NFT projekti sve češće nailaze na pravne prepreke – od autorskih sporova do poreznih nepravilnosti. Prema dostupnim izvorima, prošle godine prijavljeno je da je više od 15.000 NFT kolekcija nestalo sa tržišta. Osnivači i investitori u Srbiji moraju da razumeju kako Zakon o digitalnoj imovini reguliše ovu oblast i koje obaveze iz njega proizlaze.
Regulatorni okvir i tržišni kontekst za blokčejn i NFT u Srbiji
Zakon o digitalnoj imovini definiše virtualne valute, digitalne tokene i usluge koje se odnose na njih; videti odgovarajuće odredbe Zakona i smernice NBS i KHV za detalje.
Ključna podela ide između platnih tokena (kriptovaluta) i investicionih tokena, pri čemu svaka kategorija nosi različite obaveze u pogledu prijave, licenciranja i nadzora.
Nacionalna banka Srbije i Komisija za hartije od vrednosti dele nadležnosti. NBS nadzire platne tokene i pružaoce menjačkih usluga, dok KHV reguliše investicione tokene koji se ponašaju kao finansijski instrumenti. U praksi to znači da, pre lansiranja bilo kog tokena, treba jasno odrediti njegovu prirodu i prijaviti ga nadležnom organu.
Dodatno, svi pružaoci usluga koji omogućavaju čuvanje, transfer ili razmenu digitalne imovine moraju biti registrovani i usklađeni sa propisima o sprečavanju pranja novca i pravilima „poznaj svog klijenta“. To uključuje proveru identiteta korisnika, praćenje transakcija i prijavljivanje sumnjivog ponašanja – obaveze koje tehnološki timovi često potcenjuju dok ne dođu do faze komercijalizacije.
Naravno, neko umesto vas može pripremiti dokumentaciju i komunicirati sa regulatorima. Ukoliko se odlučite da ovo ne radite sami već su vaš izbor advokati Beograd je mesto gde možete prnaći iskusne stručnjake.
Pravni rizici i tipične sporne tačke – tokeni, autorska prava, oporezivanje
Najčešći pravni problem kod NFT projekata jeste nejasan status autorskih prava.
Kada kupite NFT, obično ne stičete autorsko pravo nad delom – kupujete token koji predstavlja vlasništvo nad jedinstvenim digitalnim zapisom; originalni autor i dalje zadržava pravo da koristi, reprodukuje i prodaje istu sliku, video ili muziku.
Mnogi projekti ne preciziraju jasno šta kupac zapravo dobija, što vodi do sporova kada investitori očekuju ekskluzivna prava na korišćenje dela umesto potvrde o vlasništvu nad tokenizovanom verzijom.
Još ozbiljnija situacija nastaje kada NFT sadrži tuđi sadržaj – fotografiju, logo ili muziku – bez dozvole pravog nosioca prava.
Drugi značajan rizik je oporezivanje. Prema Zakonu o porezu na dohodak građana, prihod od prodaje digitalne imovine se obično tretira kao kapitalni dobitak i može biti oporeziv po stopi od 15%; preporučuje se navođenje tačnog člana zakona ili konsultacija sa poreskim savetnikom. Mnogi investitori ne prijavljuju takve transakcije misleći da su anonimni, ali razmene preko regulisanih platformi ostavljaju trag koji Poreska uprava može pratiti.
Treća zamka je nejasna klasifikacija tokena: ako token nudi pravo na deo profita, dividendu ili upravljačka prava, KHV može da ga tretira kao hartiju od vrednosti. To znači da njegova prodaja bez registracije predstavlja kršenje zakona o tržištu kapitala. Razlika između korisničkog tokena (daje pristup usluzi) i investicionog tokena (funkcioniše kao investicija) nije uvek očigledna, a pogrešna procena može dovesti do novčanih kazni ili krivične odgovornosti.
Kako Zakon o digitalnoj imovini utiče na usklađivanje i proceduru
Zakon definiše šta znači biti „pružalac usluga u vezi sa digitalnom imovinom“ i koje su konkretne obaveze; za praktičnu primenu proverite konkretne odredbe Zakona o digitalnoj imovini i smernice NBS i KHV.
Procedura počinje podnošenjem zahteva koji obuhvata poslovni plan, opis tehnološke infrastrukture, politike zaštite korisnika i interne kontrole.
NBS zatim sprovodi proveru, a ako su uslovi ispunjeni, izdaje saglasnost; bez te saglasnosti pružanje usluga je nelegalno i može dovesti do novčanih kazni ili zabrane rada.
Pametni ugovori, iako automatizovani, moraju biti dokumentovani tako da omoguće pravnu izvršnost. To znači da, pored programskog koda, treba postojati i pisani ugovor na srpskom jeziku koji objašnjava uslove, rizike i prava strana.
Takođe, svaki projekat koji prikuplja sredstva putem početne ponude tokena (ICO) mora da proveri da li ta aktivnost potpada pod definiciju javne ponude hartija od vrednosti; ako potpada, neophodna je registracija prospekta kod KHV.
Upravljanje rizicima i praktični koraci za timove i investitore
Pre nego što lansirate token ili NFT kolekciju, uradite pravnu proveru. To znači proveriti autorska prava i licence za sadržaj koji tokenizujete i jasno definisati šta kupac dobija i šta ne dobija. Pripremite uslove korišćenja i politiku privatnosti usklađenu sa propisima o zaštiti podataka i domaćim zakonima.
Ako planirate da prihvatate plaćanja u dinarima ili da pružate usluge razmene, registrujte pravno lice i podnesite zahtev NBS za dobijanje saglasnosti; ne čekajte naknadno usklađivanje.
Implementirajte procedure poznavanja klijenta i sprečavanja pranja novca od prvog dana, uključujući verifikaciju identiteta, praćenje transakcija većih od 15.000 evra i prijavljivanje sumnjivog ponašanja Upravi za sprečavanje pranja novca.
Vodite preciznu evidenciju svih transakcija i prijavljujte prihode Poreskoj upravi; kapitalni dobitak od prodaje digitalne imovine je oporeziv i neplaćanje može dovesti do kamata, kazni i krivičnog gonjenja.
Na kraju, razmislite o osiguranju koje pokriva rizike poput sajber napada, gubitka privatnih ključeva ili sporova sa korisnicima, jer ljudski faktori i spoljni napadi i dalje predstavljaju realne pretnje.
Blokčejn i NFT tehnologije donose veliki potencijal, ali bez jasne pravne strategije taj potencijal lako ostane neiskorišćen ili se pretvori u pravni problem. U Srbiji postoji regulatorni okvir koji definiše pravila igre; preporučuje se proaktivno praćenje i usklađivanje pre nego što dođe do inspekcijske kontrole nadležnih organa.
Foto: Pexels
