Buka gitarskih rifova lagano vas uvodi u priču igre dok senke prekapane prošlosti oplakuje svoje mračne tajne. Uskoro ćete biti bačeni u složenu kriminalističku fantaziju. Sneakujte se oko pozadi, neutrališite sigurnosne sisteme, zatim tiho krenite prema sefu banke. Alternativa? Stavite masku, napunite pušku i pripremite se da grad ofarbate crveno.
Payday 3 počinje pažljivo koordinisanom katastrofom i haosom koji igru vode između napetog prikradanja i paklenog meteža sa mecima. Raste prelepim tempom, dok ne splasne. Tesan gameplay narušava razočaravajući katalog od samo osam pljački i čudnih tehničkih dizajnerskih izbora.
Prvo, dobre strane. Postoji magični trenutak često najavljen sekundom u igri kada stavite zloglasnu klovn masku na lice. Praćen je zvonjavom alarma, nespretnim koračanjem koraka čuvara i bespomocnim vikom bankarskih službenika pretvorenih u taoce. Nakon toga sledi sinti tehno-disko pesme koje pulsiraju živom plesnom ritmu uz zvuke divlje, impulsivne i nasilne pljačke. Veoma je prikladno.
Priča u Payday 3 je prilično opuštena, srećom. Vi ste deo Payday bande: Dallas, Chains, Wolf, Hoxton i Pearl, i postoji veći kriminalni sindikat s kojim sarađujete. Nedostatak negativaca je takođe cenjen. Nećete se previše investirati u priču zahvaljujući njenoj kratkoj i povremenim pojavama. Priča se prenosi kroz opcioni isečke umesto da bude utkana u osnovni gameplay, igra nikada ne zaboravlja šta je: simulator pljačke. Ne treba joj mnogo više od toga da krene.
Pljačke u igri pažljivo su osmišljene kako bi igraču pružile hiljadu i jedan način da dođu do težeg novca. Možete se šunjariti kroz misije u modu prikrivanja, provlačeći se kroz većinu područja neprimećeni obučeni kao civil. Nedostatak maske štiti vašu nevinost, iako je nedostatak što takođe ograničava vaše nezakonite aktivnosti. Jedno od njih, frustrirajuće, je skakanje – koje je očigledno rezervisano za prestupnike i zločince. Opremljeni sa odvijačem, pametnim telefonom i automatskom puškom u zadnjem džepu, otvaraju se višekratni raskrsnica koje vas vode prema krajnjem cilju.
Za razliku od prethodne igre, Payday 3 omogućava početnicima da odmah uskoče u prikrivanje. To više nije isključivo stil igre za kraj igre zaštićen veštinama i opremom, umesto toga možete odmah uskočiti u njega čim započnete igru. Blagi nedostatak ovoga bio je što sam na kraju igre osećao da nedostaje prostora za ulaganje u veštine prikrivanja i infiltracije. Bez očajne potrebe za njima, ovo je samo manja zamerka.
Tokom svog igranja, postavio sam sebi lični zadatak da pokušam da završim što više pljački u režimu prikrivanja. Često to znači da šetam kao solo pacifista. Ako pokušavate ovo, hteti ćete da ostavite svoje (glupe AI) saigrače napolju, jer su, u većini slučajeva, prilično nesposobni.
Stvarnost je bila da nisam mogao prikriti većinu pljački. Ne zbog ograničenja u igri, već verovatno problema sa veštinama. Ali, mogao sam to osetiti. Bio sam blizu, i čim završim pisanje ovog pregleda, odmah ću se vratiti. Neuspeh za neuspehom ne oseća se sjajno, ali uz tečne mehanike i robustan gameplay Payday 3, nije uvek tako loše. Umesto da prevrnem tastaturu sa stola, uvek sam se vraćao pljački. Srećom, greške ne vode uvek do neuspeha, već do trnovitog puta do vašeg dana isplate. Svaki put kad bi taj trenutak stigao, otvorio bih vatru na stražarima koji su sprečili moje planove, i nastali haos bio je podjednako zadovoljavajuć, ako ne i mnogo nespretniji i katastrofalniji.
