Mahokenshi, od programera Game Source Studio i izdavača Iceberg Interactive, oseća se odlučno odvojeno od poplave drugih deckbuilder-a u poslednjih nekoliko godina. To je manje roguelite, a više instanciona društvena igra sa mehanikom deckbuilder-a koja se provlači kroz čitav niz, predstavlјajući živopisno i zadivlјujuće strateško iskustvo koje se usput prekida samo nekim greškama i neobičnim ćefovima u igri. Ništa ne sprečava igrače koji cene japansku mitologiju i strplјenje za Mahokenshi-eve taktičke koncepte da uživaju u zadovolјavajućem iskustvu za jednog igrača, ali verovatno će se nadati za mnogo više sadržaja u nastavku.
Fanovi Slay the Spire-a i njegove nadahnute sličnosti odmah će se zagrejati za Mahokenshi-ev borbeni dizajn fokusiran na karaktere, sa višestrukim avatarima koje možete da izaberete od kojih je svaki različit kao Ironclad i Watcher. Umesto zatvorenih malih igrališta Into the Breach (ili nedavnog indie deckbuildera Nitro Kid-a), Mahokenshi-eve mape su široke heksadetske mreže prepune izbora, naizmeničnog terena i svetilišta za nadogradnju.
Priča je, kao i kod većine deckbuilder-a, lakša, ali pruža efektivno zanimlјivu kulturnu pozadinu za svaki cilј nivoa. Inače, Mahokenshi-eve misije su potpuno samostalna poglavlјa sa kreativnim uslovima i okolnostima koje ih sprečavaju da se osećaju ustajalo. Neke je zadovolјavajuće teško razbiti, posebno na prvi pogled i sa ograničenim nadogradnjama, iako je uporna valuta otklјučana od ispunjavanja sekundarnih cilјeva, od kojih mnogi ne zahtevaju završetak nivoa da bi se završili.
Možda je ovde najnadahnutiji element kako borba uopšte ne prekida proces, sa igračima koji se bore sa neprijatelјima ili džokiraju oko njih na mapi pomoću posebnih kartica za kretanje, sve u jednom potezu. Mahokenshi-ev energetski sistem podstiče i aktivaciju kartice i kretanje karaktera, tako da je učenje kada da se promeni položaj, napad, povlačenje i jačanje je najvažnije, mada bi bilo dvostruko od pomoći kada bi neprijatelјski redosled napada bio dostupan; to je klјučni sastojak koji ovde nedostaje.
Stablo veština otklјučavanja pruža prednosti bilo kojoj od četiri Mahokenshi-eve „kuće“, od kojih svaka predstavlјa jedan avatar koji može da se izabere. House of Ruby, Ayaka, može da dobije karte leta koje omogućavaju igračima da ignorišu većinu tipova terena tokom kretanja, dok Misaki iz House of Topaz ističe se u AOE šteti i teleportaciji na dalјinu, ali po cenu nižeg ukupnog HP-a. Svaka kuća ima značajno različite stilove igre koji dolaze više na svoje nakon podizanja nivoa avatara, otklјučavanja novih karata, ali i predmeta opreme koji su zamenlјivi između heroja.
Ovo stablo veština je takođe mesto gde će igrači uvek udarati glavom o neke od Mahokenshi-evih nespretnijih aspekata dizajna. Na primer, dok nadogradnje mogu da se resetuju, to se može uraditi samo odjednom; neke misije imaju koristi od blagodeti na određenim granama drveta, a ne na drugim, i potreba da se isprazni, a zatim ponovo izabere svako pojedinačno otklјučavanje je gubitak vremena.
Pored toga, gledanje nadograđenih verzija kartica može da se obavi samo na određenim ekranima – Slay the Spire već je postavio standarde inače pre punih pet godina – i dobijanje pada karata na mapi to zamaglјuje, što sprečava taktičkiju selekciju onoga što se nudi. Mahokenshi ima atraktivnu naslikanu prezentaciju visoke rezolucije – daleko od blistavih stripovskih sklonosti estetike Across the Obelisk – ali to je sve uzalud kada stane na put čitlјivosti, obaveštajnim podacima i drugim osnovama deckbuilder-a.
Nadamo se da će njegove greške moći na sličan način da se adresiraju u budućim patch-evima, ali igrače treba upozoriti da u najnovijoj Mahokenshi verziji postoji nekoliko grešaka razbijanja i naginjanja u igri. Ponekad će se mapa misije „zamrznuti“, omogućavajući nastavak igre, ali sprečavajući mogućnost pomeranja, postavlјanja ili promene veličine prikaza. Drugi put mogu da se pojave neke ozbilјnije vizuelne greške, kao što je bacanje polovine mape u crno ili sprečavanje kliktanja na određene heksove. Ako ovo ne sruši igru, verovatno će podstaći mrzovolјan restart.
Međutim, kada sve funkcioniše kako bi trebalo da bude, Mahokenshi-evi sistemi i igra u potpunosti su upijajući. Potencijal puzanja snage mesnatog trčanja Slay the Spire ili Monster Train-a koncentrisan je ovde na svaku probavlјivu misiju, a putovanja širom mape zahtevaju pažlјivu pažnju na dodžo-e (koji unapređuju kartice), svetilišta (koja ih uništavaju) i razne druge žarišne tačke, sve dok pazite na pločice posebnih događaja kada se na prstima šetate oko lako napadajućih rulјa.
Stoga možda i nije iznenađenje što ovde ništa nije proceduralno generisano, sa Mahokenshi-evim mapama koje su same po sebi kurirane kao taktičke zagonetke. Špilovi, oprema i nadogradnje mogu da se menjaju između pokušaja, ali konstrukcija mape i postavlјanje neprijatelјa su uvek konstantni, namerna geografija koja treba da se reši, a ne da se samo ponovo pokrene. Ljubitelјi slagalice će najviše ceniti osmišlјavanje idealnih putanja kroz svaki nivo, čak i kada su podložni RNG-u po izboru karte.
Što se tiče poslednje tačke, Mahokenshi nema “endless” mod ili bilo šta slično, a dovršavanje svake misije i srodnih sporednih cilјeva daje igri odlučno i dostižno krajnje stanje. Očekivalo bi se da će se, uz dobru prodaju, eventualno dodati dodatne misije i moderacije (i modovi), što će sve uneti još potrebne pogodnosti za vaš novac. Kako sada stoji, Mahokenshi je i dalјe sjajan deckbuilder zasnovan na sesijama i vredi ga proći kroz nekoliko prepreka.
