Još od 16-bitne ere nije bilo dobrih igara na temu „Judge Dredd-a“ ili „Robocop-a“, a „Robocop“ je morao da se udruži sa „Terminator“-om kako bi to uspeo. Ovo su dve franšize koje apsolutno vape za pristojnim predstavljanjem koje druge video igre imaju, ali to i dalje uopšte ne mogu da dobiju. Ovo je naročito iznenađujuće ukoliko u obzir uzmemo da je „Dredd“ zapravo vlasništvo developerske kompanije Rebellion. Uočivši ovu očiglednu prazninu na tržištu koja je očajna u pokušaju da nađe proizvod koji će tu prazninu popuniti, kompanija 10tons je razvila „JYDGE“, igru koja je savršeno napravljena kako bi se postavila na sredini između ove dve franšize.
U futurističkom megagradu koji terorišu odmetnici od zakona, policija je uvela radikalno novi koncept u rat sa kriminalom – kiborge ubice koji su labavo osmišljeni oko koncepta „osuđivanja“ kriminalaca, ukoliko se taj koncept zaista može rastegnuti toliko da uključuje raznošenje kriminalaca u paramparčad raketnim bacačima.
Pucačina iz ptičje perspektive koja se približno uklapa u model „Hotline Miami“, „JYDGE“ je izgrađena oko malih nivoa koje možete preći za otprilike jedan minut pri čemu igrači pucaju na neprijatelje, sakupljaju dokaze i spašavaju taoce u preko četrnaest različitih misija. „JYDGE“ ima intrigantni okret u pogledu formule koja igrača stavlja u ulogu monstruozno moćnog lika i onda mu daje svet u kojem slobodno može da koristi tu moć u okruženjima u kojima može da uništi bilo šta.
JYDGE
Svaka od staza u „JYDGE“ predstavlja lavirint pun uskih hodnika i zaključanih vrata. Igrači mogu da se provuku dižući neprijatelje u vazduh i nalazeći ključeve, ili se jednostavno mogu opremiti pravim oružjem i napraviti svoj put direktno ka ciljevima, bojeći zidove unutrašnjim organima bilo koga ko im se, na nesreću, nađe na putu. Pored svojih drugih čari, „JYDGE“ je ekstremno krvav naslov koji uživa u načinu na koji neprijatelji eksplodiraju kada budu pogođeni širokim arsenalom oružja. Čak je i sam Jydge sklon eksplodiranju – nemojte ostvariti ključni cilj misije i on će se samouništiti na najgrozniji način koji stilizovana grafika omogućuje.
JYDGE
Za igru sa relativno malim brojem nivoa, „JYDGE“ je odlična u tome da natera igrače da joj se vrate tako što im nudi četiri potpuno različite verzije svake staze. Kako igrači povećavaju težinu nivoa, neprijatelji ne samo da postaju snažniji i mešaju svoje tačke oživljavanja, pošto se i to dešava, već se na većim nivoima težine misije menjaju i ciljevi. Tokom prvog prelaska igre, igrač će možda morati da spasi grupu talaca u roku od 30 sekundi, ali tokom naknadne posete moraće da ubije sve na tom nivou i to sve dok je nevidljiv protivničkoj strani.
JYDGE
Developeri su takođe bili neverovatno fer u pogledu ciljeva – igrači mogu da ih izaberu u bilo kom redosledu koji žele, a onda kada su ciljevi otključani, ostaju takvi. Kao takvi, nije neophodno da se sva tri cilja ispune odjednom, iako hrabri igrači mogu to da pokušaju. Zahvaljujući ovoj fleksibilnosti, svi ciljevi u igri mogu se ostvariti uz malo odlučnosti.
JYDGE
„JYDGE“ pojačava privrženost ostvarenju tih ciljeva dodeljivanjem medalja koje otključavaju više oružja i unapređenja za vašeg lika. Ovo je osnova centralne i najrobusnije mehanike – modularne prirode Jydgea. Igrači mogu imati do četiri modova na svom telu i tri na svojim pištoljima simultano, a mogu da izaberu i vrstu metaka koje njihov pištolj ispaljuje. Ima desetak različitih opcija koje u potpunosti mogu da izmene način na koji se igra igra.
U zavisnosti od opreme, igrači mogu da prođu kroz nivoe pucajući u zidove, da budu skoro otporni na metke i da batinaju neprijatelje do smrti, ili mogu da se provlače kroz senke dok ne uhvate neprijatelje koji nemaju ni najmanju ideju o tome odakle dolaze pucnji. Bilo kakva vrsta hibridnog lika je moguća, a potpuno preuređivanje sposobnosti je jednostavno kao razmena između modova za desetak sekundi. Developeri su otišli čak i dalje tako da igrači sada imaju pop up meni kada god ne uspeju da ostvare misiju – nema potrebe da se prebacujete na ekran izbora misije, samo to promenite i uskočite ponovo u misiju bez da izgubite korak s njom. Neuspeh nikada ne deluje kao kazna, a ogromna raznolikost stilova igranja čini ovu igru neprikosnovenom u pogledu umetnosti navođenja igrača da „probaju samo još jednom“.
„JYDGE“ nije posebno dugačka igra, ali je neverovatno široka, a to što je prigrlila ultranasilni stil iz 80-ih trebalo bi da očara i one koji su posvećeni franšizama koje su bile inspiracija za ovu igru i bilo koga ko ceni pametne pucačine.