U modernoj igri fudbala fizička snaga je podjednako bitna kao i tempo ili tehnika. Čudno je što nijedna digitalna prezentacija ovog prelepog sporta nije uspela da uhvati baš ovaj aspekt igre. Bilo je pokušaja, od kojih su neki bili urnebesno neuspešni, ali ništa od toga nije uticalo na gameplay pozitivno. Onda PES 2016 stupa na scenu, sa svojim advanced collision sistemom, pokušavajući da ostvari upravo to. I znate šta? Uspeva u tome, na stvarno fantastičan način.
Svaka pojedinačna interakcija između igrača je bitna i utiče na gameplay na neki način, bilo mali ili veliki. To znači da veći igrači mogu da nametnu svoj autoritet u igri – Yaya Toure, Nemanja Matic i Paul Pogba su zveri koje proždiru svoje protivnike ako znate da ih koristite na pravi način: na primer ulaziti u duele rame-uz-rame sa drugim igračem ili stavljati ih u dobru poziciju da naprave klizeći start.
Ovo funkcioniše i na druge načine, dodajući element strateške dubine gameplay-u. Igrajući kao Manchester United, možda ćete imati problema sa probijenjem strategije „parkiranog autobusa“ nekih manjih timova. Ovo zastrašujuće podseća na stanje stvari u pravom životu. U svakom slučaju, u takvim situacijama možete ubaciti Maroune Fellainija. Za razliku od Anthony Martiala, visoki Belgijanac će biti u mogućnosti da koristi svoju konstituciju kako bi zadržao loptu, uvodio druge igrače u igru i dobijao većinu vazdušnih duela. Više nego u bilo kojoj drugoj PES igri, ovde je bitno čitanje igre, razmišljanje jedan korak unapred i postavljanje igrača na odgovarajući način.
Možda ćete pomisliti, zbog svega ovog, da gameplay PES-a 2016 favorizuje fizički jače timove i igrače, ali nema potrebe za brigom. Naravno, veći igrači imaju prednost duelima, ali manji igrači i dalje mogu da izvode svoju magiju. Takođe, sve zavisi od konteksta; jednostavno koristite levi analog, bez ikakvih komplikovanih kontrola. Vizuelni dobitak od svega ovog je masivan. Svaki ishod je dinamičan: igrači posrnu kada ih gurnete, polete kada ih pokosite i čak se zakače jedan s drugim bez da izgledaju kao da će da se poljube. Vizulni efekti koje dobijate znače da će vam uspešan start ponekad doneti više zadovoljstva nego sjajan pas ili gol. Ovo je sve zahvaljujući novim animacijama prisutnim u PES-u 2016 koje čine da igra deleju vidljivo tečnije i responzivnije. Još uvek je FIFA ispred nje, ali samo za nijansu.
Najveći uticaj poboljšane tečnosti i responzivnosti igre je vidljiv prilikom driblanja. Ono je veličanstveno. Zahvaljujući sistemu dubokih statistika, PES je uvek bio dobar u repliciranju stilova određenih igrača, ali ovde je bolji nego ikada. Driblanje igračima kao što su Neymar, Hazard i Sanchez je fantastično. Istog momenta kada primite loptu sa ovim igračima, znate da kontrolišete posebnog igrača. Posebno je lepo usporiti igru sa ovim igračima koristeći R2 za dribling, a onda izabrati savršen trenutak da eksplozivno krenete napred, izbacujući nekoliko igrača iz igre kompletno.
Ovi dueli jedan-na-jedan su veoma interesantni zbog ovoga, čak i ako ste vi sa druge strane. Vidite, igra vam u defanzivi nudi sredstva da se odbranite u ovakvim situacijama. Odbrana je više kao u PES-u 5 ili 6 sada, gde prosto držite X da bi jurili igrača i automatski pravili start nad njim ako ste dovoljno blizu. Možete praviti startove i ručno takođe, ali da bi bili uspešni morate znati koju opciju da iskoristite i kada. Jedino bi bilo bolje da je AI malo agresivniji i pametniji u svom pristupu odbrani. Skoro da ne pravi loše startove, što znači da je broj faulova u 90% utakmica jako nizak. U inače fantastičnoj prezentaciji ove prelepe igre, to je pomalo razočaravajuće.
Sve već pomenuto komplementira osnovu gameplay-a na odličan način, poboljšavajući ono što je već bila vrlo kvalitetna igra. Dodavanje i šutiranje lopte među igračima je odlično, pa čak i golmani su ostali solidni, sa dovoljno novih varijacija da održi stvari svežima.
Master Liga je bila predmet debate u prethodnim godinama, ali iako još uvek nema dubinu koju ima FIFA career mod, dosta je poboljšana. Meniji izgledaju dobro, a sada se i osećate više kao menadžer – odluke koje donosite imaju vidljivog uticaja na tim, a sitne priče se čak pojavljuju tokom sezone. Igrači će govoriti šta im je na umu i donositi dodatnu zaradu od prodaje robe u zavisnosti od njihovog statusa, što je lep detalj. Transferi su logičniji, ali još uvek nedostaje opcija da pregovarate direktno sa igračem, umesto samo sa klubom. Veliki transferi su proslavljeni scenom konferencije za štampu – ako dovedete igrača poput Thomasa Mullera u svoj tim igra će definitivno napraviti veliku stvar od toga. Još uvek ne postoji pravi trening u igri, što je razčaravajuće imajući u vidu detaljne mesečne statistike kojima imate pristup.
Na drugim mestima, uobičajeni modovi se vraćaju sa malim promenama, uključujući popularni myClub, koji se prvi put pojavio prošle godine. I dalje je ista postavka, tako da ne postoji transfer market (i to je dobra stvar – jer održava balans), ali prezentacija je bolja i postoji lepa mehanika za podizanje nivoa, koja vas ohrabruje da koristite postojeće igrače umesto da kupujete nove. Ovo je u suštini PES-ova verzija FUT-a, samo daleko više izbalansirana.
Kada je prezentacija u pitanju, PES 2016 je napredovao, ali je FIFA još uvek daleko ispred. Izbliza gledana, igra izgleda izvanredno. Međutim, postoji jasan pad u količini detalja kada koristite gameplay kameru. Nije ništa strašno u pitanju, ali kada konkurenti uspeju da izgledaju sjajno u istoj postavci, pomalo je razočaravajuće. Kao što je bio slučaj i sa PES-om 2015, noćni mečevi još uvek ne izgledaju baš najbolje. Komentatori su nešto bolji, zbog dolaska Petera Drurya, ali nema nikakve hemije između njega i Jima Beglina. On je pomalo preglasan dok je Beglin u poređenju sa njim tih. Može se uočiti da nisu snimali zajedno u istoj sobi.
Na nekim stvarima treba poraditi, naravno, ali PES 2016 i dalje uspeva da predstavi neverovatno zanimljivu igru fudbala. Poboljšana Master Liga je Božji dar, dodajući čvrstinu ovoj igri i upotpunjujući gameplay. Sa novim advanced collision sistemom, Konami je uspeo da uradi u jednoj godini ono što FIFA pokušava da usavrši još od 2012. Fizički aspekt, koji je dodat, i uvećan broj animacija su neizmerno pomogli gameplayu. Dodatak odličnog edit moda u verziji za PS4 je učinio uobičajen izostanak licenci relativno podnošljivim. Jedino relativan pad u izgledu gameplaya i izostanak faula koje čine kompjuterski protivnici se mogu nazvati nedostacima igre, dok sve ostalo zaista zadržava ovu igru na samom vrhu simulacija fudbala i u njenom nepopustivom letu ka zvezdama u galaksiji video igara