Kada su nam stigle prve vesti o „NieR: Automata“ od kompanija Square Enix i Platinum Games, mala, ali izuzetno strastvena grupa fanova napravila je mentalnu belešku o ovom neočekivanom nastavku igre „Nier“ koja nije napravila neki naročiti uspeh ni na finansijskom polju, a ni u pogledu recenzija. Šta god da je ona predstavljala, međutim – a jednostavnim žargonom rečeno veći deo igre možemo opisati kao Taro Yokovu kombinaciju briljantnog i neobičnog – „Nier“ je vremenom sakupila neočekivani kult fanova. Uprkos propustima koji su se mogli pronaći u igri „Nier“, kompanija Square Enix je očigledno verovala da taj univerzum vredi istražiti još jednom.
Tu na scenu stupa „NieR: Automata“, kao JRPG smeštena u sumornom, postapokaliptičnom svetu u kojem su ljudi dovedeni do ruba istrebljenja od strane vanzemaljske rase koja je oslobodila armiju destruktivnih mašina da galopiraju Zemljom nakon sletanja. „NieR: Automata“ vuče korene od svojih prethodnika, uključujući „Drakengard“ serijal, ali je osmišljena kao zabavno iskustvo koje mami čak i igrače koji nisu do sada imali kontakta sa „Nier“ univerzumom.
NieR: Automata
Ukoliko je „NieR: Automata“ predviđena da bude prvi kontakt igračima sa ovom franšizom, očekujemo da će Square Enix i Platinum Games dobro unovčiti svoju investiciju. Rane demonstracije „NieR: Automata“ izazvale su jače reakcije nego što je ijedna od ove dve kompanije očekivala, a sa uticajem nedavno objavljene „Final Fantasy 15“ koji se još uvek oseća, Square Enix i Platinum Games pružaju nam iskustvo koje nije nalik nijednom drugom. „NieR: Automata“ je nešto zaista posebno i bez sumnje će, kada se na kraju godine osvrnemo na 2017. godinu, ostati zapamćena kao jedna od najboljih igara ove sezone.
NieR: Automata
„Nier: Automata“ prati dva androida, 2B i 9S, dok lutaju ruševinama Zemlje po nalogu YoRHa, organizacije koju vode poslednji preživeli ljudi koji, pomoću androida, pokušavaju da unište vanzemaljce koji su preuzeli planetu. Priča je složena od samog početka, a u nastavku igra postaje samo još komplikovanija, ali je način na koji nam „Nier: Automata“ daje informacije važne za priču upravo to što igru čini nezaboravnom. Taro Yoko i njegov tim uspeli su da udahnu život androidima i drugim mašinama na način koji ih čini ubedljivijim nego mnogim potpuno ljudskim likovima ovog žanra.
NieR: Automata
Ukoliko bi opisali „NieR: Automata“ kao mračnu igru ne bi bili u potpunosti u pravu, pošto je putovanje kroz koje prolaze 2B i 9S takođe ispunjeno i trenucima nade i sreće, ali bez sumnje je da su melanholija i tama koje vrebaju u svakom uglu igre protkane mnogo gušće. Taj osećaj preovlađujuće žalosti naglašen je epskom i prelepom muzikom koja podseća na najbolje zvučne momente iz „I Am Setsuna“ i „Final Fantasy 15“, bilo da se radi o nežnim klavirskim solo numerama ili zloslutnom ritmičnom pevanju robotskih glasova. Priča, estetika i muzika u „Nier: Automata“ su eklektične, ponekad i uznemirujuće, ali su dobri pokazatelji ekstremno kompleksnog sveta koji se oblikuje na ekranu.
Ta ekscentričnost je takođe prisutna i u toku igre i ponovo, gotovo neobjašnjivo, jednostavno funkcioniše. Najveći deo ovog iskustva igrači će provesti u trećem licu akcione RPG perspektive preko ramena, nešto što je postalo gotovo sveprisutno u ovom žanru, a sama igra na odličan način prati brze borbe dok u isto vreme održava ovu perspektivu. Ipak, ponekad će „NieR: Automata“ odlutati u neku drugu perspektivu, ili čak u neki drugi žanr – 2B se odjednom može naći u avanturi posmatranoj sa strane, dok se bori da odbije neprijatelje, ili će se pak naći za volanom futurističkog borbenog mlaznjaka, što primera radi umnogome podseća na svemirske pucačine.
