Većinu vremena, Kemco je izdavač koji izbacuje jeftine i kičaste JRPG-ove koji čine da projekti RPG Maker izgledaju profesionalno. I to rade šokantno brzo. A onda, povremeno, izbace nešto što je zaista zanimljivo. Raging Loop je prava dragocenost u svetu vizuelnih romana. Yōdanji je bolji klasični roguelike nego što ima ikakvog razloga da bude. Metro Quester je još jedna igra u ovom maniru.
Ne izgleda kao mnogo, kao što možete videti sa slika. Čak i prema standardima retro kiča, deluje ružno i preterano. Ali onda, ako igrate Kemco igru, niste tu zbog vizuala, i za razliku od uobičajenog opusa Kemco-a, Metro Quester je, usudiću se reći, zaista originalna stvar.
Priča zaista mračnu priču, mada u oko deset rečenica tokom cele igre (ako je to preterivanje, onda samo blago). Katastrofa je skoro uništila čovečanstvo, a ono što je preostalo je potisnuto pod zemlju kako bi izvuklo egzistenciju u tami među strašnim terorima… i da, u redu, to podseća na seriju Metro romana i igara, ali postoji nešto sugestivno u načinu na koji primitivna umetnost to prenosi. Nedostatak detalja i animacije, i mali prozor koji vam je dat da zavirite u svet, daje igri prljav i grub izgled. Takođe je izazovna igra koja je spremna da vam pruži potpuni poraz već u prvom satu ako joj to dozvolite, a nedostatak vizuelnih informacija počinje da čini sve zastrašujućim.
Rutina funkcioniše ovako: svaki put kad krenete u „dvoranu“, dobijete određeni broj poteza da istražujete koliko možete i pokušate da pronađete neke resurse (hranu). Morate dostići određenu kvotu pre nego što završite određeni broj ovih zaranjanja, ili vaši ljudi počinju da umiru od gladi, što čini preživljavanje još manje verovatnim. Zato dublje i dublje ulazite u katakombe, ali vas to vuče u borbu sa moćnijim neprijateljima. Da biste preživeli te susrete, morate početi da širite svoju mrežu baza i regrutovati više preživelih u svoj klan.
Tako često kod igara preživljavanja, dolazite do tačke gde ste efikasno pobedili sistem i igra se transformiše iz očajničke borbe u igralište. Kemco Quester to nikada ne gubi iz vida. Jedno prokockano istraživanje ili jedna borba koja krene pogrešnim putem, i sve je gotovo za ove poslednje ostatke čovečanstva. Intenzivno je, i više puta sam se preznojavao zbog poteza…
Postoji mnogo načina za preživljavanje, s mnogo prilagođavanja timova i tako dalje. Na početku, prava dubina Metro Quester-a nije očigledna, i mislim da su developeri učinili sebi medveđu uslugu. Više od nekoliko igrača odustane od ovoga pre nego što stignu do ovoga. Ali za one koji istraju, i nauče da vole „retro“ interfejs, nagrade počinju da postaju očigledne.
Na kraju, Kemco zna da se ova stvar neće svideti svima. To je igra koja traži da pročitate njen priručnik umesto da vam pruži tutorijal. Ne pruža mnogo „priče“, umesto toga traži od igrača da koriste svoju maštu kako bi stvorili priču u svojim umovima. Koristi svoju težinu i „grind“ kako bi usporila napredak i oslanja se na to da igrači zasuču rukave kako bi prevazišli njene izazove, a ne nužno da uživaju dok igraju.
I pored svih svojih mana, ipak je i stvarno zanimljiva i intenzivna mentalna slagalica. Nemam sumnje da se Metro Quester neće prodavati tako dobro kao uobičajeni Kemco klonovi JRPG-ova iz ere SNES-a. Nije tako dostupna ni poznata. Ali ako bi Kemco objavljivao više igara poput ove, bio bi izdavač kojeg treba poštovati. Treba nam više ovakvih čudnih, različitih i nezaboravnih avantura.
