U „PlayerUnknown Battlegrounds (PUBG)“ 100 igrača iskače iz aviona iznad jedne od dve mape – Erangel ili Miramar – a njihova jedina misija nakon što slete je da budu poslednji preživeli. Mogu igrati samostalno, sa prijateljem ili u grupi od četiri, ali kako god da odluče da igraju. I možda najbitnije, za početak, je da na početku igre na sebi imaju samo odeću.
U narednih 35 minuta moraju pronaći opremu – oružje, oklop, rančeve, lekove – i da se bore (ili da izbegavaju borbu) sa drugim igračima. Istovremeno, plavi krug električne smrti preti da im se približi, šokirajući ih do smrti i završavajući njihovu priču neslavnim krajem. Ukoliko, pak, izbegnu takav kraj i pobede sve ostale igrače, dobiće najveću nagradu – ekran sa njihovim imenom ispisanim velikim slovima, pored reči „WINNER WINNER, CHICKEN DINNER“. Ispod toga, na istom ekranu možete pročitati da će se server ugasiti za 59 sekundi.
Playerunknown’s Battlegrounds (PUBG)
Razlozi za igranje „PUBG“ su različiti, ali se neizbežno svode na istu stvar – priče. Ljudi igraju „PUBG“ jer vam svaki put kada se prijavite za partiju, bilo da u njoj pobedite ili izgubite, igra vam priča drugačiju priču. Vi ste glavni junak, a na svetu ima 99 zlikovaca – osim što ste u njihovoj priči vi zlikovac.
Kada naša ekipa stigne do kompleksa južno od Pochinkija – naša omiljena lokacija, sa dve dobre kuće i skladištem – to područje je naše. Posedujemo ga čak i pre nego što stignemo tamo. Zato, kada se sukobljavamo sa trenutnim stanovnicima kompleksa, mi smo moćni oslobodioci koji daju sve od sebe kako bi izbacili neke skvoterske skotove i postavili sopstveni kamp. Svako ko nakon toga poseti kompleks je nemilosrdni napadač kojeg moramo odbiti po svaku cenu. Međutim, to je samo naša strana priče – za one koji su već tu, mi smo napadači. Za one koji kasnije dolaze, mi smo skvoteri.
Playerunknown’s Battlegrounds (PUBG)
Svaki „PUBG“ meč je pun ovakvih incidenata, od kojih ima više strana priče. Naravno, upamtićete samo okvirne priče, ali su upravo detalji ono što čini da nam svaki incident pruža toliko zadovoljstva. Oružja koja ste imali, ljudi protiv kojih ste se borili, okolnosti pre i posle susreta daju svakom događaju sopstven i bogat osećaj.
Razlog zbog kojeg ovo uspeva je to što postoji dosta nasumičnosti u toku igranja „PUBG“. Putanja aviona iznad prostora za igru, plen koji ćete naći u nekoj kući i položaj kruga na mapi – sve ovo je nasumično. Ipak, ono u čemu je „PUBG“ najbolja je u oslanjanju na ove šanse na najbolji mogući način.
Na makro nivou „PUBG“ je samo upravljanje prioritetima. Sve što radite je određeno samostalno predodređenim nizom prioriteta, a zbog nasumičnosti se ti prioriteti menjaju. Nakon sletanja prvo što želite jeste da pronađete opremu, ali se to može promeniti u zavisnosti od okolnosti. Ukoliko ste sami sleteli u Pochinki, želećete da pronađete najbolju opremu pre nego što morate da odete. Ukoliko je neko sleteo u kuću blizu vas, pronalaženje oružja biće prioritetnije. Ukoliko su sleteli u istu kuću, pronalaženje oružja je toliko visok prioritet da nikakav drugi plen nije bitan.
Playerunknown’s Battlegrounds (PUBG)
Ovo upravljanje prioritetima se ustaljuje nakon što odigrate veći broj mečeva, utičući na sve elemente iskustva, a ovo funkcioniše toliko dobro jer je sve u vezi „PUBG“ fino podešeno s tim na umu. Pozicija kruga je uglavnom nasumična, ali postoji logika u vezi njegove lokacije. Plen se nalazi na određenim pozicijama u svakoj zgradi, ali je verovatnije da će određena vrsta plena da se pronađe na određenim lokacijama. Lokacije automobila favorizuju određene oblasti, te će odluke o tome kada treba napustiti određenu oblast i krenuti na dalek put umnogome zavisiti od toga da li imate prevozno sredstvo. Svi ovi aspekti su sjedinjeni, te ćete biti primorani da analizirate svoje opcije u svakom trenutku kako bi stvorili put do pobede.
Playerunknown’s Battlegrounds (PUBG)
Onda morate da se pozabavite činjenicom da i preostalih 96-99 igrača takođe kuju sopstvene planove o pobedi. Postoji prožimajuća ideja da je nasumičnost toliko ukorenjena u „PUBG“ da nagrada za pobedu ne zavisi od vaše veštine, ali način na koji se igra oslanja na nasumičnost pokazuje da to nije tačno. Završili smo poslednju Early Access sezonu sa procentom pobede od 20%, što bi bilo krajnje nemoguće da je nasumičnost zaista odlučujući faktor. Ono što „PUBG“ zapravo isporučuje je haos, pažljivo dizajniran da stvori što više konflikata.
