Indijski okean 17. veka uspeo je da me uzdrma. Detalji su impresivni. Senka tvog broda na površini vode. Dim koji se diže kao vulkanska erupcija. Svaki brod eksplodira u plamenu slave. Čak i ova odeća ostrvske izbeglice je najbolja koju sam video u bilo kojoj igri dok sam bio brodolomac na ostrvu sa uputstvom. I bilo ih je dosta.
Skull and Bones je održao zatvorenu betu. Svi su dobili po šest sati. Ubisoft je pokrenuo uvodnu filmsku sekvencu i onda startovao tajmer. Naučim kako da podignem i spustim jedra. Naučim kako da okrećem kormilo levo i desno. Izbećiću olupinu koja pluta napola potopljena ispred mene. I onda kreće akcija. Napadaju me Britanska flota. Šanse su protiv mene. Ne znam šta sam uradio da naljutim Britansku krunu, ali desetak brzo kretajućih brodova kruže kao ajkule. Topovski meci pucaju i razbijaju drvo, probijaju i kidaju jedra i šalju moju posadu u pad na palubi sa oružjem.
Pošaljem pola tuceta najboljih i najsjajnijih ljudi kralja Charlesa II u Davy Jonesov sanduk. Mi smo samo jedna usamljena francuska (?) fregata naspram čini se cele Britanske armade. Koliko ja vidim, postajem jedan od poslednjih gubitnika u Tridesetogodišnjem ratu. Protiv prevelike sile, moram da pretrpim nameran poraz. Moj brod je raznet na komade. „Izneverio si nas, kapetane!“ vikne jedan od moje posade. Osiguraću se da ide u dugačku šetnju sa kratkom daskom. Ali za sada, izvlače me iz okeana i utovaraju u ribarski čamac koji su ukrali par mojih drugova sa broda.
Skull and Bones je istraživanje otvorenog mora i pomorska borba. Igraš kao pirat. Možeš se predstaviti kao bukvalno „više po zakonu“ tip gusara, ali svi koje sretneš će te zvati onako kako jeste: Ti si piće iz brodskog podruma, osušena morska basa od „pirata“. Možda bi bilo bolje da se prihvatiš toga.
Ako misliš da ovo mora biti neka online multiplayer izvedenica Assassin’s Creed IV: Black Flag – u pravu si. Prošlo je 10 godina od Black Flaga. Pet godina od 2017. kada je najavljen Skull and Bones. I samo dva kratka meseca do lansiranja, moreplovci moji. Uzaludna nada, i bez daljeg odlaganja, Skull and Bones stiže 16. februara 2024. godine. Pre-order za tri dana ranijeg pristupa i možeš pokvariti Dan zaljubljenih tebi i tvom partneru. Osim ako putovanje oko Madagaskara već nije deo vaših planova.
Tako da, izvlače me iz vodenog razaranja. Moj budući navigator i neki jadan lik po imenu „Posada“ pokušavaju da mi podignu duhove. Nije bila moja greška što smo izgubili brod s blagom i što nas je napala cela Engleska Kraljevska Mornarica. Jedina preostala stvar koju treba uraditi, impliciraju oni, je postati najzloglasniji pirat koji je ikada plovio Sedam mora. Pa, počevši i završavajući sa Indijskim okeanom.
Još jedan igrač puca na mene tokom scenarističke sekvence spasavanja. Baš tako bi trebalo da idu online stvarne otvorene scene.
Silom se probijam u olupinu broda kroz brzu minigre sa quick-time-om. Naučim o padu metka. Ili bolje rečeno, padu topovskog metka. Iako deluje preterano da je potreban ekran učitavanja između „pucaj iz topa“ i „istražuj ostatak broda“ moda. Kako sam samo bio naivan. Ekrani učitavanja su najveći prokletstvo pomenutih Sedam mora. Kada shvatiš koliko ekrana učitavanja ima u gradovima i skrovištima, bićeš zahvalan što Skull and Bones drži tebe na brodu što je više moguće. Jedan strašan primer je kada posetiš prodavnicu odeće. Trčiš do vrata – ekran učitavanja. Priđi vlasniku radnje – ekran učitavanja. Zamoliš da probaš nešto odelo – ekran učitavanja. Prestani da probavaš odeću – ekran učitavanja. Izađi iz prodavnice – ekran učitavanja.
