Dok gledam kako Pokemon iz godine u godinu osvaja sve više srca širom sveta, ne mogu da ne budem srećan kao neko ko je odrastao uz tu franšizu. Ipak, jedno vreme sam potpuno zaboravio na Digimon – sve dok me pre par godina nije iznenadilo saznanje da ta franšiza i dalje postoji i da se aktivno razvija. Od tada sam imao priliku da testiram nekoliko Digimon igara, sa različitim utiscima, ali uvek sa dozom entuzijazma. Najnoviji naslov, Digimon Story Time Stranger, deo je dugog niza igara iz tog univerzuma – i možda je upravo on najbolji koji sam do sada igrao.
Na samom početku birate jednog od dva neutralna lika, bez unapred definisanih osobina. Ubrzo saznajete da ste član organizacije koja se bavi istraživanjem neobičnih pojava. Vaša prva misija vodi vas u ruševine nekadašnje vladine zgrade, gde nailazite na Digimone i prisustvujete epskom sukobu dva gigantska, gotovo božanska stvorenja. Očigledno, to nije svakodnevna rutina u ovom poslu. Na kraju tog haotičnog uvoda, bivate poslati osam godina unazad – u prošlost koja krije ključ za spas čovečanstva. Budućnost izgleda mračno, a vi ste jedina nada. Vreme je da se bacite na ono što najbolje znate: istraživanje natprirodnih misterija i treniranje Digimona za borbu.
U svetu igre, Digimoni su gotovo nevidljivi za širu javnost, što je pomalo paradoksalno s obzirom na to da ih ima svuda – u kanalizaciji, napuštenim objektima, pa čak i u najmračnijim ćoškovima grada. Ipak, postoje pojedinci koji ih proučavaju, čak i u prošlosti, i ubrzo ih srećete dok tragate za nestalim strimerom koji se bavi okultnim temama. Kao što se može očekivati, Digimoni su ključni za rešavanje misterija i spas sveta, pa se pripremite za ozbiljno levelovanje.
Borbeni sistem je klasičan potezni, gde upravljate timom od tri Digimona u borbi protiv neprijatelja. Svaki Digimon ima jedinstven izgled, element i set napada. Prava strategija leži u otkrivanju kombinacija koje nanose najveću štetu, dok u težim borbama morate koristiti veštine lečenja, buffove i statusne efekte kako biste preživeli. Iako sistem nije revolucionaran, borbe su dovoljno zabavne da vas zadrže.
Da bi borbe bile dinamičnije, ubačeni su nasumični dodatni napadi koji zahtevaju precizno pritiskanje dugmeta u pravom trenutku. Iako se ne dešavaju često, dodatna šteta i povremeni bonus efekti lečenja su uvek dobrodošli. Vaš ljudski lik takođe ima specijalne sposobnosti koje se aktiviraju kada se super merač napuni – efekti su moćni, od ogromne štete do masivnog povećanja statistika celog tima. Ove sposobnosti su ključne, naročito u brutalnim boss borbama, koje su nemilosrdne ako niste dovoljno grindovali i Digivolovali svoje stvorenje.
Kao što je uobičajeno u igrama sa treniranjem čudovišta, evolucija igra veliku ulogu. U Time Stranger, Digimoni ne evoluiraju linearno kao u Pokémonu – umesto toga, imaju razgranate puteve evolucije. Da biste ih transformisali u nove forme, morate podići njihove statistike na određeni nivo, što često zahteva dosta vremena i truda.
Sakupljanje Digimona je jednostavnije nego što biste očekivali – kada ih dovoljno puta pobedite u borbi, možete ih „kreirati“ pomoću digitalne magije. Nakon toga, možete ih učiti novim veštinama pomoću data diskova, opremiti ih čipovima za poboljšanje statistika i otpornosti. Sistem prilagođavanja tima je izuzetno bogat, ali zahteva posvećenost i sate igranja da biste dobili idealnu postavu.
Najsporiji deo napredovanja je razvoj vašeg agenta. Dobijate poene koje raspoređujete u skill tree, koji donosi bonuse iskustva i druge benefite za različite tipove Digimona. Međutim, osećaj napretka je spor, a frustracija raste kada shvatite da vam upravo ti poeni ograničavaju mogućnost evolucije Digimona.
Van borbi i sakupljanja, igra pokušava da uhvati atmosferu Persona serijala – ne toliko kroz socijalne veze, već kroz japansko urbano okruženje i ton naracije. Ipak, ne uspeva da dostigne šarm Atlusovog hita. Kada se, na primer, magična vrata pojave na nasumičnom zidu i odvedu vas u misterioznu zonu za trening, teško je ne prevrnuti očima.
Uprkos tome, moje vreme provedeno uz Digimon Story Time Stranger bilo je solidno. Ipak, postoje problemi koji kvare tempo igre. Tamnice su često monotone, pretrpane Digimonima, iako ih ne morate sve pobediti. Ipak, ako ih ignorišete, sledeći boss će vas verovatno pregaziti. Zbog toga igra deluje usporeno, a borba, iako dobra, nije dovoljno uzbudljiva da to nadoknadi.
Još jedan problem su dizajni Digimona. Teško je emotivno se povezati sa generičnim slatkim stvorenjima, pogotovo kada evoluiraju u forme koje deluju kao da ih je osmislio buntovni tinejdžer. Nedostaje im šarm koji imaju stvorenja iz drugih igara sa sakupljanjem čudovišta – bilo da su to Pokemon, Dragon Quest Monsters ili Cassette Beasts