Igra zaista sija kada skupite grupu prijatelja. Tada ćete biti spremni da izvedete pljačku banke iz svojih snova, koja je za dizajnere igre verovatno bila pljačka klauna iz filma Christophera Nolana „Mračni vitez“.
Razrešavaćete isti stepen nemilosrdnog nasilja i dinamike moći koji su originalne igre uvele, iako desetogodišnja pauza između igara dala developeru vreme da stvari postavi baš kako treba. Payday 2 gameplay loop je počeo da uključuje faze, iako je Payday 3 mesto gde one zaista počinju da procvetavaju.
Dok obilazite lokaciju, postoje situacije gde bi lokalni čuvari mogli da budu sumnjičavi prema vama. Proveli ste predugo ispod sigurnosne kamere, obili bravu ispred barmena, ili ste ubili čuvara i zaboravili da odgovorite na njihov radio. Kakav god da je slučaj, pokrenuli ste fazu pretrage i sada ste duboko uvučeni u kriminalnu fantaziju. Čuvari su vam za petama, a sef koji skriva vašu blagu je upravo zaključan. Vreme je za početak pregovora, gde uzimate civila kao taoce i koristite ih kao živi štit. Držite pištolj uz njihovu glavu i bacite ih ispred biometrijskog skenera da otključate sef. Ušli ste. Učitajte svoju ekipu kesama kokaina, draguljima, kriptovalutama i kešom, i onda je vreme da odete odande.
Payday 3 vas napada neprestanim pljuskom metaka, što je čak i na standardnoj težini prilično teško izdržati. Ovo je trenutak kada se isplati imati prijatelje. Radije bih pokušao da balansiram jaje na kašici dok vozim monocikl nego da se suočim sa ovim SWAT timovima bez usmenog koordiniranja. Proveo sam nekoliko sati upoznavajući AI robote. Sa samo nekoliko dostupnih komandi: ‘S***’, ‘Komad S*** bušilica’, i ‘Zdravo’ kao neke od najkorisnijih, boravićete se da ih naterate da rade ono što želite u većini slučajeva.
U ovom trenutku, oružje vam je najbolji prijatelj. Igra ima prilično dobro opremljen arsenal oružja za izbor. Prigušeni pištolj odnosi palmu za solo pljačke u prikrivanju, dok puške i automatske puške daju šansu protiv Buldožera i Klokera. Takođe, dostupna je detaljna prilagodljivost. Modovi za oružje otključavaju se nivoom – što se donekle vraća na problem koji je postavljen na početku recenzije.
Postoji samo 8 pljački, pa ako želite otključati sve modove za oružje i veštine igre, pripremite se da ih dobro upoznate. Ipak, neke od pljački u igri su izuzetno ikonične: na primer, pljačka galerije Under the Surphaze koja odbija dosadu, ili pljačka noćnog kluba Rock the Cradle koja očarava. Impresivna podrška Payday 2 nakon lansiranja daje nadu za ono što Payday 3 može da dobije, a DLC i pljačke nakon lansiranja već su potvrđeni putem puta igre. Ali, to nije dovoljno. Početni sadržaj je ograničen po raznolikosti pljački, iako obim kreativnosti i varijacija unutar tih određenih pljački svakako kompenzuje mnoge od tih problema.
