Mislite da je plaćanje za pobedu loše? WWF WrestleFest je učinio sve samo da stavi ruku u vaš novčanik, ali RetroMania Wrestling je tu da to popravi.
U stvari, tek kad smo ponovo posetili WWF WrestleFest u pripremi za ovu recenziju, našli smo koliki je novčani vampir bila originalna arkadna igra. Naravno, arkadne igre su dizajnirane da vas odvoje od vašeg novca, ali bar ako ste izgubili, morali ste da počnete ponovo na istoj sceni. Ako ste se borili protiv lјudskog protivnika, oni imaju čast da vas pobede.
WWF WrestleFest, s druge strane, omogućio bi vam da napunite vašu energiju samo dodavanjem kredita, čineći vas manje ili više nepobedivim sve dok imate dovolјno novca. RetroMania Wrestling uklanja taj određeni komad užasa i umesto toga donosi „zvanični“ nastavak (mada nema stvarne istorijske veze) koji će svakog lјubitelјa WrestleFesta preplaviti nostalgijom. One koji nisu odrasli uz igru? Možda ne toliko.
Bez WWE licence, spisak ne sadrži toliko poznatih lica; Legion of Doom je iskočio kao bivši WWE / WWF tag-tim i definitivno smo čuli za Tommy Dreamer-a. The Blue World Order? Da, nemamo pojma ko su oni. Postoji mogućnost da kreator likova stigne kasnije, ali trenutno ste zaglavili sa redovnim spiskom, što malo nedostaje modricama u stilu Big Show-a; svi borci izgledaju kao da su iste težinske klase. Ali sa svakim sopstvenim završnim potezom, ulaznom muzikom i neobičnim stilom, uskoro ćete se odlučiti za favorita, a u tom trenutku ćete biti šutnuti u leđa od strane prvog porca protiv koga ste.
RetroMania Wrestling nije samo oponašao pikselovanu grafiku i stil arkadnih borbi WrestleFesta. Podjednako je teško kao i ona arkadna igra koja očarava novčićima, pa vam od srca preporučujemo da poteškoću smanjite na 1 ili 2, a zatim napredujete kada budete spremni. Ali pružanjem poražavajućeg poraza, bilo da igrate (kratki) career mod, ako učestvujete u Royal Rumble-u, Cage Match-u ili nekom od ostalih prilagodlјivih načina, nacerićete se kao idiot. Našli smo ga posebno katarzičnim s obzirom da smo u Wrestlefest ubacili previše novca.
RetroMania-ina estetika iz 90-ih daje joj veliki podstrek, sa nekim poznatim (ali ne sasvim arenama koje krše autorska prava) i nekoliko namerno apsurdnih. Komentar je otprilike oskudan kao i na originalnom Wrestlefest-u, ali još nismo videli komentar rvačke igre koji ne počinje da se ponavlјa. Nema krvi, ali bacanje nekoga preko konopaca nikada ne stari, niti se izlazi iz ringa da bi se neko udario stolicom u lice.
Problem je, postoje slučajevi da arkadne kontrole Retromania Wrestling-a rade protiv toga. Kontrole su relativno osnovne: imate slabe, srednje i jake napade. Poslednja dva su efikasna samo kada ste izvukli dovolјno osnovnih poteza ili se nekoliko puta izrugivali protivniku, i to je u redu kada imate prednost. Ali napadi unazad mogu da budu nezgrapni – u njemu postoji obrnuti element kamenih makaza; morate da utvrdite koji napad će koristiti vaš protivnik, a zatim pritisnite isto dugme. Ponekad to možete intuitivno, drugi put je to samo šansa.
Postoje slučajevi kada se pobeda ili gubitak borbe oseća kao puka šansa i, ako nemate lepe uspomene sa originalnog Wrestlefest-a, možete da zabijete poen sa rezultata RetroMania-e. Ali kada ste Irac koji bičuje protivnika, a zatim ih udarate nogom preko, samo uspevajući da tag-ujete vašeg saveznika ili hrabro ostanete u ringu sa još šest protivnika koji vas žele, to je i dalјe prava eksplozija.
RetroMania Wrestling nije tehnički najsavršenija rvačka igra tamo, ali to je radosni arkadni brawler koji zabavlјa što više lјudi koje možete da uvučete na meč. Poput igre koja ga je inspirisala, neće vas okupirati satima na jednom mestu, ali vraćaćete se po još jednu dozu rvanja.