Zamislimo klasičnu sliku lidera iz 20. veka: general na brdu, daleko od bojnog polja, sa mapom u ruci, izdaje naređenja svojim trupama. Njegova moć leži u informacijama koje samo on poseduje i u hijerarhijskom lancu komande koji osigurava da se njegova naređenja bez pogovora izvršavaju. Decenijama su naše kompanije građene po ovom modelu – kao piramide na čijem vrhu sedi direktor koji zna sve, odlučuje o svemu i kontroliše sve.
Danas, veštačka inteligencija (AI) uzima tu mapu, umnožava je u beskonačno primeraka i daje je svakom pojedincu na terenu, zajedno sa podacima u realnom vremenu o kojima general nije mogao ni da sanja. Piramida se ruši. U takvom svetu, uloga generala postaje ne samo suvišna, već i štetna.
Dolazak veštačke inteligencije nije samo tehnološka promena; to je događaj koji primorava na potpunu redefiniciju liderstva. Liderstvo budućnosti nije vertikalno, već horizontalno. Budućnost ne pripada generalima, već baštovanima.
Sudbina vertikalnog lidera: Zašto general gubi rat u 21. veku
Vertikalno liderstvo, zasnovano na komandi i kontroli, bilo je efikasno u stabilnim industrijskim vremenima. Međutim, u današnjem dinamičnom okruženju, ono postaje kočnica napretka iz tri ključna razloga:
- Presporo je: Dok informacija putuje od tima na terenu do vrha piramide i nazad u vidu odluke, prilika je već prošla. AI omogućava donošenje odluka u deliću sekunde, a hijerarhija stvara fatalna uska grla.
- Ugušuje talenat: Najbolji ljudi danas ne žele da budu puki izvršioci naređenja. Oni žele autonomiju, svrhu i priliku da doprinesu. Mikro-menadžment i kruta kontrola su najbrži način da ih izgubite.
- Zasnovano je na iluziji: Iluzija je da jedan čovek na vrhu može znati više od kolektivne inteligencije celog tima, koji je sada osnažen AI alatima. Lider koji se pretvara da ima sve odgovore gubi kredibilitet.
Uspon horizontalnog lidera: Baštovan koji neguje ekosistem
Ako general više nije potreban, ko ga menja? Menja ga potpuno drugačiji arhetip – baštovan.
Razmislite o tome: baštovan ne može da „naredi“ biljci da raste. Njegov posao nije da kontroliše biljku, već da stvori uslove u kojima ona može da napreduje. On priprema plodno zemljište (kultura kompanije), obezbeđuje vodu i hranljive materije (resursi i znanje) i uklanja korov (birokratija i prepreke). Njegov uspeh se ne meri time koliko je biljaka kontrolisao, već koliko ih je procvetalo.
Horizontalni lider je upravo to – baštovan organizacionog ekosistema. Njegov posao nije da ima sve odgovore, već da stvori okruženje u kojem njegov tim može da ih pronađe.
Četiri stuba horizontalnog liderstva u praksi
Kako izgleda ovo „baštovanstvo“ u svakodnevnom poslovanju? Ono počiva na četiri stuba koja predstavljaju potpuni preokret u odnosu na tradicionalni menadžment:
- Od kontrole ka poverenju: Umesto da kontroliše svaki korak, horizontalni lider postavlja jasan cilj i veruje svom timu da će, koristeći svoju pamet i AI alate, pronaći najbolji put do njega. Poverenje postaje osnovna valuta.
- Od naređenja ka kontekstu: Umesto da govori ljudima šta da rade, lider se fokusira na to da svi razumeju zašto to rade. Kada tim razume širu sliku i strateški kontekst, može samostalno da donosi pametne odluke.
- Od sveznanja ka učenju: Horizontalni lider ne mora biti najpametnija osoba u prostoriji; on mora biti najveći „učenik“. Njegova uloga je da postavlja prava pitanja, podstiče znatiželju i gradi kulturu konstantnog eksperimentisanja i učenja, gde se greške ne kažnjavaju, već se posmatraju kao izvor podataka.
- Od silosa ka mrežama: U vertikalnom svetu, odeljenja funkcionišu kao feudi (silosi). U horizontalnom svetu, lider aktivno ruši te zidove i podstiče stvaranje fluidnih, međufunkcionalnih timova koji se okupljaju oko rešavanja konkretnih problema.
Izazov za Srbiju: Od „gazde“ do mentora
Ova tranzicija je globalni fenomen, ali je za naše poslovno okruženje poseban izazov. Mnoge kompanije u Srbiji i regionu i dalje funkcionišu po duboko ukorenjenom, hijerarhijskom modelu „gazde“ – vlasnika ili direktora koji je centar svih odluka. Ovaj model je možda bio funkcionalan u prošlosti, ali u eri veštačke inteligencije postaje recept za propast.
Srpski IT sektor, koji je po prirodi stvari morao da usvoji agilnije, decentralizovanije modele rada da bi bio konkurentan na svetskom tržištu, najbolji je dokaz da je promena moguća i isplativa. Izazov je preneti taj način razmišljanja i na druge industrije. Lideri moraju proći ličnu transformaciju: od nekoga ko daje odgovore, do nekoga ko postavlja pitanja; od nekoga ko upravlja ljudima, do nekoga ko razvija ljude.
AI ne zamenjuje lidere; ona zamenjuje potrebu za menadžerima-administratorima. Ona automatizuje zadatke kontrole i izveštavanja, terajući ljude na liderskim pozicijama da se konačno bave onim što mašina nikada neće moći: da inspirišu, da grade odnose, da neguju kulturu i da postavljaju etički kompas.
Budućnost ne pripada onima koji najčvršće drže uzde, već onima koji znaju kako da osnaže druge da polete.
