Razvijen od strane Robotality i objavlјen od Chucklefish-a, Pathway prvobitno lansiran na PC-u 2019. godine i naknadno je objavljen na Nintendo Switch-u. Verzija konzole koristi nekoliko ažuriranja potaknutih povratnim informacijama PC-a i stoga generalno pruža bolјe iskustvo igranja. Uprkos podešavanjima i ispravkama grešaka, Pathway i dalјe oseća nedostatak na način koji je teško odrediti.
Premisa je dovolјno obećavajuća: strateška igra zasnovana na potezu u kombinaciji sa elementima roguelite-a koja nudi uzbuđenje i avanturu filma o Indiana Jones-u. Igra je smeštena u isto doba, sredinom 1930-ih, u evropskim i bliskoistočnim pustinjama ispunjenim nacistima koji traže isto toliko želјeno blago kao i igrač. To je trka da se vidi ko može da sakuplјati podatke, pretražuje napuštene hramove i otkriva tajne. Usput, biće grobnica za pljačku, zamki koje treba izbegavati, čudnih artifakata koje treba otkriti i naravno mnogih neprijatelјskih susreta sa nacistima.
Priča je podelјena na pet proceduralno generisanih kampanja ili avantura sve većih poteškoća, od kojih svaka ima drugačiji temelјni narativ. Ove avanture se sastoje od čvorova na mapi, a igrač se kreće od čvora do čvora da bi postigao vrhunac priče o kampanji. Gotovo svaki čvor ima neku interaktivnost, koja se prepričava putem teksta i minimalističkih pikselizovanih animacija. Neki čvorovi daju samo kratak i pomalo besmislen opis okoline, ali većina dovodi do priče ili borbe.
Pathway-ove grafike su pikselizovane i na bazi voxel-a, dajući igri šarmantan 16-bitni retro osećaj sa pobolјšanim senkama i osvetlјenjem. Iako stil neće da se svidi svakom igraču, u stvari vizuali nisu kočnica igre, već je to prezentacija. Nekim lјudima priča koja se odvija kroz tekst neće biti dovolјna da izazove uzbuđenje ili interesovanje, bez obzira koliko dobro napisana. U stvari, nakon čitanja 5 ili 10 intermedija zasnovanih na tekstu, verovatno je da će mnogi igrači početi samo da prelistavaju, a zapravo ne čitaju.
Imajte na umu da se reč „priča“ koristi labavo. Ljubitelјima detalјnih igara zasnovanih na pričama i preokretima bilo bi bolјe da igraju XCOM 2 od strane Firaxis Games ili Mutant Year Zero, a obe su dostupne na Switch-u. Temelј tih igara je narativ. Igranje, grafika i svi sitni detalјi počivaju na toj osnovi, a igra ove vrste ne drži se zajedno bez jake priče. Pathway-u nedostaje bilo kakva uverlјiva naracija. Svakako, postoji osnovna tema Indiana Jones-a, borbe protiv nacista i pljačkanje grobnica, ali to je samo površno.
Programeri su izjavili da postoji više od 400 jedinstvenih događaja koji mogu da se pokrenu na svakom čvoru na mapi kampanje, ali nekako se isti ponavlјaju. Tekstualna zamućenja počinju da zvuče isto, lokacije počinju da izgledaju isto, a igrači će uskoro otkriti da nijedan događaj nema nikakav uticaj na priču. Ono što se dešava u jednom čvoru nigde drugo ništa ne menja. Neki događaji zahtevaju karakter sa potrebnom veštinom za nastavak, kao što je gruba snaga ili zastrašivanje. Ali ako taj lik nije u grupi, nema drugih posledica osim propuštanja nekog plena. Pored nagrada primlјenih nakon susreta, prelazak sa čvora na čvor je vrlo neuticajan. A to je slaba tačka u igri čija je primarna mehanika igranja usredsređena na putovanje od čvora do čvora.
