The Falconeer, koji je razvio Tomas Sala, prvobitno je izašao sa Xbox Series X/S kao top naslov, a tek sada debituje na PlayStation-u. Igrali smo ga na Xbox One S kada se prvi put pojavio, i uprkos nekim manjim problemima, potpuno smo uživali. Međutim, PS5 verzija, poznata kao The Falconeer: Warrior Edition, ono je što bi nazvali konačnim načinom igre, sa nivoom uronjenosti koji šalјe The Falconeer u sve veće visine.
Možda ne biste očekivali da će pripovetka biti ono što vas tera da se stalno vraćate The Falconeer-u, ali moglo bi da bude. Priča je ispričana u četiri poglavlјa, šest uklјučujući prolog i epilog. Svako poglavlјe vas vodi u drugu kuću ili porodicu kako se događaji u naraciji odvijaju, u čemu smo uživali zbog raznolikosti likova koje ste upoznali i kakav uticaj bi vaše akcije u jednom poglavlјu imale efekat u sledećem.
Takođe je pomoglo to što je glumačka ekipa neverovatna, i odlično rade njihov posao stvarajući nezaboravne likove i proširujući svet The Falconeer-a. Priča nije baš srećna, a ni kraj, iako smo na kraju osetili ogromnu vezu sa svakom od kuća koje su videle i čule stvari sa svih strana. Ljudi iz Ursee-a i njihova priča su tragični, ali su i inspirativni kao preživeli, čineći sve što mogu da zaštite one do kojih im je stalo.
Nećemo dalјe da ulazimo u specifičnosti priče kako bi izbegli da je ikome pokvarimo, mada ćemo reći da priča samo grebe površinu onoga što shvatate da je svet bogat znanjem. Ljudi iz Ursee-a i njihove drevne istorije su tako zanimlјivi za otkrivanje, čak i drugi put.
Ono što je takođe ovog puta pomoglo da se svet obogati je dodavanje tri mini kampanje dodane ovim izdanjem i proširenje Edge Of The World. Svaka od tri kampanje dodatno je utemelјila Ursee i njegove lјude i predstavila ono što nam je bilo daleko najdraža kampanja sa pivarima Casetllus-a, a izrazio ih je neverovatno talentovan Christopher Gee.
Koliko god da volimo priču, bilo bi dosadno da pokušamo da je provučemo da je igra nije podržala, ali na sreću jeste. Postoji prirodni tok u koji upadate unutar petlјe igranja The Falconeer-a, gde ćete u jednom trenutku mirno i spokojno leteti nebom, sa veličanstvenim zalaskom sunca pred vama. Sledeće, oblaci potamne, udara grom i padakiša dok ste uhvaćeni usred masovne vatre sa svim vrstama stvorenja koja lete po vazduhu.
Sve u svemu, petlјa jezgra funkcioniše kao šarm. Kada je akcija završena, uvek je bilo olakšanje vratiti se u opušteniji, mirniji tempo i uvek smo se osećali spremni za novu borbu kada je krenula. Pomaže i to što možete u suštini samo da provedete celo vreme u igri leteći, istražujući kopno.
Otkrivate lokacije na mapi umesto da otkrivate više interesantnih tačaka putem jednog tornja – uobičajen Ubisoft-ov trop poslednje decenije – i iako je zvučalo malo, bilo nam je mnogo zanimlјivije odjednom Preleteli smo novu lokaciju umesto da nam je mapa otkrivena nakon četiri putovanja do različitih kula.
Mehanika letenja zaista počinje da sija dok ste u borbi. Možete oštro da tkate oko neprijatelјa i manevrišete koliko god je potrebno. Potrebno je samo malo vežbe, ali na kraju možete da letite oko neprijatelјa do kraja igre, posebno sa nadograđenom ratnom pticom poput nove arbiter klase.
Što se tiče onoga što nosite u bitku sa vama, naš lični izbor cele igre je bila nadograđena verzija standardnog blastera sa kojim počinjete.
Ostalo oružje može da doda neverovatnu raznolikost igri, uglavnom zato što svako diktira kako ćete želeti da se približavate bitkama, ali nikada nismo osetili potrebu da promenimo stvari bez obzira na situaciju. Zapravo, bilo je mnogo aspekata vaše opreme i mehanike u igri koje smo lako ignorisali, ali do toga ćemo doći kasnije. Kao dokaz: što se tiče fundamentalne mehanike igranja, The Falconeer ne bi mogao da bude solidniji.
Osim dodatnog sadržaja iz Warrior Edition igre, sve o čemu smo već govorili nalazi se u igri koja je već dostupna na drugim platformama. Ono što čini verziju PS5 konačnim načinom igre, kao što smo ranije spomenulu, je, ne iznenađuje, DualSense kontroler.