Igra je napustila ikoničan baner „Police Assault in Progress“ u korist jednostavnog tekstualnog iskačućeg prozora, dok je korisnički interfejs bizarno postao mnogo teži za navigaciju. Slično kao kod Modern Warfare 2 interfejsa noćne more, sada postoji velika količina „panela“ koji, priznajem, prilično dobro funkcionišu za navigaciju vaših opremanja, iako je pokušaj da se uđe u pljačku nepotreban problem. Treba da se poradi na tome, mada pretpostavljam da će se vremenom pojaviti prepravka za korisnički interfejs. Pravo razočaranje je nedostatak pretraživača servera. Ponovo, još jedan problem koji se verovatno može pripisati uspehu Call of Duty franšize. Bez pravih opcija za filtriranje saigrača, igre sa bagovima su česte zbog mešavine različitih regiona servera, dok je još teže pronaći grupu saigrača sa istim ciljevima. Ponovo, ako developeri planiraju da ova igra ima životni vek kao prethodna, treba da se vrati pretraživač servera sličan Crime.net-u. Još jednom, razočaravajući dizajn i obim igre moraju biti spašeni njenom očaravajućom gameplay-om i putanjom igre, iako nema garancije da će se ovi određeni problemi ikada promeniti.
Barem, međutim, borba u Payday 3 zadovoljava sve zahteve igrača u botovskom pucaču. Neprijateljski AI hordi imaju sve što je potrebno u pogledu opasnosti, pretnje i veštine, dok su svi njihovi bezumnih i nespretni postupci pažljivo raspoređeni kako bi igrač imao šansu za borbu. Igranje oružjem je napredovalo u odnosu na prethodne instalacije u franšizi, pri čemu oružje ima dobrodošlu težinu i responsivnost.
Igra takođe ima nivo vizualne vernosti koji ni ne razočarava ni vas ne oduševljava. Lično za mene, ako je gameplay dovoljno dobar, nema problema sa grafičkim problemima koji me sprečavaju da se zabavim, pa i na ovom polju ova igra ispunjava očekivanja. Takođe ima zdravu dozu pažnje za detalje, a moj omiljeni deo je slušanje dijaloga NPC-ova koji često biva apsurdan i kritičan, kao na primer suptilni komentari o snobovima za kafu koje se čuju ispred Ashton Fine radnje za nakit.
Krajnja igra Payday 3 je mesto gde će većina igrača provoditi vreme, pogotovo imajući u vidu ograničenu dostupnost pljački. Postoji preko 100 različitih veština, 17 linija veština za ulaganje, pristojan broj oružja i mnogo maski o kojima možete da se brinete. Otključavanje ovih različitih predmeta je prilično trivijalno i podrazumeva ponavljanje dosadnog mletja unazad i unapred. Ako ste potpun zaluđenik za dostignućima, bežite što dalje. Ima (otprilike) 640 dostignuća u igri, od kojih mnoga predstavljaju različite varijacije „Pobedi ovu pljačku određeni broj puta na ovom težinskom nivou pre ili posle početka napada.“ Ponekad je potreban broj koji premašuje 150, pa se pripremite da igrate godinama.
Pomalo je razočaravajuće pristupiti kraju recenzije sa svim ovim problemima koji mi ostavljaju gorak ukus u ustima. Ako postoji određena igra koja može da zadovolji tu želju za kriminalom (ili, još bolje, da me spreči da pljačkam banku), igrao bih Payday umesto Hitmana ili Grand Theft Auto. Kao što svaki lopov zna, sve najbolje pljačke počinju diskretno pre nego što eskaliraju u divlji metež praćen veselom elektronskom muzikom. To se očekuje od igre o pljački i razbojništvu. Stavke su visoke, i kada se stolovi okrenu, oni se brzo okreću.
Niste opljačkani pojedinačnim iskustvom pljačke u Payday 3. Od crno-bele pljačke sa prugama do visokotehnološkog bandita sa oružjem koji ima ukus za novac ili ubistvo, ova igra nudi zlato za sve igrače sa složenim pljačkama i nagrađujućim haosom, iako se ne treba odmah navikavati. Samo joj je potrebno malo guranja u pravom smeru kada je reč o sadržaju i optimizaciji za korisnike.