Sa toliko užasa u Eldritch-evoj fikciji koji proizilazi iz pokušaja da se zamisli nezamislivo i granice lјudskog razumevanja, razumlјivo je teško prikazati u filmovima i igrama poput Call of Cthulhu, jer se ovi mediji oslanjaju na prikazivanje nezamislivog i nude razumlјiva objašnjenja. Iako je još uvek žrtva ove dileme, The Alien Cube uspeva da provuče iglu održavanja napetosti i misterije kroz mešavinu pažlјivo razbacanih priča i nadrealnih okruženja, dok i dalјe pruža zadovolјstvo gledanja u oči kosmičkog straha.
Slično njegovom duhovnom prethodniku Land of Pain, The Alien Cube je iz prvog lica Eldritch horor igra jednog programera igara – Alessandro Guzzo-a. The Alien Cube priča priču o Arthur-u, običnom čoveku koji dobija pismo od njegovog nestalog ujaka u kojem se kaže da je verovatno mrtav i da je Arthur primalac njegovog nasledstva. Nepoznato Arthur-u, to nasleđe uklјučuje nepoznatu porodičnu vezu sa misterioznim kultom, uznemirujuće beleške, užasne vizije i čudnu, vanzemalјsku kocku.
The Alien Cube se igra kao mešavina između horor avanturističke igre iz prvog lica i point i click igre slagalice. Svako kurirano okruženje je slobodno za istraživanje, ali interakcija sa zagonetkama generalno održava petlјu pronalaženja klјuča, zupčanika ili poluge koji nedostaje i interakciju sa kolegama tog objekta. Tu su i elementi igara poput Amnesia: The Dark Descent, gde je Arthur naizgled potpuno u nekoj drugoj stvarnosti i, bilo da nešto zaista postoji ili ne, počinje da beži u užasu. Sve ove mehanike funkcionišu dovolјno dobro i zadržavaju pažnju igrača, ali postoje dve uočlјive slabe tačke i mehanički i praktično.
Nije jasno da li su postojali planovi da to budu veće karakteristike ili ne, ali mehanika čučenja i skakanja deluje zaista nezgrapno i, ponekad, beskorisno. Ovo poslednje skreće pažnju na sebe jer skoro ceo The Alien Cube trči ili hoda unaokolo, sa glavnim izuzetkom povremenih trenutaka platforminga koji ne samo da se osećaju neprikladno, već i nezgodno zahvalјujući prilično značajnom kašnjenju unosa. Čučanje se ističe iz sličnih razloga; u ovom slučaju to je zato što kad god Arthur treba da se provuče ispod ili kroz nešto, igrač klikne na upit da započne animaciju puzanja, a čučanje služi samo u svrhu da ga spusti malo niže kako bi signalizirao da se pojavi taj upit. Uprkos smrtonosnom kultu koji priziva smrtonosnije Eldritch-eve užase, nikada ne postoje trenuci u kojima Arthur treba da se spusti da bi se sakrio ili preskočio procep da bi izbegao opasnost, tako da nekoliko puta kada se ova mehanika koristi deluje samo kao proizvolјno.
Pričanje priče je takođe pomalo neujednačeno, posebno glasovna gluma u The Alien Cube. Kao i gorenavedena mehanika, glasovna gluma se pojavlјuje samo na raštrkanim mestima u igri, dok ostatak priče biva ispričan kroz tekst. Međutim, kada se pojavi vokalno izvođenje, oseća se da nije na mestu, zahvalјujući onome što je, najčešće, bezglasni protagonista. Ipak, priča koja se priča u The Alien Cube je dobro izvedena, a ekološki dizajn uspeva da prikaže Lovecraft na način koji se čini ispravnim.
Iako postoji nešto pomalo razočaravajuće u vezi sa još jednim nastavkom u mitovima o Cthulhu-u koji ne uspeva baš da prevede njegove najbolјe karakteristike u medijum video igrica, postoje nagoveštaji i trenuci drugih manjih Eldritch stvorenja koja stvari čine zanimlјivima. Konkretno, način na koji se The Alien Cube na kraju nosi sa njegovim poslednjim trenucima je neverovatno zadovolјavajući njegovim vizualima. Za neke priča se možda neće prizemlјiti, ali celokupno iskustvo je mračno, privlačno, lepo i odvratno. The Alien Cube je lјubavno pismo žanru i snažan je izbor za fanove koji su u potrazi za neknjiževnim medijem koji uspeva da Lovecraft uglavnom ispravi.
