Smushi Come Home – naslov razvijen od strane SomeHumbleOnion i objavljen od strane Mooneye Studiosa – je preslatka avanturistička platformna igra koju pratim na Twitteru već nekoliko meseci. Sada kada je konačno dostupna, mogao sam je odigrati i videti da li je jednako slatka i opuštajuća kao što sam se nadao!
U ovoj platformnoj igri, uskočićete u cipele malog gljivara koji je odnesen od strane ptice i spušten na nepoznato mesto. Da bi pronašao put kući, Smushi će se upustiti u avanturu gde će pomoći drugima i dobijati pomoć na putu! Igra funkcioniše slično kao jedna od mojih nedavnih omiljenih platformi, Lil Gator Game i A Short Hike, gde ćete veći deo vremena provesti trčeći i istražujući područje, preuzimajući zadatke (ili pomažući) raznim NPC-ovima.
Glavni cilj Smushija je da pronađe reku kako bi mogao da je prati natrag do jezera, ali svako područje na koje stigne ima novu prepreku s kojom će se suočiti, poput gladnog guštera koji blokira tunel i traži hranu kao zamenu za prolaz. Na taj način su implementirani zadaci, jer ćete morati da istražite područje kako biste pronašli nove likove i nekoliko zadataka da biste se prebacili na sledeće mesto. Takođe, tokom putovanja, otključaćete mnogo novih alata i predmeta, poput zmajskog jedrilica i planinarske opreme, a oni će se takođe nadograđivati kroz neke zadatke!
Postoji vrlo lepa raznovrsnost u broju zadataka i interakcija, što je bilo zaista divno. Developer je sjajno izbalansirao kako stalne zadatke, poput pronalaženja duhova vetra za nadogradnju zmajskog jedrilica, tako i nove i intrigantne zadatke koji vas teraju da se pitate šta će sledeće uslediti. Jedino što je konstantno je da su smešni i čudni, i apsolutno ih obožavam.
Prelazeći sa hvaljenja misija, još jedan fantastičan aspekt igre je kretanje uopšteno. Igrao sam kako sa mišem i tastaturom, tako i sa kontrolerom, što je fenomenalno jer imam tendinitis, pa sam mogao lako da prelazim sa jednog na drugo u zavisnosti od zadataka koje obavljam. Jedrenje, penjanje, trčanje – sve je glatko i udobno, do te mere da nisam osećao nedostatak mogućnosti kretanja (poput dvostrukog skoka i vrtenja). Posebno zahvaljujući nadogradnjama koje možete dobiti!
To je olakšalo želju za istraživanjem područja i pronalaženjem svakog skrivenog kutka, pre svega da bih pronašao više NPC-ova i zadataka kako bih sakupio preslatke šešire koji menjaju izgled Smushija. Nije tajna da sam veliki fan kolekcionarskih predmeta, posebno onih koji menjaju izgled igrivog lika!
Na kraju, želeo bih da govorim o grafici i zvuku. Stil igre Smushi Comes Home je fenomenalan: jednostavan, šaren i presladak! Dok istražujete veliku šumu, pronaći ćete sve vrste ljudskih objekata koji služe kao platforme. I iako cenim svest koju su mnoge igre donele o globalnom zagrevanju i zdravlju Zemlje, zahvalan sam što se s njima nisam suočavao dok sam istraživao sladak svet! Što se tiče muzike, potpuno sam bio očaran mekim indie melodijama koje su se zaista uklopile sa igranjem i grafikom.
Sve u svemu, moja očekivanja od igre su ispunjena i prevaziđena – Smushi Come Home je preslatka, čudna i ima sve prave izbore koje možete tražiti u pogledu igranja! Brzo je postala jedna od mojih omiljenih igara kada očajnički trebam malo mira i avanture, pa je ne mogu više preporučiti.“