Živimo u svetu kontradiktornosti. Dok slušamo vesti o rekordnim visinama berzanskih indeksa i milijardama koje se ulažu u veštačku inteligenciju (AI), istovremeno svedočimo talasu masovnih otpuštanja koji potresa neke od najvećih svetskih kompanija. Euforija na Vol Stritu očigledno ne znači sigurnost za radnike.
Korporativni giganti, uključujući titane logistike i e-trgovine kao što su UPS i Amazon, najavili su zapanjujuće rezove, otpuštajući desetine hiljada zaposlenih. Ovaj potez, koji deluje iznenađujuće u vreme kada se čini da tehnološki napredak cveta, signalizira duboku promenu u poslovnoj strategiji. Fokus se brutalno pomera sa rasta po svaku cenu na nemilosrdnu efikasnost—a tu efikasnost sve više pokreću automatizacija i AI.
Šta se zaista krije iza ovih korporativnih odluka i da li je ovo početak nove ere u kojoj ljudski rad postaje trošak koji se prvi eliminiše?
1. Brojke koje lede krv u žilama: Obim restrukturiranja
Talas otpuštanja koji je započeo u tehnološkom sektoru sada se širi na logistiku, maloprodaju, pa čak i na tradicionalne industrije poput automobilske ili prehrambene.
- Logistički gigant UPS je najavio ukidanje ogromnog broja radnih mesta. Izveštaji navode cifre koje se kreću od prvobitno najavljenih 20.000, pa sve do 48.000 uloga (34.000 operativnih i 14.000 menadžerskih) ugašenih samo u ovoj godini. Ovo je praćeno zatvaranjem više od 90 objekata širom SAD.
- Amazon, gigant e-trgovine, takođe sprovodi jednu od najvećih korporativnih „čistki“ u svojoj istoriji, eliminišući 14.000 korporativnih poslova. Neki izveštaji su čak spekulisali da bi ukupan broj mogao dostići 30.000, što prevazilazi čak i velika otpuštanja iz 2022. i 2023. godine.
- Ovo nisu izolovani slučajevi. Target, Nestlé, Lufthansa i drugi globalni igrači takođe su najavili smanjenje broja zaposlenih, a ukupan broj najavljenih otkaza u SAD u 2025. godini opasno se približava cifri od milion.
Ono što najviše zabrinjava jeste da mnoga od ovih otpuštanja dolaze u trenutku kada kompanije prijavljuju solidne profite. Postavlja se pitanje: ako se otkazi ne dešavaju zbog gubitaka, zašto se dešavaju?
2. Tri ključna razloga za „veliko sečenje“
Odgovori su složeni i ukazuju na fundamentalnu promenu u načinu na koji kompanije posluju.
a. Strateško restrukturiranje: Odbacivanje „praznih kalorija“
Period pandemije doneo je eksploziju e-trgovine. Kompanije poput Amazona i UPS-a su mahnito zapošljavale kako bi ispratile potražnju. Sada, kada se potražnja stabilizovala, suočavaju se sa viškom radne snage.
Međutim, restrukturiranje ide dublje. UPS, na primer, svesno smanjuje obim poslovanja sa svojim najvećim klijentom – Amazonom. Zašto? Zato što su marže na tim poslovima bile izuzetno niske. Odluka je jasna: profitabilnost je važnija od obima posla. Kompanije se „čiste“ od manje profitabilnih klijenata, a posledično i od radne snage koja je bila vezana za te poslove.
b. Ekonomska neizvesnost i pritisak troškova
Iako su profiti i dalje visoki, globalna ekonomska neizvesnost je velika. Rastući troškovi sirovina, inflacija koja ostaje „uporno visoka“ i nove trgovinske tarife (poput onih koje utiču na kinesko-američku trgovinu) stvaraju pritisak na marže.
Otpuštanja su proaktivni, brutalno efikasan način da se smanje troškovi. Kompanije ne čekaju krizu; one se „pripremaju za oluju“ smanjenjem svog najvećeg troška – plata.
c. Uspon veštačke inteligencije i automatizacije
Ovo je najočigledniji i dugoročno najznačajniji faktor. Veštačka inteligencija više nije samo eksperiment; ona je postala ključni alat za efikasnost.
- Amazon je bio eksplicitan: izvršni direktor je u pismima zaposlenima najavio da će investicije u AI omogućiti kompaniji da smanji ljudsku radnu snagu i postane efikasnija. Interni dokumenti koji su procurili čak sugerišu da je dugoročni cilj Amazona da automatizuje do 75% svojih operacija, što bi moglo ugroziti stotine hiljada radnih mesta.
- UPS takođe agresivno ulaže u automatizaciju i AI kako bi optimizovao svoju logističku mrežu. Iako tvrde da automatizacija služi povećanju efikasnosti, a ne direktnom eliminisanju poslova, realnost je da se zatvaraju objekti i zamenjuje radno intenzivan posao.
- Lufthansa je takođe navela digitalizaciju i AI kao razloge za smanjenje administrativnih poslova.
3. Šta ovo znači za tržište rada u 2026?
Ovaj talas otpuštanja signalizira kraj „tržišta radnika“ koje smo viđali poslednjih godina (tzv. „no hire, no fire“ era). Ulazimo u novu realnost:
- Efikasnost ispred rasta: Kompanije će pre otpuštati ljude nego žrtvovati profitnu maržu.
- AI kao konkurent: Zaposleni na korporativnim, „belim okovratnicima“ (poput HR-a, finansija, pa čak i menadžmenta) shvataju da su njihovi zadaci podjednako, ako ne i više, izloženi automatizaciji kao i poslovi u magacinu.
- Restrukturiranje kao norma: Čini se da „restrukturiranje“ postaje stalno stanje. Kompanije koriste AI kao izgovor da „izravnaju hijerarhije“ i „uklone slojeve“, što u prevodu znači – manje menadžera i administrativnih radnika za obavljanje istog posla.
Dok Vol Strit nagrađuje ove poteze (jer oni kratkoročno povećavaju profit), radnici se suočavaju sa anksioznošću i realnošću u kojoj njihove veštine moraju biti stalno usklađene sa novim tehnološkim zahtevima.
