Morate priznati da se gotovo sve što Trey Parker i Matt Stone dodirnu pretvori u zlato. Možemo cepidlačiti kako je to zlato dobijeno uglavnom pomoću viceva o prdežima, ali zlato je ipak zlato. Svaki put kada ovaj duet odluči da svoj izrazito prljavi i skriveno inteligentni humor iskoristi u nekom drugom mediju, jednostavno ne može da omane. Pre nekoliko godina odlučili su da naprave South Park igru koju bi mogli sami da skriptuju i dizajniraju u South Park Studiju, kako bi bili sigurni da će krajnji rezultat biti igra koja će nas nasmejati do suza. Činjenica da su od nje napravili RPG igru koju vredi igrati i da nema tog humora zbog kojeg će vas stomak zaboleti bilo je zaista prijatno iznenađenje. „The Stick of Truth“ bila je briljantna igra, a ni ovoga puta nas nisu razočarali. „South Park: The Fractured but Whole“ jedna je od najboljih igara ove godine, a možemo da tvrdimo da će biti i najsmešnija sve dok joj titilu ne preotme eventualni nastavak.
Zaplet, struktura, pa čak i sama mapa „South Park: The Fractured but Whole“ otprilike je ista kao i prošli put, što je verovatno dobra stvar. Ovoga puta se naša omiljena družina iz omanjeg gradića South Park ne igra čarobnjaka i fantastike, već odlučuju da vide kakvi bi bili kao superheroji. Cartmanov cilj je da napravi uspešnu filmsku franšizu, a zatim Netflixu proda prava da pravi serije povezane s njom, dok se ostatak bande zadovoljava time da jednostavno malo popravi zajednicu. Ovo će stvoriti razdor između njih – jer zašto da ne? Dakle, nešto poput Marvelove Civil War priče. Ponovo se nalazite u ulozi novog klinca sa iznenađujuće grafičkim problemima kod kuće (da nije u pitanju smešna estetika na koju smo navikli, ovo bi zapravo bilo prilično uznemirujuće), koji na kraju uspeva da pomiri zaraćene strane. Usput ćete raditi sve od šunjanja u striptiz klub kako bi napravili piće sa tajnim sastojkom (tajni sastojak je seme) do borbe protiv izvesnog portparola Subwaya koja je ostavila duboke fleke od majoneza i mentalne ožiljke. „South Park: The Fractured but Whole“ zadržava onaj svojstveni smisao za humor, samo donekle umanjen kako bi se izbegla još jedna međunarodna cenzura.
South Park: The Fractured but Whole
Samo igranje u „The Fractured but Whole“ ima oblik prilično tečne RPG igre, a uklonjena je većina nezgrapnih delova. Borba je unapređena mrežastim sistemom sa pomeranjem likova i preprekama. Potrebno je malo vremena da se naviknete na ovo, ali će vam na kraju omogućiti više raznolikosti i izazova u okviru beskrajnih poteznih borbi. Nije toliko teška kao neke druge RPG igre, čak ni na najvećem nivou težine, ali verujemo da tako i treba da bude. Ovoga puta imate više mogućnosti za modifikaciju svog lika, što vam omogućava da kombinujete različite borbene klase i stilove za svog lika, a tu su i veštine stvaranja predmeta. Kada ovome dodate na desetine smešnih kostima i opcija za modifikaciju (naravno da se jajasta brada vratila), kao i razne skrivene predmete i sporedne misije (spremite se da pomognete Cartmanovoj mami da započne sumnjiv posao), dobijate prilično robusnu i duboku igru, naročito kada se radi o licenciranoj imovini. Sve u vezi ove igre se prosto sprda sa ustaljenim pravilima igara, ili je pak neka šala svojstvena South Park franšizi. Pažnja koja je posvećena detaljima je za pohvalu. Čak i ekrani učitavanja sadrže šale smešnije od onih koje nudi većina drugih igara.
