Velika većina video igara napravlјena je tako da može da ih igra jedan igrač, a ko-op se ponekad dodaje kao neobavezni deo iskustva. Međutim, igre Josef Fares-a i Hazelight Studios učinile su ko-op obaveznim, omogućavajući jedinstveno igranje koje zaista iskorištava postavke ko-op-a. Prvi zajednički napor studija za ko-op ekrana, A WayOut iz 2018. godine, uradio je neke pametne stvari sa konceptom, ali bio je pomalo grub oko ivica. Najnovija igra Hazelight-a, It Takes Two, nadovezuje se na ono što je funkcionisalo u A Way Out, polira sve do skoro savršenstva i donosi ono što će proći kao jedna od apsolutno najbolјih ko-op video igara ikada napravlјenih.
U It Takes Two igrači preuzimaju uloge Cody-a i May, bračnog para koji su na ivici razvoda. Nјihova ćerka Rose pobegla je od toga i razumlјivo postaje uznemirena. Sledeće što Cody i May mogu da znaju, oni se nalaze u telima dve lutke koje je Rose napravila, u njihovim fizičkim lјudskim oblicima „uspavani“, i njima na milost i nemilost magične knjige za razgovor koju je napisao dr Hakim, The Book of Love.
Cilј doktora Hakim-a je da Cody i May obnove vezu prolazeći kroz zajedničko teško iskušenje koja vidi kako par istražuje njihov dom u mikrooblicima. Ovaj koncept u stilu Honey, I Shrunk the Kids, učinjen je mnogo puta u prošlosti, ali It Takes Two dodaje dodatan zaokret formuli čineći mnoge predmete i životinje s kojima se Cody i May susreću antropomorfnima. To uklјučuje životinje koje govore, poput veverica i buba, ali i nežive predmete poput čekića i kutija sa alatima.
To je bizarna premisa, ali funkcioniše zahvalјujući odličnom pisanju, neverovatnoj glasovnoj glumi i oštrom smislu za humor. Priča It Takes Two je neverovatno čudna, ali takođe ima i neke iskrene scene. Način na koji se sve odigrava do kraja prilično je predvidlјiv, ali put do te tačke pun je iznenađenja i trebalo bi da zabavi igrače.
It Takes Two priča je dovolјno zabavna, ali igranje je ono što ga čini zaista izuzetnim. Svako poglavlјe uvodi potpuno novu mehaniku igranja koja potpuno menja način na koji igrači pristupaju istraživanju okoline i ispunjavanju izazova platformiranja. Klјučno igranje platforme je netaknuto u većini poglavlјa, ali uvek postoji trik koji će uzdrmati stvari i osigurati da igrači neprestano rade nešto novo. I dok ovaj pristup znači da It Takes Two, rizikuje da bude igra „poznaje puno zanata, ali majstor je nijednoga“, nema nijedne mehanike koja je i najmanje dosadna ili frustrirajuća. Isceđuje koliko god može iz svake ideje, a zatim prelazi na sledeći trik pre nego što prethodni potroši njegovu dobrodošlicu.
Ako ulazimo u previše detalјa o različitim mehanizmima igranja It Takes Two, značilo bi da upadamo u teritoriju spojlera. Deo zabave u igri je videti koje će nove sposobnosti Cody i May imati za tu scenu i otkriti kako oni menjaju način igre. Na primer, u jednom od prvih poglavlјa, Cody i May dobijaju eksere, odnosno čekić. Cody može da koristi eksere za stvaranje greda koje May može zahvatiti čekićem da bi se zalјulјala kroz praznine. Ove sposobnosti se koriste u zagonetkama za platformiranje, jer gotovo sve zagonetke u igri zahtevaju da Cody i May zajedno rade na njihovom rešavanju.