Nisam pokrenuo tajmer, ali sasvim je moguće da sam proveo 60 minuta od svojih šest sati u ekranima učitavanja. Prvi trgovac s kojim sam razgovarao rekao mi je da nabavim kompletiće za popravku. Korisno savetovanje. Takođe mi je ispričala kako je pobegla na brodu prerušena u dečaka. „Obmana je uspela. Na neko vreme.“ To je više priče nego što dobiješ od bilo kojeg običnog trgovca. I još nekoliko trgovaca različitog porekla pružilo mi je lokalne, istorijske informacije. Uz slučajne beleške koje se mogu naći posute unaokolo, počinjem da shvatam kulture Indijskog okeana. To je nešto s čim nisam počeo ovu igru. „Još taloga pristiglih na našim dokovima!“ Postoji neka vrsta dobrodošlice u Sent-Anu. Nakon što završite tutorijal, Sent-An postaje piratski grad u koji se namrčeno uvlačiš.
I zaista jeste namrčeno. Pokreti tela pirata nisu precizni. Lenoše se oko ćoškova. Uzimaju dva stepenika odjednom dok se penju uz stepenice. Brzo koračaju niz stepenice. Uzmiču od razgovora. Posmatraju prolaznike iz polumeseca oka.
Ipak, uprkos interakciji s masom, nemojte pomešati Skull and Bones sa Assassin’s Creed igrom. Nisi ovde da odsečeš svoj prstenasti prst i prilepiš na zglobnu oštricu. Ili da se penješ po zgradama i skočiš s njih u gomilu sena. Pljačkaćeš napretek, ali ništa od toga nije da sakupiš neke naučnofantastične Delove Edena. Iako imaš brze čamce (kako ja nazivam svaki brod u Ubisoft igri, zbog njihove nezamislive brzine i okretnosti na mestu), Skull and Bones možda je najrealnija igra Ubisoft-a. Postavi marker na mapi, i stub zlatne svetlosti se uzdiže sa markera u nebo. Možeš ga videti iz milja daleko. Moja posada viče, „Pred nama je loše vreme.“ Što je tačno. Plovimo pravo u oluju. Nebo se zacrnilo. Talasi se uzdižu do mog krovnog gnezda na vrhu mojih jedara. Moj brod trpi štetu kad se popne na talas i padne na dno druge strane. Vidljivost je grozna. Vetar me gura sa strane tako jako da se pitam da li mi je gejmped dobio otkazivanje štapa. Munje ne prestaju da sijevaju.
Da bi dobio brod koji će te provesti kroz oluju, prikupljaćeš resurse. Ima puno resursa i nekoliko načina da ih dobiješ. Video sam kako se drveće seče kada sam pristupio čvoru za sakupljanje akacijevog drveta. Minigra se pojavila tako da mogu da obaram svoje drveće sa svog broda. Nema potrebe za iskrcavanjem. Što je dobra stvar. Trenutak kada napustiš svoj brod, to je trenutak kada počinju ekrani učitavanja. Niko nema vremena za to. Zato, sakupljaj sa svog broda. Seki drveće, rudari rude, izvadi lešinu iz vode, harpuniraj Nilskog krokodila i ubaci kožu i meso u svoj štek. Opljačkaj nešto dobara potapanjem neprijateljskog broda. Opljačkaj još više dobara smanjenjem tačaka udara njihovog trupa, a zatim podizanjem bokova i slanjem svoje posade na neprijateljski brod.
Posete novim lokacijama nastavljaju da predstavljaju raznoliku etničku grupu likova. Od Velsa na Britanskim ostrvima do Kineza u Istočnoj Aziji i izgleda sve između toga. Možda čak naučiš reč-dve svahilija dok si u tome. Čak i učim jedan ili dva nova morska šantija. Bilo je divno što sam odmah po nadogradnji sa svog ribarskog čamca na bedar, imao trenutno veću posadu koja je zapevala pesme. Pre toga, orkestarska muzika je udarala neke dobre udarce i tugaljive, brod potapajuće ubode. Ali kada su počele morske pesme, znao sam da je ova igra u dobrim rukama.
Oni koji dobacuju na dokovima su zabavni. Čak su ponovili neke od fantastičnih priča koje su počele da se stvaraju oko mene. Ali kada ne bi mogli da se sete nečega specifičnog da kažu, ponekad bi mi samo rekli da „sebe brže od****“. Uhvatiti psovke od galerije kopnenjaka poput njih čini vrednim povratka kući. Šest sati tokom jednog vikenda pružili su pristojan deo igranja Skull and Bones-a. Nisam bio oduševljen grafikom ili igranjem. Ali očigledno je da ima dovoljno sadržaja da se lansira igra. Hteo bih da vidim kako će Skull and Bones postići veliki uspeh da znam da li će imati neku trajnu moć. Ali dok god Ubisoft igračima pruži smešno mnogo kozmetičkih nadogradnji za flotu brodova, kao i dovoljno zakrpa za oči i veštačkih nogu da drugim igračima pruži strah od propuštanja, onda će Skull and Bones biti dovoljno dobar. Dodatno, ako mogu da zaštite od preopterećenosti i težine ovih ekrana učitavanja, onda možemo da budemo u i iz luke pre nego što izgubimo morske noge.