Igrač se nikad ne oseća umešanim ili uloženim u ono što se događa u igri, a mnogi, ako bi bili pitani, verovatno ne bi mogli da prepričaju cilјeve različitih kampanja. Nijedna prava priča ne znači da ništa nije povezano; nema podsticaja koji vodi igrača napred. I nema osećaja hitnosti ili uzbuđenja, iako su prvi avanturistički centri oko spašavanja druga koji je zaroblјen od strane nacističkih vojnika i koji će uskoro biti pogublјen. Ne postoji osećaj svrhe osim dosezanja završnog čvora na mapi koji dovršava tu određenu kampanju, često antiklimaktički.
Tako rečeno, Pathway je dobar način da provedete vreme jer ne zahteva puno razmišlјanja i prilično je zabavan neko vreme. Postoji 16 likova sa različitim snagama, oružjem i oklopnim veštinama, kao i privilegije poput inženjeringa ili kaskaderstva. Iako neki likovi dele privilegije i atribute, stvarajući suvišne i slabije klonove drugih, oni su pristojno različiti. Neki koriste jurišne puške, drugi su snajpere, a neki vole da budu izbliza i lično sa nožem. A budući da je grupa ograničena na četiri, može da bude zabavan izazov odabrati koga ćete povesti.
Na kraju, pored snažne priče, uspeh strateške igre zasnovane na prekretnicama zavisiće i od njene borbe, a Pathway pruža angažovanu akciju najmanje nekoliko sati. Uvodna avantura može da izgleda pomalo iscrplјujuće jer su susreti teži zbog nedostatka opreme i veština, a grupa će često biti blizu smrti. Zapravo, prva dva ili tri pokušaja mogu da se završe neuspehom, i to je žalosno, jer neki igrači mogu da se razočaraju i ne zadrže se dovolјno dugo da shvate da igra postaje lakša.
U stvari, postaje gotovo previše laka. Jer Pathway ima roguelite elemente, zarađeno iskustvo i unazad ostaje čak i nakon što je brisanja stranke, čineći kasnije pokušaje manje izazovnim. Takođe postoje poteškoće sa slider-ima da biste prilagodili sa koliko goriva i municije započinje grupa i broj neprijatelјa koji se susreću u borbi. Dakle, iako je kriva poteškoća u početku možda visoka – ironično kada bi trebala da bude najniža – pada prilično brzo, što će primorati neke igrače da ručno pokušaju da je učine težom.
Što se tiče same borbe, to je prilično standardna cena zasnovana na potezu, iako razblažena. Postoji zaklon, nadgledanje, pogrblјivanje, akcioni poeni, ali ništa prelomno. Jedna od čestih frustracija je što mehanizam igre automatski cilјa na najbližu metu. To često dovodi do slučajnog pucanja u eksplozivne cevi, na primer, pre nego u lјude. To nije nešto što treba stalno imati na umu i, iako je naizgled minorno, to je jedan od primera zašto igra daje opšti osećaj nezadovolјstva.
Čak i bez te male frustracije, borba uskoro počinje da se oseća poznato. Svaka bitka se odigrava slično, odvijajući se na onom što izgleda kao istih pet mapa iznova i iznova. Možda su neki borbeni ekrani zeleniji, a drugi smeđe boje, možda neprijatelјi svako malo presvlače odeću. Ali svaki susret postaje puk, bez stvarnog napora ili razmišlјanja koji su potrebni da bi se izašlo na vrh, često bez pretrplјene štete. Dodajte na to činjenicu da igra i dalјe doživlјava padove, uklјučujući tri soft pada zbog kojih je igra prestala da reaguje na ulaz kontrolera i jedan težak pad na početni ekran Nintendo Switch-a sa porukom o grešci.
Pathway se u celini oseća kao laka verzija igre zasnovane na potezima, a monotonija nastupa prilično brzo. Ne postoje zaokreti u zapletu koji će održati priču zanimlјivom, jer zapravo nema priče, već je to plitki temelј. Iako igra može da se pobedi za 10 do 20 sati, upitno je da li će je mnogi igrači gledati do kraja. Možda će neko vreme usisati igrače, ali igra jednostavno nije dovolјno dinamična da dugoročno održi interes. Na kraju, Pathway se oseća utoliko nezadovolјnijim jer je imao takav potencijal. Robotality-eva kreacija može da se uporedi sa svrabom pod kožom koji gotovo može da se počeše, ali ne sasvim.