Nova horor zapadnjačka igra nekih od velikih umova koji stoje iza Dishonored i Prey? Weird West dolazi sa visokim očekivanjima. Može li da dobije taj konkretni duel ili će prvo završiti pucanjem sebi u nogu? Kratak odgovor je, Weird West je prilično brz u potezanju.
Kao rezultat tog pedigrea, Weird West se u početku osećao pomalo prenatrpano. Priča barem počinje snažno. Misteriozni početak se nastavlјa u život bivšeg lovca na glave neposredno nakon ubistva njenog sina i hvatanja njenog muža od strane kanibala.
Ona izlazi iz penzije da bi se osvetila dok putuje pustinjom, močvarama, gradovima i rudnicima u njenoj krvavoj potrazi. Samo to bi bila dobra priča za ispričati, ali Weird West ide mnogo dalјe.
Vidite, Weird West opravdava njegovo ime dok priča prelazi na višestruka gledišta iz veoma različitih likova, i baca veštice, vukodlake, svinjare, zombije, pa čak i Wendiigo-a u lonac, sa intrigantnom sveobuhvatnom pričom koja sve to povezuje.
Radnja je posmatrana iz izometrijske tačke gledišta, a vizuelno gledano, Weird West koristi pogled na njegov svet u senci cel-a, iako bez crtanih ekscesa Borderlands-a u tonu, kako vizuelno tako i narativno.
Borba je u velikoj meri preuzeta iz škole pucanja sa dva džojstika, sa analognim džojsticima koje se kreću i usmeravaju vatru, dok se stvarno nišanjenje i pucanje pokreću zadnjim okidačima kao i većina naslova iz trećeg/prvog lica. Dakle, na površini, izgleda da je to izometrijska igra zasnovana na priči teške akcije, ali nekako su programeri WolfEye ugurali čitav set RPG i Immersive Sim mehanike u to.
Putujete između oblasti na zatamnjenoj mapi, pronalazeći nove oblasti kako vreme napreduje. Kada se ubacite u susret, ili zaista kada stigne na želјeno odredište, igra ispušta lik igrača i sve prijatelјe u bukvalni deo mape koji sadrži stvarni pejzaž, gde se trenutni cilј igra, a zatim se vraćate na glavni mapu i putujte do sledećeg dela karte.
To je pametno konzistentan i aerodinamičan način stvaranja „otvorenog sveta“ bez zastoja u većim ambicijama igre fokusiranjem na izgradnju nečeg više fizičkog. Isto tako je prijatno i za istraživanje. Pun je crnog humora i mračnijih tajni za otkrivanje. Ono što, međutim, najviše izdvaja Weird West svet je kako se pomera i menja tokom vremena i kao rezultat vaših postupaka.
Nije preterivanje reći da čitavi gradovi mogu da se dignu i padnu u vašem vremenu u Weird West-u. Neaktivnost sa vaše strane ima isto toliko efekta kao i uklјučivanje u situaciju. Postoje određeni događaji koje ne možete da izbegnete da biste napredovali u priči, ali svet se u celini odvija u pozadini. Nekoliko grupa ratuje širom Zapada, a siromašna javnost biva uhvaćena u unakrsnoj vatri na više načina.
Labavi krajevi iz vaših neprijatelјskih susreta takođe mogu da se vrate da ugrizu vas i druge. Neprijatelјi se ne zadržavaju uvek da bi se provetrili, i mogu da odu da raportiraju njihovom boss-u ili drugim podlim prijatelјima. To može da se završi tako što ćete se suočiti sa zasedom ili masakriranim gradom zbog vašeg druženja.
Skočite kroz pet uzastopnih priča, gde vreme neprestano prolazi. Možete da se vratite tamo gde ste ostavili prethodni lik na kraju njegove priče i potencijalno ga regrutujete u misiju trenutnog lika.
Pametno, VolfEye je uspeo da obezbedi da svaki od njegovih protagonista u velikoj meri nije povezan izvan sveobuhvatne priče, tako da omogućava mnogo različitih ukusa u pripovedanju i vrtoglavu radoznalost da ih natera da se sretnu dok napredujete.
