Sve češće imamo priliku da čujemo nešto o kul novim projektima koji koriste blokčejn (blockchain) tehnologiju. Od onlajn trgovina do zelene energije; svaki čovek, žena, kao i njihovi ljubimci su prezauzeti hvatanjem za taj voz. Buduća obećanja (Obećanja o budućnosti), sjajna lansiranja novih proizvoda, impresivna istraživanja… Sve ovo je veoma dobro. Međutim, šta se dešava sa slučajevima praktične primene ove tehnologije, počevši od sajber sigurnosti (bezbednosti)?
Blokčejn (blockchain) i sajber sigurnost (bezbednost)
Kad god pričate o blokčejnu (blockchain-u), skoro uvek ulazite u hipotetičke rasprave. Ovo je tačno u slučaju vlade i trgovine, kao i u slučaju sajber sigurnosti (bezbednosti). Međutim, sajber sigurnost (bezbednost) je gorući problem, koji globalnu ekonomiju košta oko 450 milijardi dolara godišnje.
Dakle, umesto špekulacija o tome na koji način blokčejn (blockchain) eventualno može rešiti nesreće ove industrije, pitanje je kojim problemima se ova tehnologija sada bavi? I koje kompanije prljaju ruke time (da tako kažemo)?
„Blokčejn (blockchain) ima pregršt originalnih primena“, kaže Nick Bilogorsky, strateg za sajber sigurnost (bezbednost) u kompaniji Juniper Networks, „na primer, decentralizovano skladištenje, sprečavanje prevara i krađa podataka, kao i distribuiranu ključnu javnu infrastrukturu za autentifikaciju korisnika ili uređaja“.
Višefaktorska autentifikacija
DDoS (Deliberate Denial of Service – namerno odbijanje pružanja usluge) napadi predstavljaju najčešću vrstu sajber sigurnosnih (bezbednosnih) pretnji u industriji danas. One su bujne i široko rasprostranjene uglavnom zbog naših postojećih Domain Name System (sistema domenskih imena). Kada podatke držimo na jednoj centralizovanoj lokaciji, bezgranično je lakše probiti zaštitu te lokacije. Zbog decentralizovane strukture blokčejna (blockchain-a), distribuiranjem informacija putem čvorova, sistemi će postati virtuelno nemogući za hakovanje.
„Umesto da se sve lozinke korisnika čuvaju u jednoj bazi podataka u mrežnom operativnom centru jedne kompanije, svaki pojedinac će imati svoj privatni ključ“, kaže Nick Spanos, osnivač Bitcoin Center NYC. „Kompanije kao što su Equifax i Wells Fargo nikada se više neće baviti informacijama na način na koji su to ranije činile. Morali biste da hakujete milione njihovih korisnika istovremeno – što je mnogo teži podvig.“
Dobitnik Microsoft Blockchain Incentive nagrade, blokčejn (blockchain) startup u oblasti bezbednosti po imenu REMME trenutno sprečava sajber napade na velike i male kompanije. Eliminišući prostor za ljudsku grešku i koristeći jednostavan sistem lozinki koji se sastoji iz jednog koraka, ne dozvoljavamo oportunističkim hakerima da se domognu lozinki koje je lako otkriti (krekovati).
Robusno rešenje kompanije REMME je izgrađeno na decentralizovanoj knjizi i upravlja i autentifikuje korisnicima i uređajima putem višefaktorske autentifikacije. Ovo eliminiše šanse za iskorišćavanje najlakših meta za sajber napade (slabe lozinke).
Ova kompanija takođe radi sa nekoliko Bitchoin menjačnica kako bi pomogla da se spreče phishing napadi kao što je Bitfinex napad u kojem je izgubljeno 60 miliona dolara (120.000 Bitcoina u tom trenutku). Oni pružaju sigurnost autorizovane platforme koja je zasnovana na kriptografskim principima i koja predstavlja jednostavan korisnički 2FA u samo jednom kliku.
Unapređenje sigurnosti (bezbednosti) IoT
Jedna od prepreka na putu rasta IoT-a (Interneta stvari) jeste i konstanta pretnja bezbednosti uređaja. Prema istraživanju koje je sproveo Gemalto, 96% kompanija i 90% potrošača veruje da njihovi IoT uređaji nisu sigurni – i da treba da postoji neka regulativa vlade u toj oblasti. Deluje kao da je njihova glavna briga ta da će hakeri preuzeti kontrolu nad njihovim uređajem, ili da će njihovi lični podaci biti ukradeni.