NieR: Automata
Ovakve promene, ukoliko bi se dešavale prečesto, vrlo brzo bi postale dosadne, ili pak zahtevale veću dubinu i raznovrsnost, ali je i ovde Yoko pronašao savršenu ravnotežu za svaki od različitih stilova. To predstavlja neverovatni uspeh dizajnera, a tim iz Square Enix i Platinum Games zaista je postavio novi standard što se tiče nivoa ambicioznosti koji neka JRPG igra može pružiti u smislu varijacije u igri. Čak i način na koji „NieR: Automata“ pripoveda svoju priču, što se odvija kroz više prolaza kroz igru, perspektiva i završetaka, nastoji da bude veličanstven i buntovan, a ne koncizan i uredan.
NieR: Automata
I pored svega toga, međutim, „NieR: Automata“ je i dalje tradicionalna akciona JRPG, i u tom polju je u potpunosti u skladu sa svojim žanrom. Borba u ovoj igri podseća na „Final Fantasy 15“, koja i sama predstavlja igru koja je revitalizovana zahvaljujući svojim borbama koje ostavljaju bez daha, a nešto slično dešava se i ovde. Dok je igra koja joj je prethodila kritikovana zbog ponavljajuće i jednolične borbe, „NieR: Automata“ je pravo osveženje. Nasumični neprijatelji predstavljaju dovoljan izazov kako bi mogli reći da su zanimljivi, dok su sami bossevi pravi spektakli za posmatranje – savršen balans ogromnih razmera koji se mogu naći u „Shadow of the Colossus“ i zahtevanja preciznosti i tempiranja iz „Dark Souls“.
NieR: Automata
Svi elementi koji su postali norma ovog žanra prisutni su u borbi i napredovanju likova – 2B može pronaći ili kupiti jača oružja, a zatim ih unaprediti do snažnijih formi, dok u isto vreme skuplja novac, iskustvo i materijale ubijanjem protivnika i završavanjem sporednih misija. Napredovanje likova u „NieR: Automata“ uglavnom se vrši zamenom novih AI programa za 2B, a svaki od njih dodaje pasivni bonus napadu ili drugim sposobnostima dok u isto vreme zauzima deo memorije kojom 2B raspolaže. Zanimljiv detalj je da igrači takođe mogu ukloniti sistemsko jezgro iz 2B, što rezultira trenutnom smrću – ovo je samo jedan primer bizarne dubine prisutne u Yokovoj viziji budućnosti.
NieR: Automata
Ta vizija uključuje manje držanja za ruku nego što većina RPG igara nudi ovih dana, pošto otkrivanje sporednih misija ponekad zahteva malo truda a mapa je tek donekle korisna, što je, kako jedan NPC lik objašnjava na početku, rezultat atmosferskih smetnji na satelitima za mapiranje. To je dovitljivo objašnjenje za sistem koji je osmišljen da nagradi istraživanje i radoznalost, a koji ovde fantastično uspeva, čak iako se neke od sporednih misija čine malo rutninskim. Onima koji se nadaju pristupu sporednim misijama kakav se može naći u „The Witcher 3“ savetujemo da isti potraže negde drugde.
Na kraju, međutim, moramo reći da su svi nedostaci prisutni u „NieR: Automata“ maskirani slučajnom genijalnošću njenog postapokaliptičnog sveta koji se jedva održava celim. Prezentacija, inovacija i iskrena ljubav prema čudnom se okupljaju u nečemu što izgleda kao da je Hideo Kojima pokušao da dizajnira „Final Fantasy“ igru, a po svemu sudeći to je upravo ono što nam je trebalo. U godini koja je već videla velika imena poput „Legend of Zelda: Breath of the Wild“ i „Horizon: Zero Dawn“, „NieR: Automata“ se čvrsto postavila kao igra koju morate probati i naslov vredan nominacije za igru godine.