Ovo naravno ne znači da je nemoguće izgubiti zbog loše sreće. Ukoliko sletite pored nekoga kome je pumparica odmah pri ruci, to je zaista loša sreća – iako ste u tom scenariju odlučili da se kockate i izgubili. Da ste otišli u neku drugu kuću nakon što ste ih videli, stvari bi se možda drugačije završile.
A, kao i kod većine konkurentskih igara, odluke koje ste doneli do tog trenutka moraju se uzeti u obzir. Nasumičnost se može kontrolisati, od samog trenutka kada odlučite koliko daleko od putanje aviona ćete sleteti.
Playerunknown’s Battlegrounds (PUBG)
To je ono što „PUBG“ radi na pravi način, i pravi razlog zašto je zaokupila maštu miliona igrača. To je nešto slično onome što je „DayZ“ uradila – „Arma 2“ mod koji je umnogome zaslužan za postojanje „PUBG“ – ali dosta grandioznije. U „DayZ“ ste ponekad mogli igrati satima bez da vidite nekog drugog igrača. Ali sve priče koje su ljudi pričali u vezi nje uključivale su kontakte sa drugim igračima. Imali smo susret sa novim igračem u „DayZ“ u kojem smo ga opljačkali, uzevši mu otvarač za konzerve, i sećaćemo ga se do kraja života. Ne možemo da se setimo okolnosti pod kojima se desio taj susret – mada se sećamo da se desio nakon osamdesetak dosadnih minuta bez ikakvih dešavanja.
Playerunknown’s Battlegrounds (PUBG)
„PUBG“ uzima to „DayZ“ iskustvo i stručno ga pakuje u tridesetpetominutne mečeve. Ova promena tempa kao danak uzima par stvari koje čine „DayZ“ posebnom. Društveni aspekt je nepostojeći. Nema smisla ispitivati da li je u „PUBG“ iko „prijateljski“ nastrojen na isti način na koji biste u „DayZ“ pitali o određenim lokacijama, jer je bezbedno pretpostaviti da niko u „PUBG“ nije prijateljski nastrojen.
Međutim, pozitivne strane su vredne toga. Konflikt je toliko konstantan u „PUBG“ da vas neće uhvatiti nespremnim. Ovo, naravno, ne znači da ne možete upasti u zasedu – pored toga, dok u „DayZ“ smrt može doći iznenada i anonimno, sadržana priroda „PUBG“ podrazumeva da možete pogledati snimak svoje smrti (nakon što vaša grupa umre) i dublje se pozabaviti opširnim sistemom ponovnog pregleda.
Možete o tome razmišljati (to posmatrati) kao o horor filmovima. U „DayZ“, smrt može naići u bilo kom trenutku, a kada se to desi, biće šokantno. S druge strane, strah je uvek prisutan u „PUBG“ ali, zahvaljujući tempu, možete predvideti dolazak napada – što daje igri osećaj straha koji vam podiže adrenalin.
Playerunknown’s Battlegrounds (PUBG)
Novi dodaci poput sistema ponovnog gledanja (Replay sistema), kamere smrti (Killcam), i Miramar mape osiguravaju da je „PUBG“ u 1.0 masivno unapređena verzija igre kakva je bila u trenutku izbacivanja. Finalna verzija je sada stabilnija i bolje optimizovana. Sada se vrlo retko spušta ispod 100 fps na jakim mašinama, sa svim podešavanjima na Ultra ili High nivou (osim tekstura koje su na Medium, kako bi se lakše spazili protivnici). Netcode je verovatno još uvek najslabiji deo igre, ali čak se i to popravlja svakom narednom rundom. Jednostavno, trenutno nema puno razloga za negodovanje.
Playerunknown’s Battlegrounds (PUBG)
Naravno, animacije nisu tako glatke kao one iz „Call of Duty“, a daleko su od bajnih tranzicionih (prelaznih) animacija iz „Battlefield 1“. Nedostaje jedan nivo uglađenosti koji se može naći kod AAA naslova, što nekima može biti dealbreaker. Međutim, bilo kome ko je zaista doživeo magiju „PUBG“, ništa od toga neće biti bitno. Grafika postoji samo u službi igranja – preokretanje tog koncepta vodi do besmislica kakve možemo videti u multiplejer režimu „Star Wars Battlefront 2“.
„PlayerUknown Battlegrounds“ je jedno od najneodoljivijih iskustava video igara u proteklih par godina. To što je uspela da se izdvoji u godini ispunjenoj nekim od najboljih igara ikada je dokaz toga koliko je zaista briljantna. To je vrsta igre o kojoj u društvu pričamo sa uzbuđenjem u glasu, igra o kojoj razmišljamo i onda kada je ne igramo. Čujemo avione kako nas u stvarnom životu nadleću i suzbijamo poriv da pogledamo iznad sebe u potrazi za zalihama. Uhvatila nas je groznica, a sigurni smo da će, nakon par mečeva, uhvatiti i vas.