Kada malware zarazi bebi monitore i medicinske uređaje, a veliki proizvođači automobila izgube kontrolu nad svojim vozilima, zabrinutost javnosti je razumljiva. Pomisao na gubitak kontrole nad vašim vozilom ili nad opremom za disanje (respiratorom) zaista izaziva paniku. Međutim, blokčejn (blockchain) i u ovoj oblasti polako počinje da pokazuje rezultate.
Kompanija IBM ima dugu istoriju punu inovacija. Stoga ne iznenađuje činjenica da je ovo jedna od kompanija koja predvodi inovacije u oblasti blokčejn (blockchain) tehnologija. IBM Watson IoT platforma omogućuje IoT uređajima da prenose podatke do blokčejn (blockchain) knjiga. Ovi podaci se onda uključuju u već podeljene transakcije i evidenciju koje su otporne na malverzacije i koje se validiraju putem bezbednih, pametnih ugovora.
Australijiski telekomunikacioni gigant Telstra je još jedna u nizu uspešnih kompanija koja koristi blokčejn (blockchain) da osigura svoje IoT ekosisteme „pametnih domova“, verifikujući identitet ljudi putem već sačuvanih biometrijskih podataka za autentifikaciju. A i IOTA takođe obećava skaliranje IoT-a putem svoje Tangle tehnologije.
Popunjavanje jaza u oblasti talenata
Možda ste mislili da postoji i više nego dovoljno računarskih inženjera. Međutim, ispostavlja se da postoji veliki nedostatak talenata u oblasti sajber sigurnosti (bezbednosti).
Nezaposlenost u ovoj industriji kreće se negde oko nule. To znači da kada se pojave nove pozicije, jako ih je teško popuniti. A uz konstantne izazove novih tehnologija (a sa njima i većih sajber pretnji) do 2020. godine, Frost i Sullivan predviđaju da će se otvoriti najmanje 1.8 miliona upražnjenih pozicija u industriji sajber sigurnosti (bezbednosti).
Kompanije kao što je PolySwarm, decentralizovano tržište antivirusa, podstiču ljude koji se bave tehnologijom širom sveta da doprinose borbi protiv sajber kriminala. Ne samo da je ovo prilika da mladi talenti zasijaju u punom sjaju, bez obzira na njihovu lokaciju, obrazovanje ili istoriju, već ovo pomaže i da se sajber kriminal brže otkrije.
Vreme zadržavanja (količina vremena koju virus provede mirujući unutar sistema pre nego što se aktivira) je jedna od najozbiljnijih pretnji danas, što znači da je brzina od ključnog značaja. Sa bivšim CIO-om kompanije McAfee Antivirus, Markom Tonnesenom u ulozi savetnika PolySwarm tima, zaustavljanje sajber kriminalaca i sprečavanje napada postaje stvarnost.
Ne slažu se svi
Naravno, debata o blokčejnu (blockchain-u) i njegovoj pogodnosti u tehnološkom smislu raste širom sajber industrije. Uprkos sve većem broju praktičnih primera i prikupljanju momentuma (impulsa) za blokčejn (blockchain), ne postoji saglasnost svih u pogledu njegovog potencijala.
Izvršni direktor kompanije Gunner Technology Cody Swann navodi, „Preplavljeni smo zahtevima za blokčejn (blockchain) aplikacijama od strane preduzetnika. Nažalost, nijedan od ovih proizvoda nije prošao alfa fazu na blokčejnu (blockchain-u). Zašto? Zato što u ogromnom broju slučajeva, blokčejn (blockchain) predstavlja inferiorini izbor u odnosu na mnoge druge tehnologije.“
Podpredsednik Worldpay i šef Global Cyber Defense & Security Strategy, Peter Tran, takođe ne deli entuzijazam oko blokčejn (blockchain) tehnologije. On veruje da veštačka inteligencija i mašinsko učenje imaju prevagu u borbi protiv sajber kriminala. On takođe smatra da ponovna izgradnja postojećih infrastruktura ne predstavlja ekonomsku stvarnost.
Ovde će najveći izazov biti olakšavanje blokčejn (blockchain) tehnologija, čineći ih efikasnijim i jeftinijim za upotrebu. Međutim, ohrabrujuće je znati da blokčejn (blockchain) već sada rešava mnoge naše probleme, te da se ta situacija može samo poboljšati.