skupa igračka za mali broj entuzijasta, a ne uređaj koji menja svet.
