Zamislite svet u kojem su svi nabildovani ljudi na svetu krenuli protiv nas ostalih. U tom svetu, masivni Adonisi bi lovili ljude kako bi ih uništili. Međutim, čovečanstvo ima heroja koji je spreman da… kliza po njima… šta? To mi je bila prva misao kada sam čuo premisu igre „Buffcorps Super Buff HD“, ali dobila sam priliku da je odigram kao arenu pucačinu sa smešnim elementima. Pitanje je da li je ovo iskustvo koje će okupiti zaljubljenike u video igre ili im je potrebno da posete teretanu?
Obično, kada pišem recenziju, volim da govorim o radnji, ali „Super Buff HD“ nema mnogo da ponudi. Nabildovani ljudi su preuzeli svet, i do vas je da ih zaustavite. Nema ničega više, čak ni šefovi nemaju više od imena. U većini igara, ovo bi bila velika smetnja, ali iskreno, ovde funkcioniše. Ovo je užurbana pucačina sa smešnim elementima, i preterana priča bi je verovatno pokvarila. Ne mora postojati duboka priča, ali nažalost, „Super Buff HD“ bi mogao malo više da učini kako bi dao neki karakter svetu i njegovim šefovima. Njihov dizajn je sjajan, ali nema pravog uvoda u to šta su ili ko su.
Igralno iskustvo je brzo i uzbudljivo, bazirano na ideji brzine i impulsa. Podsetilo me na rane igre iz kolekcije Serious Sam, gde ste morali neprestano se kretati da biste ostali živi. Međutim, ovo je taj dizajn pomešan s nečim poput Sunset Overdrive. To znači da postoje dvostruki skokovi i železničke trake rasute po mapama. Drugi deo kretanja odnosi se na klizanje po neprijateljima, što ih suštinski pretvara u skejtbordove. Ovo pruža veću brzinu, obara određene neprijatelje, i omogućava igraču trčanje po zidovima. Sve se prirodno uklapa, i lako je postići zaista lepu kombinaciju i, samim tim, odličan konačan rezultat uz malo truda. Naravno, postoje isti problemi koji često prate platformiranje iz prvog lica, ali su minoran problem i nisu previše smetnja.
Van kretanja, naravno, tu je i pucanje, i tu Super Buff HD nailazi na određenu prepreku. Pucanje nije loše ni u kom smislu, i sve funkcioniše dobro, ali postoji ograničenje u onome što se nudi igraču. Suštinski, postoje oko četiri oružja, barem onoliko koliko sam pronašao tokom potpunog prelaska, i sva se dramatično razlikuju s ugrađenim alternativnim načinom pucanja. Međutim, ne menjaju igranje toliko mnogo i nude malo više od veće štete ili više metaka. Bilo bi lepo videti da alternativni način pucanja nudi neke trikove kretanja ili čak više raznovrsnosti. Srećom, kretanje i relativno kratki nivoi čine ovo manje problema nego što bi moglo biti.
Vizuelno, „Super Buff HD“ nije super lep, ali ima nekih interesantnih dizajna. Na početku, igra počinje sa osnovnim huliganima, ali ubrzo se susrećete s gigantskim helikopterima u obliku lica, tenkovima i još mnogo toga. Neprijatelji i šefovi imaju sve interesantne dizajne, i uklapaju se u svet koji igra pokušava predstaviti. Igra je kockasta, a oružja generalno imaju najslabiji dizajn, ali zna šta je i ima neki iznenađujuće prostranih nivoa s više puteva. Međutim, to počinje da se menja na polovini puta, i može se reći da su poslednja dva nivoa neki od najmanje interesantnih. Još jedan nedostajući aspekt je, nažalost, soundtrack. Prvobitno je prilično impresivan, i rok-muzika se uklapa s akcijom na ekranu, ali postepeno postaje repetitivan. Ne znam da li postoje različite pesme ili samo jedna, ali umorio sam se od ponavljanja gitarskih rifova iznova i iznova.
„Super Buff HD“ nije kompleksna igra; nema obilje mehanika koje gotovo izgledaju kao da su osmišljene da zbune igrača. Umesto toga, želi da trčite, pucajte i klizite bez brige. Da, nema pravu radnju niti motivacije likova, ali to i nije potrebno. Ako ste ljubitelj starih arena pucačina i nedostaju vam dani doslovnog trčanja i pucanja, onda je ovo igra za vas. Nije vrlo dugačka i može se lako završiti za jedno popodne, i nema stvarne vrednosti za ponovno igranje, ali nudi ono što nudi, i to dobro radi. Ako želite nešto da ubijete nekoliko sati ili samo želite da potrošite malo energije, onda je ovo za vas, ali ako vam treba malo više dubine, onda možda preskočite.
