„Road Rash“ serijal, koji nije dobio adekvatan nastavak još od davne 2000. godine, kao da se nije uklopio u svet trkačkih igara. Iako su naslovi u serijalu bili različiti, fokus je često bio na prebijanju protivnika, umesto na tome da ih pobedite veštim manevrisanjem na stazi. Čudnovata priroda serijala možda može da objasni zašto nismo dobili novu igru iz „Road Rash“ serijala toliko dugo. Ovo je posebno tužno za ključne igrače koji su odrasli tokom devedesetih godina, u koje spadamo i mi, a koji su čeznuli za novom „Road Rash“ igrom skoro dve decenije. U 2013. godini, team iz Pixeldash Studios i EQ Games pokrenuo je samoproklamovanog „duhovnog naslednika“ ove franšize, zbog kojeg smo podjednako dobili nadu i bili skeptični. Da li bi novi indie tim mogao da ispuni velika očekivanja davno napuštenog serijala kompanije EA? Nakon što smo veći deo nedelje igrali „Road Redemption“, pouzdano možemo da tvrdimo da oni to mogu, a mogu čak i da prevaziđu ta očekivanja. Uz izuzetak nekoliko problema u pogledu prezentacije i detektovanja sudara, „Road Redemption“ u potpunosti prevazilazi očekivanja. Njena iznenađujuće strateška igra i borbeni sistem koji stvara neverovatnu zavisnost čine jedno od najzabavnijih iskustava igranja koje smo imali u proteklih nekoliko godina.
Iako „Road Redemption“ ima više režima igre, uključujući i podelu ekrana za četiri igrača i online takmičenje, njen primarni fokus je na kampanji za jednog igrača, koju je pravo uživanje igrati od početka do kraja. Iako ovaj režim tehnički ima priču, izgleda da su developeri znali da obožavaoci „Road Rash“-a ne traže posebno dubok zaplet ili duge inserte. Praktično svi dijalozi su predstavljeni kao mali snimljeni odsečci koje vam energični heroji i zlikovci u igri izjavljuju vičući dok jurite niz put. Najbolja stvar koju možemo da kažemo o priči kampanje je da vam se potpuno sklanja s puta, puštajući vas da iskusite brzo i besno igranje bez prekida.
Road Redemption
Struktura kampanje je postavljena kao linearni niz desetine misija sa različitim ciljevima. Jedan od ciljeva misije može biti da se trkate sa bandom bajkera preko niza krovova, dok će drugi cilj biti da postavite eksploziv C4 na karavan neprijateljskih vozila pre nego što oni pobegnu. Raznovrsnost različitih zadataka je dovoljno temeljna da nam nikada nije bilo dosadno. Da bi se raznovrsnost povećala, ponekada će vas misija odvesti u „halucinogenu zonu“, u kojoj automobili bukvalno padaju sa neba i prevrću se po putu. Ovo je onoliko ludo i uzbudljivo koliko zvuči. Ono što igre kao „Uncharted“ predstavljaju kao scene koje prate identičan sled događaja, „Road Redemption“ predstavlja organski.
Road Redemption
Prava je sreća što su misije u „Road Redemption“ toliko zabavne, jer ćete ih igrati puno. Odvajajući se od „Road Rash“ serijala koji ju je inspirisao, „Road Redemption“ je neobična igra, što znači da kada umrete, moraćete da počnete sve ispočetka od prvog nivoa. Međutim, pošto su misije proceduralno generisane, malo je verovatno da ćete dva puta doživeti istu stvar. Tu je i snažan osećaj progresije kao i kod svake smrti, jer možete potrošiti iskustvo koje ste stekli na trajna unapređenja. Ova petlja, koja izaziva zavisnost i koja vas tera da idete što je dalje moguće, umrete, i onda dobijete donekle bolje sposobnosti u sledećem krugu, nas je držala prikovanim za igru tokom cele kampanje koja je trajala između 6 i 8 časova.
Road Redemption
Iako su misije u „Road Redemption“ raznolike, ono što im je zajedničko je fokus na borbi i destrukciji, pa smo srećni što možemo da kažemo da borba u „Road Redemption“ zaista prevazilazi svoju inspiraciju iz „Road Rash“ u pogledu širine i dubine. U bilo kom trenutku, vaš arsenal oružja može uključivati držanje više palica, mačeve, bombi, i pištolja, i sve to vam je dostupno brzim pritiskom pravca na dpadu. A kao da to nije već dovoljno, takođe možete da bacite protivnike sa litice ili (ovo nam je omiljeno) da ih uhvatite u polugu i izvedete ih na put nailazećem vozilu. Iako ovoliko puno opcija za pogubljivanje neprijatelja može delovati preterano, svaka ima veoma značajnu ulogu, pošto su različiti tipovi neprijatelja ranjivi na različita oružja. Neki od naših omiljenih trenutaka u „Road Redemption“ uključivali su obaranje kacige sa neprijateljskog bajkera maljem, a onda uzimanje katane kako bismo mu odrubili glavu. Za uklanjanje svojih protivnika bivate nagrađeni zdravstvenim i brzinskim bonusima, pa je skoro uvek povoljnije boriti se nego izbegavati borbu.
Road Redemption
Uprkos zabavnom faktoru u „Road Redemption“, bilo je i trenutaka u kojima je ova igra pokazala svoje niskobudžetne korene. U više navrata smo se našli zaglavljeni na preprekama ili ispod struktura u okruženju zbog čudnih sudara sa nekim od struktura. Na sreću, ovo postaje problem ukoliko skrenete s puta, ali zaglavljivanje na objektima zbog lošeg koda može delovati kao dodata kazna zbog greški. Deluje kao da su dizajneri igre možda i bili svesni ovoga, pošto se odmah možete ponovo centrirati na stazi pritiskom na dugme, pa sve ovo nije značajno uticalo na naše iskustvo.
Još jedna slaba tačka u „Road Redemption“ je njena grafička prezentacija, koju bismo u najboljem slučaju opisali kao „uslužnu“. Možda je ona takva zbog proceduralno generisanih okruženja, ali „Road Redemption“ deluje kao rana Xbox 360 igra, sa nedefinisanim i generičkim pejzažima i mršavim likovima. Ipak na kraju, kada pokušavate da se fokusirate na desetine neprijatelja, pešačka vozila van kontrole i bajkere ispred vas koji na vas bacaju bombe, nemate baš puno vremena da se fokusirate na nezadovoljavajuće pejzaže. Audio iskustvo se donekle iskupljuje za stariju grafiku, sa dobrom heavy metal zvučnom podlogom i zadovoljavajućom grmljavinom i zvucima koji pravilno naglašavaju brutalne borbe.
Sve u svemu, „Road Redemption“ je brilijantno zabavni duhovni naslednik „Road Rash“ serijala i u potpunosti je prevazišao naša očekivanja. Uzbudljivo i iznenađujuće taktičko igranje ovog naslova kompenzuje nedostatak dobrih vizuala i nekoliko problema sa sudarima sa okruženjem. Potpuno je uživanje igrati „Road Redemption“, pa toplo preporučujemo ovu igru.