Bloomtown: A Different Story je jedna od onih kratkih igara koje vas drže zainteresovanim i pružaju zanimljivu priču koja vas ne zadržava predugo. Ove godine smo preplavljeni velikim RPG naslovima, koji su nam spremno krali svaki slobodan trenutak. Bez obzira da li ste nastavili Cloudovu priču u Final Fantasy VII: Rebirth, rešavali misteriju ponoćnog sata u Persona 3 Reload ili otišli na havajsku avanturu u Like a Dragon: Infinite Wealth, verovatno ste proveli mesece igrajući ove obimne RPG naslove. Ako još uvek žudite za dodatkom u ovom žanru, indie igre su tu da popune prazninu, a malo indie RPG-ova je bolje od Bloomtown: A Different Story.
Emily i njen brat su samo dvoje dece koja provode letnji raspust u čudnom novom gradu. Kao gradska deca, ovaj tipični američki mali grad im deluje dosadno, a nisu ni previše oduševljeni boravkom kod svog gunđavog dede. Ispostavi se da život na selu i nije tako loš kada steknete nekoliko prijatelja, posebno u mestu koje krije toliko tajni kao što je Bloomtown.
Kada mlada devojčica iz komšiluka nestane, Emily odlučuje da preuzme stvar u svoje ruke i pokuša da je pronađe. Prateći nekoliko tragova, Emily završava istražujući staru napuštenu kućicu na drvetu, koja sadrži pištaljku koja joj omogućava da se teleportuje na Drugu stranu. U tom svetu, čudovišta slobodno lutaju, i samo uz pomoć unutrašnjih čuvara Emily i njenih prijatelja mogu biti savladana. Priča i okruženje Bloomtown: A Different Story su zapravo spoj Persona serijala i Stranger Things, i to zvuči onako dobro kako zamišljate.
Borba sa raznim stvorenjima poput brokolija sa mačevima i mačaka u šeširima odvija se kroz potezni sistem, sa svim očekivanim elementarnim napadima i statusnim efektima. Međutim, u poređenju sa sličnim igrama, Bloomtown radi neke zanimljive stvari sa statusima. Nanositi statusne efekte neprijatelju ne samo da vam donosi razne prednosti (poput nanošenja štete kroz vreme ili slabljenja njihovih statistika), već ih takođe čini ranjivim na određene napade. Na primer, kada neprijatelja učinite ošamućenim, postoji samo 50% šanse da vas pogodi narednih nekoliko poteza, ali će takođe primiti dodatnu štetu od vatrenih i ledenih napada. Pogađanje ovih pametnih kombinacija ključno je u težim borbama i čini borbu mnogo zanimljivijom nego da samo stalno birate opciju napada.
Pored ranjivosti na statusne efekte i kombinacije, svaki neprijatelj ima i slabosti koje možete iskoristiti. Ako neprijatelja pogodite napadom na koji je slab, biće oboren, a ako oborite sve neprijatelje, možete izvesti All Out Attack za ogromnu štetu ili pokušati da ih potčinite kako bi vam se pridružili. To je još jedna stvar koja čini borbu zanimljivijom, a iako je slična sistemima u drugim igrama, ovde je zaista dobro implementirana.
Svaki član partije u Bloomtown nosi u sebi urođenog čuvara koji mu daje moći u drugom svetu, ali pored toga mogu da opreme i demona kojeg su potčinili kako bi koristili njegove moći. Ovo pruža lepu stat boost svom novom gospodaru, kao i pristup svim njegovim čarolijama. Takođe imate mogućnost da žrtvujete suvišne demone kako biste ojačali one koje želite da koristite, što je odličan način da osigurate da vaši omiljeni demoni ostanu jaki. Sve ovo deluje kao inspiracija iz jednog omiljenog Atlus RPG-a, i ne bih mogao biti srećniji zbog toga.
Uticaj Persona serijala ne primećuje se samo u borbenom delu Bloomtown, već i u svakodnevnom životu unutar igre. Baš kao u stvarnom životu, imate ograničeno vreme svakog dana da se družite, idete u teretanu ili bavite vrtlarstvom. Sve ove aktivnosti vam pomažu da ojačate, bilo da podižete maksimalan HP pumpanjem mišića ili pružate prijatelju snažan novi buff u borbi nakon lepog zajedničkog druženja. Ako uludo trošite slobodno vreme, teže ćete napredovati u drugom svetu i nikada nećete spasiti grad od zlih sila.
Pored jačanja vaših demonskih borbenih sposobnosti, možete se baviti i aktivnostima koje će poboljšati Emily kao osobu. Gledanje horor filma će vam povećati hrabrost, dok će vam čitanje knjige poboljšati inteligenciju. Svi ovi statistički parametri koriste se u razgovorima sa ljudima kako bi se otvorile nove opcije dijaloga, pri čemu su određene opcije podložne kockanju na osnovu vaših statistika. Ovo je zanimljiv dodatni element za upravljanje i čini interakciju sa čudnim stanovnicima grada još zabavnijom.
Ne mogu da spomenem Bloomtown: A Different Story a da ne govorim o senzacionalnoj muzici. Tematske pesme u borbama (a ima ih više, daleko od toga da je samo jedna) su naprosto fantastične, sa sjajnim vokalima koje nisam mogao da dočekam dok sam tukao čudovišta.
Bloomtown je divan indie JRPG, ali par stvari ga sprečava da se popne na sam vrh poteznih igara. Nekoliko puta tokom igre nisam dobio dovoljno informacija o tome šta dalje treba da radim, a iako vam se prikazuje opšta oblast sledećeg zadatka, ponekad je teško znati sa čime tačno treba da stupite u interakciju, što je frustrirajuće. Takođe je teško ne pomisliti na neke elemente igre kao na „Persona, ali lošije“, što deluje grubo, ali kada je igra toliko slična, te poređenja su neizbežna. Borbe nisu tako usavršene, socijalni elementi su manje angažovani, i iako nijedan od ovih elemenata nije loš, primetan je pad u kvalitetu. Barem je trajanje igre mnogo prihvatljivije.
Bloomtown: A Different Story je divan i šarmantan RPG, sa zabavnom borbom, izvrsnim svetom i senzacionalnim soundtrackom. Spoj istraživanja tamnica, borbe sa čudovištima i svakodnevnog života je skoro jednako privlačan kao u Persona igrama, ali poređenje sa igrama koje su je inspirisale može dovesti do blagog razočaranja. Ipak, ako tražite zanimljiv RPG sa neobičnim okruženjem i puno šarma, uživaćete u ovoj neobičnoj avanturi.