Matematičar i naučnik Stephen Wolfram smatra da je vreme da se u istraživanja veštačke inteligencije unese duboko filozofsko razmišljanje. Odrastao u kući gde mu je majka bila profesorka filozofije na Univerzitetu u Oksfordu, Wolfram je u mladosti odbacivao filozofiju. Međutim, sada, sa više iskustva, vidi vrednost u dubljem promišljanju o stvarima.
Wolfram je bio svojevrsni čudo od deteta: objavio je svoj prvi naučni rad sa 15 godina, a sa 20 je doktorirao na Kalifornijskom institutu za tehnologiju (Caltech). Tokom karijere razvijao je značajne naučne i tehničke alate poput Mathematica, Wolfram Alpha i Wolfram Language, moćnog programskog jezika za računarstvo.
Prema Wolframovim rečima, kako se razvoj veštačke inteligencije ubrzava, sve više se ulazi u filozofske sfere, koje podrazumevaju razmišljanje o implikacijama tehnologije na čovečanstvo. „Pitanje je o čemu razmišljate, a to je pitanje koje se više nalazi u tradicionalnoj filozofiji nego u STEM oblastima,“ rekao je on.
Filozofska pitanja u razvoju AI
Kada govorimo o etičkim granicama i pravilima za veštačku inteligenciju, dolazimo do suštinskih filozofskih pitanja. Na primer, kada se postavi pitanje kako da AI „postupi ispravno“, neizbežno se postavlja i pitanje šta znači „postupiti ispravno“. Određivanje moralnih izbora je filozofski zadatak.
Wolfram naglašava da mnoge kompanije koje uvode AI u svet ne razmišljaju duboko o ovim pitanjima. „Vodio sam užasne diskusije sa kompanijama koje očigledno ne razmišljaju jasno o tim pitanjima,“ kaže Wolfram. „To su izazovi gde filozofska pitanja postaju izuzetno važna.“
Filozofija kao odgovor na tehnološke izazove
Wolfram veruje da naučnici obično imaju poteškoća sa razmišljanjem u filozofskim terminima jer nauka često teži postepenom napretku, a ne radikalnim promenama u načinu razmišljanja. Nasuprot tome, filozofija je više usmerena na promišljanje o fundamentalnim pitanjima.
Prema njegovom mišljenju, dolazimo do nove zlatne ere filozofije, upravo zbog rastućeg uticaja veštačke inteligencije i pitanja koja ona pokreće. On vidi da su mnoga pitanja s kojima se danas suočavamo zbog AI zapravo tradicionalna filozofska pitanja u svojoj srži.
Wolfram je takođe govorio o potrebi za modernizacijom političke filozofije u kontekstu AI, i čak se vratio klasičnim tekstovima, poput Platonove „Republike“, da bi ponovo promislio temelje zapadne filozofije.
Spoj filozofije i tehnologije
Wolframov naglasak na važnosti filozofije u razmatranju veštačke inteligencije nagoveštava da bi trebalo da počnemo da se bavimo ovim pitanjima u širem kontekstu, ne samo kao matematičkim problemima. Uključivanje filozofa u diskusiju može pomoći u boljem razumevanju i rešavanju kompleksnih izazova koje donosi AI.
Ovaj pristup, koji kombinuje filozofske perspektive sa tehnološkim razvojem, može obezbediti holističkiji i promišljeniji način suočavanja sa etičkim, društvenim i političkim implikacijama koje AI donosi.