Svako poglavlјe temelјi se na novim sposobnostima Cody-a i May, mada igrači retko ponavlјaju isti izazov dva puta. Programeri u Hazelight stalno dodaju nove načine za sposobnosti da se iskoriste, plus poglavlјa sama ponekad granaju u potpuno različitim stilovima igranja. Jedan od zapaženih nivoa koji to čini je poglavlјe Snow Globe, koje vidi kako Cody i May koriste suprotne krajeve magneta kako bi rešavali zagonetke i na kraju krenuli do grada.
Kada treba dva igrača da stignu do Snow Globe grada, igra se prebacuje sa linearnog platforme-slagalice na otvoreni svet, sa različitim cilјevima koje igrači mogu da ispune bilo kojim redosledom. Grad takođe ima bonus cilјeve koje igrači moraju da ispune, kao i mini igre u kojima Cody i May mogu da se takmiče međusobom. To je jedan od najbolјih nivoa u It Takes Two i dalјe ističe neverovatnu raznolikost igre.
It Takes Two je, u različitim vremenima, linearni puzzle-platformer, otvoreni svet Super Mario 64- modernog platformera, trkačka igra, kompilacija mini-igara, side-scroller, pucačina iz trećeg lica i mnogi drugi žanrovi. Igrači će biti iznenađeni i impresionirani kada vide sve što donosi It Takes Two na sto.
Nema izgublјenog prostora u It Takes Two. Igra će verovatno trajati 8 do 10 sati, tako da je to vitko iskustvo s nula cilјeva, punjenja ili gublјenja vremena. Neki mogu da kritikuju It Takes Two zbog toga što im nedostaje vrednost za ponovno igranje, ali sposobnosti Cody-a i May toliko se razlikuju da bi čovek mogao ponovo da igra celu igru kao drugi lik i doživi sasvim drugačije iskustvo od onog koji je imao prvi put.
It Takes Two nema tradicionalne kolekcionarske predmete koje bi igrači mogli da pronađu, što nije iznenađujuće jer je direktor igre Josef Fares jasno stavio do znanja da o njima ne misli baš najbolјe. Ali to ne znači da svet igre nema tajni koje treba da se otkriju. Naprotiv, It Takes Two svet prepun je skrivenih mesta i uskršnjih jaja za pronalaženje. I dok ne postoje tradicionalni kolekcionarski predmeti, poglavlјa imaju mini igre kako bi pronašli gde Cody i May mogu da se takmiče međusobom za prava hvalisanja. Neke od mini-igara su prilično plitke, ali druge mogu da budu zabavne i igrači se možda vrate da ih igraju. Tu je sve, od udaranja krtica do potpuno funkcionalne šahovske table, a sa 25 mini-igara igrači će sigurno pronaći nešto u čemu uživaju.
Štaviše, mini igrama It Takes Two može brzo da se pristupi preko menija, a neke od njih čak imaju i dodatne opcije koje igrači mogu da podese kako bi ih prilagodili njihovim potrebama. Koristeći šahovsku tablu kao primer, It Takes Two igrači mogu da uđu i izaberu između igara sa brzim ili dugim tajmerima ili mogu da se igraju sa beskonačnim satom tako da Cody i May mogu da potraju koliko god žele sa njihovim potezima.
Izabiranje poglavlјa čini lakšim povratak i pronalaženje propuštene mini-igre mnogo lakšim, a igrači mogu da ga koriste za lovljenje drugih tajni za otklјučavanje It Takes Two-ovog Platinum trofeja. To nije igra uz koju će igrači provesti na desetine sati igrajući se, ali takođe nije igra koja će nekome da potroši vreme sa punjenjem da bi joj produžila dužinu. It Takes Two je tačno onoliko koliko treba, ali igra je dovolјno zabavna da je nešto što će ko-op igrači verovatno želeti da povremeno posete – ne postoji ništa drugo slično.
It Takes Two je genije za ko-op igre u igrama i postaće klasik žanra i kandidat za igru godine. Nema nijednog dosadnog trenutka u celoj igri, a nismo naišli ni na kakve greške ili tehničke probleme bilo koje vrste. It Takes Two je uglađen skoro do savršenstva i apsolutno je obavezna igra za lјubitelјe ko-op igara.