‘The Evil Within 2′ uživa u sopstvenoj grotesknosti. U prvih pet minuta igre bićete prinuđeni da gledate kako mlada devojka biva živa spaljena. Kasnije ćete više puta gledati kako čovekova glava eksplodira nakon što mu pucaju u glavu. Nakon toga ćete biti svedok scene koja je tako užasavajuće slikovita da se plašim da će nas samo prisećanje na nju naterati da povratimo svoj ručak (scena uključuje i onesposobljenog čoveka kojeg na silu teraju da jede sve dok mu se hrana ne zaglavi u grlu). Narednih 15-20 sati karakterišu podjednako užasni momenti – čiji skup naglašava psihološku horor igru odlučnu da vas uplaši više nego što bi to scene prepada ikada mogle.
Uglavnom to i uspeva. Međutim, nisu jeftina zastrašivanja od strane zombi domorodaca ono što zaista izdvaja ovu igru od originala iz 2014. godine, već izmučeni suparnici, manifestacije tuge izazvane krivicom, kao i elementi otvorenog sveta. Poput svoje prethodnice, ova igra ima muke sa zamkama iz filmova B produkcije, neskladnim naracijama, kao i lošim pozajmljivanjem glasova, što je uobičajeno za ovaj žanr. Međutim, i pored svega toga, „The Evil Within 2“ teško je jednostavno odbaciti.
The Evil Within 2
„The Evil Within 2“ smešta svog glavnog lika, Sebastiana Castellanosa, u simulirani svet Union – korumpirani grad pun čudovišta, za koji se misli da sadrži vašu ćerku Lily (za koju se pretpostavlja da je mrtva). Ovde igra prvi put eksperimentiše sa elementima otvorenog sveta, dok istražujete nekoliko prilično velikih mapa, od kojih svaka sadrži zgrade u koje možete ući i predmete koje možete pokupiti. Rano u igri ćete naići na komunikacioni uređaj koji vam omogućava da pratite gde se Lily nalazi, kao i mnoštvo sporednih poduhvata, poput lokacija delova oružja i skladišta, ali i dodatnih elemenata priče.
The Evil Within 2
Ovo predstavlja mnogo pažljivji pristup napredovanju. Tokom ranijih poglavlja igre često smo napuštali glavnu misiju i, umesto toga, išli do najudaljenijih oblasti urbane sredine u potrazi za plenom i municijom. Plen je obično dobro čuvan, što nas je prisiljavalo da se pozabavimo novim sistemom skrivanja u igri: dva režima koji omogućavaju Castellanosu da zalegne na površine kada čuči, i prikazuje ga u vidu sivkaste siluete kada se krije u visokoj travi.
Iako se ovim igra udaljava od žanra horor preživljavanja, sistem skrivanja ima koristi od toga, jer više ne morate odvraćati pažnju neprijateljima bacanjem lomljivih boca – uprkos tome što je ovo još uvek izvodljivo, ali zaista zamorno. Otvorena područja nisu toliko gusto naseljena, ali su neprijatelji agresivniji i duže će vas juriti. Imajući ovo na umu, indikator vidljivosti neprijatelja, koji je u prvoj igri bio opcionalan, je ovde automatski uključen, a savetujemo da ga i ostavite uključenog, s obzirom na to koliko je lako neprijateljima da vas iznenade na otvorenom prostoru.
The Evil Within 2
Raznovrsnost napada je važna, pošto često možete manipulisati svojim okruženjem u svoju korist. Posle jednog neuspelog napada dali smo se u beg od horde neprijatelja po imenu The Haunted. Odvrnuli smo obližnji hidrant, sačekali dok se grupa neprijatelja nije našla u vodi do članaka, a zatim baru pogodili sa Shock Bolt, ubijajući šest neprijatelja u isto vreme. U drugom slučaju smo zapalili grupu neprijatelja izlivanjem ulja na benzinskoj stanici. Ovakve taktike nisu nove u igrama, ali u svakom slučaju dodaju zanimljive opcije kada se nađete suočeni sa čitavom grupom neprijatelja.
The Evil Within 2
Obično nam se čini da je u ovakvim igrama, borbenim horor igrama iz trećeg lica, sa pogledom preko ramena, korišćenje kontrolera bolje, ali prelaženje na miš i tastaruru u ranijim primerima omogućilo nam je da se lakše krećemo po okruženju kad god nas opkole neprijatelji. Ako biste radije pobegli od neprijatelja nego se sukobljavali, biće vam drago da znate da je Castellanos u boljoj kondiciji nego u prvoj igri, i da može da trči mnogo duže.
Pored toga, novi sistem za izradu predmeta omogućava vam da stvari koje pronalazite pretvarate u metke, strele za samostrel i predmete za lečenje – proces koji možete vršiti usput, ili na klupama za rad u sigurnim kućama. Prvi način će zahtevati više resursa, ali Union svet sadrži veliki broj skrivenih skladišta, što je dosta korisno ako vam je brzo potrebno malo vatrene moći. Castellanosovoj kancelariji možete pristupi jedino preko ogledala unutar sigurnih kuća, a u njoj možete zameniti Green Gel za poene sposobnosti unutar nekoliko specifičnih disciplina.
The Evil Within 2
Iako nije sjajna, priča unutar „The Evil Within 2“ će vas donekle privući. I ovo je priča o bolu, a naš opsednuti heroj Sebastian Castellanos je još jednom nasamaren od strane bezlične Mobius korporacije. Saznajemo da je njegova ćerka Lily jezgro STEM neuralne mreže koja se raspada – a u kojoj je smešten Union – a njeno izbavljivanje blokiraju dva karakteristična i harizmatična zlikovca, kao i zli podanici pod njihovom komandom. Ovi nepredvidljivi neprijatelji su mentalno pomerećeni ljubitelj umetnosti Stefano Valentini i otac Theodore Wallace, kultista željan moći. Obojica će vas držati na ivici sedišta, kako u priči, tako i u borbi.
The Evil Within 2
U želji da razrešite ovu dvostruku igru, moraćete da proputujete poznatim nizom uskih, povezanih hodnika koji sadrže misteriozna vrata i uznemirujuće tajne poruke, pre nego što se suočite sa velikim brojem neprijatelja koji će vas prestrašiti – uključujući i The Guardian, vrištećeg đavola sastavljenog od zgrčenih leševa i testera. „The Evil Within 2“ uvek izgleda odlično, ali ove scene imaju posebno izvanredan izgled i zvuče izuzetno zastrašujuće.
Nakon što je Shinji Mikami, genijalac koji stoji iza „Resident Evil“, predao uzde svom kolegi iz Tango Gameworks, Johnu Johanasu, „The Evil Within 2“ pronalazi svoje mesto negde između naslova kakvih se sećamo iz perioda PS2 i inovativnog nastavka. Skoro sve je poboljšano, ali igra i dalje zadržava atmosferu klasične igre horor preživljavanja, pri čemu sadrži dovoljno psihološkog užasa da zadrži svežinu.