Vokseli su bili veoma važni devedesetih godina prošlog veka što se tiče grafike. Zbog rezolucija u tom periodu, zbog voksela su igre izgledale fantastično i mogle su se izvoditi stvari poput deformacija terena u realnom vremenu, dinamike zvuka u zavisnosti od pozicije, ali i mnogo više. „Outcast“ je bila igra koja je zaista pokazala pun potencijal voksela, ali ste u zamenu za sjajnu priču i mehanike igranja morali imati prilično jak PC koji bi mogao da pokrene ovu igru. Pitanje koje se postavlja u vezi „Outcast Second Contact“ je: kakva je u odnosu na original?
„Outcast Second Contact“ je RPG/pucačina iz trećeg lica u kojoj možete da putujete po vanzemaljskim svetovima, posećujete hramove i interagujete sa lokalnim vrstama koje naseljuju svet Adelpha. Naglasak je uglavnom na RPG elementima, pa se možete više posvetiti bogatoj priči umesto konstantnoj akciji.
U ulozi komandanta Cuttera Sladea, vaša misija je da pratite i zaštitite troje naučnika na njihovom putu na drugi svet kako bi zaustavili vrtlog koji preti da uništi Zemlju. Međutim, bivate uvučeni u političke spletke oko različitih talanskih frakcija koje su u ratu već dosta meseci, a vaši naučnici i oprema koju ste poneli kroz portal nestaju. I pošto su Yods-i u vama pronašli spasioca koji će ih spasiti od tiranije Fae Rhana, morate pomoći lokalnom stanovništvu dok vam oni vraćaju uslugu tragajući za vašim saputnicima.
Outcast Second Contact
Uvodna sekvenca na samom početku je niz prelepo nacrtanih slika koje podsećaju na uljanu sliku. Međutim, veoma je razočaravajuće to što likovi ne pokreću usne u toku razgovora, kao i to što nema igrane scene – kao u originalu, pa sve ovo deluje kao korak unazad. Ovo je tema koja će se stalno ponavljati od samog početka.
Pri prvom koraku na tlo Adelphae osetićete nalet nostalgije. Vizuelni sadržaj će vas istog trenutka impresionirati modernom estetikom, ali ćete prilično brzo primetiti čudnu animaciju. Nakon dugog razgovora sa vođom Talan Guardians, imaćete priliku da izađete napolje i zaključite da je ovaj svet gotovo identična replika originala, kako u vidu lokacije plena, tako i rekvizita koji ukrašavaju pejzaž.
Outcast Second Contact
Pošto „Outcast Second Contact“, za razliku od originala, ne koristi vokselni endžin, čitav svet prosto sija od detalja i čudesa. Svet je ispunjen jedinstvenim oblicima života, vegetacijom i spomenicima, a stanovništvo ima sopstveni, jedinstveni izgled i držanje. Pored svega toga, boje su zaista snažne i živopisne. Postoji toliko detalja u nivoima da, čak i bez korišćenja vokselnog endžina, igra pati od istih problema kao original.
Razumemo potrebu da nova „Outcast“ igra parira originalu po broju detalja, ali kada to značajno utiče na broj FPS, moraju se izvršiti određene izmene kako bi igra funkcionisala na prihvatljivom nivou. Postoji čest i veliki gubitak broja frejmova po sekundi u toku igre, što izaziva značajno zaostajanje komandi – minimum oko pola sekunde.
Outcast Second Contact
Štaviše, stvari su tako loše da, kada uzmemo u obzir i malu brzinu frejmova, ne možete pravilno ni da ciljate dok se borite protiv neprijatelja. Postoji sistem za automatsko ciljanje koji u određenoj meri pomaže ali, pošto on često odbija da nacilja neprijatelja koji je odmah pored vas, svesni ste da ćete često umirati. Postoji mogućnosti da ga isključite, ali je ciljanje bez njega previše teško da će igra biti prosto nemoguća. Iako sama igra nije toliko teška, a vi ćete većinu vremena provoditi bežeći ili se skrivajući, ipak biste želeli da barem možete da ciljate kako treba.
Outcast Second Contact
Kada govorimo o animacijama, pokreti tela, osim glavnih udova i usana, izgledaju prilično robotski, a manevrisanje po svetu je još teže i frustrirajuće sada nego pre 18 godina. Lica stanovnika Talana u toku razgovora izgledaju više zbunjeno nego zaintrigirano, a vas kao izabranog spasioca zovu „Ulukai“. Pomislili biste da bi bili srećniji da vas vide, kao spasioca iz njihovog proročanstva.
Prsti se takođe ne pomeraju, što uništava sve scene u kojima se vide ruke. Ovo su te male stvari zbog kojih je igra prava predstava nakaznosti, a ne pirueta animacije, boja i živopisnih pejzaža.
Ono što je veoma upečatljivo jesu zvučni efekti, koji kao da su izvučeni iz originala i iskorišćeni u ovoj igri. Glasovi su daleko od jasnih, ali su bar tekst i scenario potpuno isti.
Outcast Second Contact
Iako je scenario – što se tiče titlova – nepromenjen, često se titlovima dodaju kratka objašnjenja, poput toga ko su i šta Yods, vaše ime, imena mesta i objekata. Ovo je u redu jednom ili dva puta ali, kada se iznova i iznova pojavljuje u toku igre, čitanje titlova postaje teško. Pošto vam stanovnici Talana ionako objašnjavaju sve, a pritom imate i pristup enciklopediji unutar igre, zaista nema potrebe sa stalnim objašnjavanjem svega.
Outcast Second Contact
S druge strane, sistemom menija se rukuje tečno, a misije su vam predstavljene u nizu, pa je lako voditi računa o tome gde trebate ići i s kim trebate pričati. Pored toga, razgovor sa drugim stanovnicima Talana kako bi vam pomogli da pronađete svoje stvari je sjajan dodatak igri. Pošto nemate mapu, korišćenje kompasa dok sarađujete sa ovim Talanima deluje kao u stvarnom životu.
Outcast Second Contact
Svaki Talan u igri ima svoju priču, a svaki vaš potez može uticati na njihovo mišljenje o vašim odlukama. Zbog toga, sve političke intrige mogu uticati na vaše odluke od početka do kraja. U ovoj priči zaista kuca gigantsko srce, i verujemo da bi se od ovoga mogao napraviti veličanstveni film ili serijal.
Na kraju, prava je šteta što se zanimljiva priča, šaroliki likovi, prekrasni pejzaži i dobro dizajniran sistem menija u „Outcast“ nalaze u senci niskog FPS-a, loših animacija i pokreta koji zaostaju za kontrolama. Ovo je rimejk koji je zaglavljen u prošlosti i, uprkos tome što koristi moderan engine koji vizuelne efekte podiže na zadovoljavajući nivo, sve ostalo kao da je zaglavljeno u 1999. godini, uključujući sve probleme.
Zahvaljujemo se firmi ComputerLand na ustupljenom promo kodu za igru.