Kada se pomene tema klasičnih japanskih igara o igranju uloga, ljudi se obično fokusiraju na nekoliko naslova. „Final Fantasy VII“ će zauvek biti ugravirana u istoriju ovog žanra iz očiglednih razloga – kao što je slučaj sa nekoliko drugih naslova u voljenoj seriji Square Enixa – a većina će verovatno potvrdno klimnuti igrama kao što su „Dragon Quest“, „Suikoden“, „Breath of Fire“ i specifičnim naslovima kao što su „Chrono Trigger“ i „Xenogears“. Sve ove igre se s razlogom smatraju klasicima, ali se dugogodišnja „Tales“ franšiza Bandai Namcoa tek ponekad spomene u razgovoru.
Verovali ili ne, „Tales of Vesperia“ je igra koja je preko deset godina stara. Počela je kao ekskluziva za Xbox 360, još od vremena kada je kompanija Microsoft želela da stekne nekakvo uporište u Japanu – ta strategija na kraju nije postigla mnogo. Nepotrebno je reći da je kasnije prenešena na PlayStation 3, ali na veliko razočaranje mnogih, ovo poboljšano ponovno izdanje igre nikada nije stiglo na zapad.
Vredi napomenuti godine „Tales of Vesperia“ jer sada, 2019. godine, ona potpada u određenu kategoriju igara. Sada je dovoljno stara da je se posebno nežno sećaju oni koji su je igrali dok su bili tinejdžeri ili mladi, ali ona ne predstavlja u potpunosti „klasik“ na isti način na koji to jesu ranije pomenute JRPG igre. I zaista, to je malo nepravedno, jer postoji razlog zašto se „Tales of Vesperia“ smatra jednim od najboljih naslova u serijalu.
Međutim, kao što je nagovešteno, „Tales“ franšiza se nikada nije našla u prelaženju istog JRPG pejzaža kao drugi titani ovog žanra. Uglavnom, ova igra se uvek smatrala nekom vrstom „b-tier“ svojine. Ako bi JRPG igre bile posmatrane kao hrana, „Tales“ igre bi bile brza hrana po razumnoj ceni. Ova hrana ima dobar ukus dok je ima i sigurno vas ispunjava, ali to nije najbolja klopa koju možete kupiti, a šanse su da je nećete dugo ni pamtiti. To je to, sve dok ne naručite još.
VECTOR_20180509151911
I nećemo ovde da sedimo i tvrdimo da serijal treba da bude poštovan na način na koji je to slučaj sa „Final Fantasy“, ili da su „Tales“ igre uopšte kriminalno podcenjene, već ćemo reskirati i reći da se „Tales of Vesperia“ nalazi iznad većine svojih srodnika. Ako se neki naslov iz „Tales“ može smatrati klasikom, zasnovan na starosti i kvalitetu, onda to mora biti ovaj.
VECTOR_20180509152008
Zato zahvalite bogovima igara što imamo „Tales of Vesperia: Definitive Edition“ za PlayStation 4. Ovo je ponovno objavljivanje na koje su neki od vas čekali deceniju, zajedno sa dodatnim likovima i scenarijima priče koji su bili upakovani u PS3 port sve ove godine. Igra radi na svilenkastih 60 kadrova u sekundi, ažurirana grafika izgleda prilično dobro, a najvažnije je da je ovo još uvek đavolski dobar JRPG.
VECTOR_20180508115754
Ono zbog čega se „Vesperia“ razlikuje od srodnika je njena jedinstvena ličnost i osećaj. U njoj se nalazi primarni set neprilagođenih koje možete voleti svakog na svoj način – grupa tvrdoglavih čudaka koji samo žele da nađu svoju svrhu u svetu. Ona priča priču koja se nosi sa dosta klišea – kristali koji menjaju svet i sve to, očigledno – ali likovi su ono zbog čega ostajete. Yuri, protagonista igre, ostaje jedan od najbolje realizovanih heroja u serijalu, njegov nehajni izgled skriva relativnu nesigurnost, opasno tamnu crtu i strast prema glupim šalama.
Yuri je okružen grupom za koju ne možete da se ne brinete pošto im se motivi sukobljavaju a njihovi odnosi bujaju. Estelle, plemkinja koja je čitav život provela čitajući knjige iza zidina zamka, neodlučna je i neverovatno naivna, ali podrška Yurija i bande je vode kroz veliki karakterni luk. Činjenica da se glavne uloge redovno sukobljavaju daje im dinamiku koju ne vidite često – posebno u JRPG igrama – pa je osvežavajuće kada jedan od njih mora da prelomi i bude iskren.