South Park: The Fractured but Whole
Naravno, „South Park: The Fractured but Whole“ je jedna od onih retkih igara kod kojih su dizajn i mehanika skoro sekundarna briga. Naravno da je igru zanimljivo igrati, ali pravi razlog zašto će ljudi kupovati ovu igru jeste taj prepoznatljivi „South Park“ humor i stil. Dobre vesti su da Trey i Matt ni ovde nisu razočarali publiku. Tokom cele igre ćete imati osećaj da prosto upravljate epizodom „South Park“-a. Ponovo se pojavljuju svi likovi, ovoga puta uključujući i neke nove, poput politički-korektnog direktora (koji vas uči kako da zadate dodatne udarce za mikroagresiju) i Member Berries (razbacane po celoj igri u vidu kolekcionarskih predmeta, često se rugajući nostalgiji koja je poznata kod nastavaka). Šale su utkane u svaki nivo i svaki aspekt igre, od odvratnih odbačenih predmeta koje nalazite usput (što je za očekivati kada preturate po kontejnerima iza klinika za abortus) do saveta u vezi igre od strane Towlieja, koji trabunja o zaverama vlade i koji je očigledno pod uticajem narkotika. Ovo je prava parada cerekanja i valjanja od smeha za sve „South Park“ fanove. Često preko svake mere.
South Park: The Fractured but Whole
Priča je epizodna i razvučena, kao što je to slučaj sa svim igrama. Ne možete baš očekivati da će zaplet biti na nivou kratkih epizoda serije, čak iako imate osećaj da je u pitanju 20-osatna epizoda. Zanimljivo je da je dobar deo priče o „novom klincu“ pozajmljen iz „The Stick of Truth“, uključujući veliki obrt. Nismo baš najsrećniji zbog toga, ali je predstavljanje vaše problematične situacije kod kuće dosta mračnije, pa vredi proći kroz to još jednom. Naracija o superherojima postaje namerno zbunjujuća i uvijena, poput izvornog materijala u vidu blokbastera, te će na kraju biti upleteno i putovanje kroz vreme i bizarno finale koje s lakoćom nadmašuje vrhunac prethodne igre, koja nije baš mogla da se pohvali dobrim krajem. Nemojte se iznenaditi ni zaista jakim elementima satire koji se provlače kroz „The Fractured but Whole“, naročito sporedna priča o policijskoj brutalnosti, inspirisana delima Lovecrafta, koja je tako dobra da bi sama mogla da bude cela epizoda. Pored toga, Parker i Stone se zaista zabavljaju dozvoljavajući igračima da biraju sopstveni rasni, seksualni i duhovni identitet na načine koji će neizbežno dovesti do toga da vas premlati banda lokalnih rasista. Način na koji pisci koriste igrački identitet kako bi se rugali puristima politike identiteta je veoma pametan i inkluzivan na načine koji bi mogli da iznenade one koji su se žalili na „težinu boje kože“ o kojoj se pričalo nekoliko nedelja unazad.
Jednostavno rečeno, „The Fractured but Whole“ je veselo, čak orgazmično gejmersko iskustvo u kojem će uživati svi fanovi „South Park“-a. Sadrži prelepe dizajne, uzbudljivu igru i beskrajnu komediju, kako visoko inteligentnu, tako i izuzetno prizemnu, što je i samu seriju učinilo legendarnom. Ova igra je u svakom pogledu dobra poput svoje prethodnice, a u nekim još bolja. Neki će je možda smatrati malim korakom unazad pošto ovoga puta iskrena i satirična „South Park“ RPG igra nema onaj faktor iznenađenja koji je prva imala, i da je tim propustio priliku da promeni žanr kada je promenio tematiku iz fantastike u superheroje. Međutim, to je najgore što možete reći o ovoj igri. Istina, ne nadmašuje „Stick of Truth“, ali je nastavak koji joj stoji rame uz rame. Nadamo se da će Trey i Matt proširiti ovaj serijal do trilogije, pošto su našli savršenu formulu za proširenje svoje legendarne serije u područje video igara bez razvodnjavanja materije ili franšize. U savršenom svetu, sve igre koje su na ovaj način povezane sa svojim izvornim materijalom bile bi ovako dobre. Nažalost, Trey Parker i Matt Stone su izgleda jedini stvaraoci sadržaja kojima je dovoljno stalo i koji su dovoljno strastveni u vezi svojih dela da naprave ovako dobre igre. Niko nije bolji u tome da natera ceo svet da se smeje detinjastoj animaciji i najbanalnijem humoru. Nadamo se da se ovi majstori satiričnih šala o prdežima nikada neće zaustaviti.