Haptičke povratne informacije i adaptivni okidači odlično su implementirani tokom igre, i bili su deo razloga što smo tokom igre uspostavili jaču vezu sa The Falconeer-om nego ranije. Pomaže i to što ga igramo na solidnih 60 FPS sa 4K rezolucijom na PS5, ali DualSense ga čini zaokruženom celinom.
Novi kontroler kompanije Sony čini da se Ursee svet oseća sve dublјe zahvalјujući svakoj vibraciji. Iako je razlika za neke igrače možda mala, to nije slučaj sa nama, a DualSense funkcionalnost je uveliko doprinela da uživamo u igri drugi put više nego prvi put.
Takođe, iako smo samo ukratko spomenuli rezoluciju i brzinu kadrova, potreban im je još jedan uzvik jer je to zaista spektakl samo za letenje unaokolo. Nikada se nismo umorili od gledanja zalaska sunca ili zvezda na noćnom nebu dok smo ležerno letelo u vazduhu.
Igra zaista uklјučuje Photo Mode, koji smo uveliko koristili, mada bi voleli da vam je legenda obezbeđena dok je aktivna, umesto da morate da pauzirate igru i proverite podešavanja za kontrole.
To je manja smetnja, ali često smo greškom pritiskali pogrešno dugme dok smo pokušavali da centriramo snimak i ne možemo a da ne pomislimo da bi se to dogodilo manje puta da imamo legendu ili više načina za kontrolu kamere koje smo videli u drugim igrama koje imaju veoma robusne foto modove.
Koliko god da obožavamo The Falconeer, postoje neki problemi koja treba istaći. Postoje problemi koji su mučili originalnu verziju i ovo izdanje za PS5, i iako je naše dodatno uživanje ovaj put definitivno olakšalo rešavanje ovih problema, i dalјe su bile frustrirajuće iskustvo.
U svakom poglavlјu imate vašu matičnu bazu, mada je to važno samo za pamćenje od koje ste frakcije odvojeni. Jednom kada ste tamo nemate mogućnost skladištenja ratnih ptica ili oružja i zaista nemate nikakav način prilagođavanja vaše ptice.
To što nismo mogli da skladištimo naše ratne ptice, ali smo morali da se trajno prebacimo na onu koju smo upravo kupili, značilo je da smo samo leteli unaokolo dok nismo našli pticu sa najbolјim statistikama i držali je što smo duže mogli. Ovo nas dovodi do sledeće stvari: dok se vaši predmeti i kolekcionarski predmeti prenose sa vama iz jednog poglavlјa u drugo, vaša ratna ptica to ne čini.
To je zbog činjenice da vas igra tera da izaberete novu klasu na početku svakog poglavlјa. Definitivno je zanimlјivo čuti o različitim vaspitanjima koje su imali lјudi iz Ursee-a, ali više nam smeta što moramo ponovo da kupimo pticu koju smo voleli da koristimo samo za napredak u priči, ili još gore, što ne možemo da kupimo tu pticu jer mesto koje bi nam ga prodalo sada nam je neprijatelј.
Povrh toga, korisnički interfejs nije mogao a da se ne zbuni, čak ni nakon 15+ sati igre. Morate da pronađete mesto za sedenje ako želite da pogledate vaše predmete, a iako vaše oružje sa vama prelazi u sledeće poglavlјe, kupovina novog oružja funkcioniše isto kao i kupovina nove ptice u kojoj se trajno prebacujete, osim ako ne kopajući potražite oružje koje ste upravo dobili nazad.
Korisnički interfejs i pravila kupovine dva su glavna faktora zašto nismo obraćali veliku pažnju na mnoge različite stavke i nadogradnje za jednokratnu upotrebu, ili nismo provodili toliko vremena sa drugim oružjem i strategijama.
Ova pitanja definitivno sprečavaju The Falconeer-a da bude gotovo besprekorno iskustvo koje bi mogao da bude, ali istina je da je sve ostalo u igri toliko intrigantno i da se oseća tako dobro da su bilo kakvi pogrešni koraci daleko od preteranih.
Ako ste ikada želeli da se osećate kao ptica i jednostavno odletite, možda ste Nelly Furtado fan, ali ćete takođe biti i veliki fan The Falconeer-a. Zaista je u stanju savršeno da uhvati spokojan osećaj letenja iznad oblaka, daleko od sveta sa sedištem u prvom redu do nekih prelepih znamenitosti, i intenzivnu akciju iz trenutka u trenutak u borbi pasa. Možda je oko nekih ivica grub, ali ta pitanja su beznačajna u inače izvanrednom iskustvu.