Dolazite do tačke u kojoj niste sigurni da li zapravo igrate kao dobri momci. Da, postoje označeni zlikovci razbacani po celom prostoru, ali postoji i sivilo u akcijama Yurija i bande koje održava stvari zanimljivim. Pravo ili pogrešno, putovanje ove grupe pokreće neke iznenađujuće teme koje vas teraju na razmišljanje.
Međutim, uprkos svim pohvalama koje „Vesperia“ zaslužuje zbog svojih likova i privlačnih tačaka zapleta, ne možemo pobeći od činjenice da naracija ponekad može biti pravi promašaj. To je u velikoj meri posledica loših animacija u insertima koje nisu tako dobro ispratile tok vremena, kao i posledica delova neprijatnog dijaloga i glasovne glume koji vrište „ova igra je prvi put lokalizovana u 2008. godini“.
Štaviše, scenariji koji su dodati u ponovnom PS3 izdanju su dobili novu glasovnu podlogu na engleskom jeziku. To je samo po sebi dobra stvar, ali dovodi do nekih neskladnih neslaganja. Na primer, u originalu, Yuriju je glas pozajmljivao jedan i jedini Troy Baker, ali prema Bakeru, nikada mu nije traženo da se vrati za „Definitive Edition“, pa smo tako završili sa glumcem koji ga menja i koji nam prikazuje svoju najbolju imitaciju Troya Bakera. Zvuči fino dok se primetite promenu, a onda se nikada nećete zaustaviti kada počnete da razmišljate ovako: „hej, ovo nije Troy Baker, ovo mora da je nova scena!“ Nepotrebno je reći da vas ovo udaljava od iskustva.
Yuri nije jedini lik koji pati zbog ovakve promene. Nekoliko sekundarnih likova takođe je bačeno u ruke novih glasovnih talenata, a neki čak ni ne pokušavaju da prikriju činjenicu da zvuče sasvim drugačije. Srećom, možete da igrate kroz celu igru slušajući japansku glasovnu podlogu, ali to očigledno nije idealno rešenje za one koji žele da čuju priču na engleskom. Sve u svemu, neslaganje nije ono što će vas odbiti od ove igre, ali je velika šteta.
Dalje, kako se igra drži preko 10 godina kasnije? Pa, nećemo vas lagati: mi smo želeli bilo kakvu mini mapu onda kada prelazimo gradove i tamnice, a vraćanje na odzumiranu mapu sveta kada se krećemo iz mesta u mesto delovalo je arhaično u 2019. godini, ali osim toga, „Vesperia“-ina tradicionalna JRPG igračka petlja je i dalje dobra. Lokacije su nezaboravne, a istraživanje je gotovo uvek nagrađeno sa jednim ili dva sanduka sa blagom, a sistem veština igre, koji vam omogućava da prilagodite svoje likove različitim podsticajima naučenim kroz opremanje i rukovanje određenim oružjem, je jednostavan i efikasan.
Naravno, ono što povezuje istraživanje i progresiju likova je borba zasnovana na akciji, koja, iako nije tako brza ili fluidna kao borba koja se nalazi u novijim „Tales“ igrama, čvrsto stoji kao taktički iznijansirana hack and slasher igra sa akcentom na combo napadima. Pomalo metodičan ritam borbe može iziskivati malo vremena da se naviknete – bićete otvoreni nakon napada pa su tačan tajming i razmaci važni detalji – ali sve to deluje fantastično kada se naviknete.
Međutim, nagli skok težine u početnim boss borbama mogu biti problem, ali to je mali problem u velikoj šemi stvari. Uskoro ćete na raspolaganju imati širok spektar moćnih specijalnih poteza i kombinacija, i imaćete pravi osećaj postignuća kada ovladate svakom novom mehanikom koju vam igra šalje. A ako ste ovde samo zbog priče, možete jednostavno da podesite da težina bude laka u bilo kom trenutku i poštedite sebe nevolje.
„Tales of Vesperia: Definitive Edition“ donosi jednu od, ako ne i najbolju „Tales“ igru na PS4, i to će bez sumnje biti dovoljno da ubedi fanove serijala. Međutim, zaista, deset godina nakon svog prvobitnog izdanja, „Vesperia“ zaslužuje više priznanja. Ovo je klasični japanski RPG, i to onaj koji se još uvek dobro drži u 2019. godini zahvaljujući velikom broju likova i fino odrađenoj akciji.
Zahvaljujemo se firmi ComputerLand na ustupljenom promo kodu za igru.