Uvod svakog lika dodaje još jedan sloj Weird West-u i obogaćuje sitne delove informacija prikuplјenih u svakoj priči. Svaki lik ima njegov sopstveni skup veština koje mogu da se nadograde, specifične za njih i njihove jedinstvene sposobnosti, ali njih pet takođe dele stalni skup nadogradnji koje se prenose iz jedne priče u drugu.
One se dobijaju prikuplјanjem zlatnih karata koje se nalaze širom sveta i povećavaju stvari kao što su zdravlјe, brzina šunjanja, vreme ponovnog punjenja, koliko hitaca možete da ispalite u verziji igre metka i koliko štete možete da napravi vaš stelt pucanj.
Korene Arkane-a možete videti u VolfEye-ovoj uglavnom dvosmislenoj, ambicioznoj prezentaciji, ali postavka Weird West-a omogućava da ide još teže, stvarajući dublјi svet sa likovima koji se više pamte. Zatim tu je sloboda imerzivne simulacione mehanike koja slaže još jedan sočan sloj na vrh.
Borbe mogu da se izbegnu, čitava područja mogu da se očiste bez ispalјivanja metka, a prava informacija može da zaustavi masovno krvoproliće. Weird West je iznenađujuće fleksibilan u načinu na koji pristupate bilo kojoj situaciji s obzirom da se čini da je prvo pripremlјena za pucnjavu.
Veliki deo onoga što ćete naći u Weird West-u je gotovina, smeće i oružje. Nema mnogo skrivenog oružja (mada luk i strela igraju značajnu ulogu u jednoj od priča), ali postoji mnogo taktičkih prednosti koje mogu da se nađu na bilo kojoj mapi kao što su burad eksploziva, tajni prolazi, opasnosti po životnu sredinu, pa čak i teranje suparničkih frakcija zajedno da zbrišu jedna drugu. Sve u svemu, nisu potrebni Dishonored nivoi šunjanja, ali se udobno prebacuje između prikrivenosti i akcije.
Kažemo udobno, ali ako postoji jedan mali kamen nezadovolјstva zaglavlјen u ogranku Weird West-a, to bi bilo kako borba funkcioniše na kontroleru. Očigledno je da je ideja da se nikada ne upali sve oružje jer to jednostavno nije takva vrsta igre, ali je podešavanje kontrole toliko specifično za borbu da može da bude nepotrebno zamršeno u žaru trenutka.
Sada, to je nešto u šta verujemo da igra prerasta kako vreme prolazi, ali čak i kasnije dolaze trenuci nezgodnog haosa jer se čini da je Weird West bolјe prilagođen za podešavanje miša i tastature. To možete najjasnije da kažete kada pokušavate da ‘pogledate’ jednu stavku na stolu na kojoj se nalazi više stvari. Osim što samo pokupite sve, morate ponekad da pronađete tačno pravi ugao da biste dobili ono što želite.
Dobro je onda što je ostatak Weird West-a toliko fantastičan da nas uopšte ne zanima to pitanje u velikoj šemi stvari. Voleli smo svaku užasnu, neraspoloženu sekundu koju smo proveli u ovoj uvrnutoj verziji Starog Zapada.
Oštre note odličnog soundtrack-a upijaju svaki trenutak u bogatu, slanu atmosferu, a mračna natprirodna ivica ogorčenog sveta stvara uzbudlјivu perspektivu. Ponekad nas podseća na Stephen King-ov The Dark Tower, posebno na delove o Roland-ovoj prošlosti i The Gunslinger.
Nјegov fleksibilan opseg znači da ima i dosta vrednosti za ponavlјanje, s tim da nam je za prvo trčanje trebalo oko 15 sati kada je sve bilo rečeno i urađeno, ali toliko smo toga propustili jer nismo odlutali previše od propisanih staza.
Blago koje treba pronaći, dodatni kontekst ispričanim pričama i zatvaranje za one kojima nešto nedostaje u sušnim pustim predelima i toksičnim močvarama Weird West-a. To je grubo, čudno, neprijatelјsko mesto za život. Nemože se ukrotiti, ali mi ne bi ni želeli da pokušamo.
