Svet Horizont-a zreo je za dodatne naslove još od prve igre, i dok Horizon Call of the Mountain nudi jedinstven način da se istraži svet koji je ranije samo istraživao Aloy i uglavnom je odlično iskustvo, ne uspeva baš da izbegne neke zamke na putu.
Nemojte da pogrešite, kao tehnički izlog, Horizon Call of the Mountain radi njegov posao. Zadivlјujući prizori koje ste videli kao ravnije verzije u Forbidden West i Zero Dawn u potpunosti su realizovani u Call of the Mountain. Pogledi, mašine, pa čak i likovi koji se vraćaju izgledaju kao deo i imaju neverovatnu pažnju na detalјe. Čak i to što smo napravili Tallneck u Lego obliku, videći ispod njegovog stopala, kablove, žice i metal kako se pomeraju dok plemenito korača iznad nas, bilo je fantastično iskustvo.
Isto tako, uranjanje u vodu, skakanje sa litice na konopac i preuzimanje mnogih mašina iz sveta Horizont-a su zabavni i intuitivni. Jednostavno morate da izvučete vaš luk iza vašeg ramena i strelu sa drugog, zatim je postavite preko luka, povucite nazad; i gađaj. Zadovolјavajuće je, a postoji i dobar stepen asistencije na cilјanju, tako da ne promašujete sve vreme.
Borba je malo drugačija od načina na koji smo videli druge VR-pucačine kako se bave stvarima. Dok imate slobodno kretanje da se krećete kako želite tokom istraživačkih sekcija, borba se zasniva na susretima u stilu arene. Bićete zaklјučani u prilično velikom području, u zavisnosti od neprijatelјa, a možete da udarate levim džojstikom ili brzo izbegne desnim. Iako se na prvi pogled činilo da ovo usporava susrete, u stvari postaje besna borba da se držite s puta dok strele napadaju na metu, a verovatno ćete se čak i oznojiti na nekim mestima.
Kako napredujete, strelice koje biste napravili iz drugih Horizon igara su prisutne. Ovi, kao i alati koje takođe koristite, moraju da budu napravlјeni u početku, i pod tim mislimo da morate ručno da ih kreirate. Jedna rana upotreba ovoga zaista pokazuje i vernost vizuelnog prikaza, i koliko je dobro praćenje iznutra napolјe za kontrolere, jer morate polako da vežete konopac oko alata za penjanje da biste bili sigurni da je stabilan za buduću upotrebu. To zahteva od vas da pravilno pomerate ruke u 3D prostoru, i iako bi to moglo da iritira neke lјude, to je svakako dokaz tehnološke snage.
Izvan borbe, mnogo vremena ćete provesti penjući se. Kao Ryas, bivši Shadow Carja, vi ste penjač koji može da parira čak i Aloy. Slično kao što glavne igre čine očiglednim gde možete da dosegnete i pomerite se nagore ili u stranu, Horizon Call of the Mountain takođe daje vizuelne tragove. Istina, jedina stvar koja izneverava ovog je penjanje. Teško je to artikulisati, ali jednostavno se ne čini u redu.
Dok se krećete gore i obilazite planine, verovatno ćete morati da prilagodite vašu tačku gledišta desnim džojstikom. Ovde sumnjamo da je programer nameravao da pomerate glavu i telo u potpunom 3D prostoru, ali istina je da malo lјudi ima dovolјno prostora da ovo postane stvarnost. Povrh toga, možete se kretati nekim tempom, lјulјajući se rukom preko ruke dok se krećete duž užeta ili drvene zgrade, a to jednostavno ne izgleda kako treba. Možda tržište za one koji su se zaista bavili penjanjem i Horizont-om nije veliko preklapanje, ali mislimo da većina lјudi zna da ne možete baš lako da se slobodno penjete sa rukama u visini struka. Jasno je iz razgovora sa drugima u igri da je Ryas majstor u penjanju, ali snaga gornjeg dela tela potrebna da skoro se krivuda na rukama iznad grede je jednostavno smešna, a forsiranje sporijeg, metodičnijeg aspekta penjanja koje bi pobolјšalo uranjanje nema kraja. Umesto toga, imate ukrštene ruke i nalazite se pod svim vrstama tupih uglova koji nemaju smisla.
Usput, opcije pristupačnosti za to kako možete da igrate treba da budu pohvalјene. Bez obzira da li želite da igrate stojeći ili sedeći, možete da prilagodite veliki deo Call of the Mountain da odgovara koliko ste navikli na VR. Na primer, mnogo smo igrali VR tako da smo želel punu slobodu da se glatko krećemo sa džojsticima. Možda ste novi i zbog toga ćete prilično brzo dobiti mučninu. Postoje opcije pokreta da se ovo ublaži, a praćenje očiju se koristi na pametne načine, ali čak i to može da se isklјuči.
Vredi napomenuti da je Horizon Call of the Mountain takođe pristojne dužine. Postoje putevi kojima možete da izaberete da idete na ovaj ili onaj način, a rezultat tih izbora čini sasvim drugačiju igru. Jedan put odabrali smo levo i završilo se tako da smo se na kraju borili sa dve leteće mašine u teškoj borbi koja je zahtevala vatrene strele da bi bilo lakše. Ponavlјanje tog dela i odlazak udesno završili smo u skrovitom delu sa više posmatrača koji patroliraju rudnikom na koji smo morali da se popnemo. Ovakve stvari se jednostavno ne dešavaju u VR igrama često, i pohvalno je koliko je uloženo u izradu detalјnog, realizovanog sveta.
Istražujući planinske lance naći ćete toliko stvari sa kojima možete da komunicirate, od muzičkih instrumenata do meta koje obarate, a koje su na kraju kolekcionarske stvari. Postoji niz za obuku sa tabelama lidera koji je izuzetno zabavan, i postojanje sa likovima i lokacijama koji se osećaju poznato, ali drugačije zbog virtuelne stvarnosti je zaista čudo za posmatranje.
Uprkos tome što je „puna igra“ zbog nedostatka bolјe fraze, Horizon Call of the Mountain je samo povremeno izneveren zbog penjanja koje prekida uron. Borba je odlična, priča zanimlјiva (čak i popunjavanje nekih praznina i upotpunjavanje sveta), i izgleda i zvuči neverovatno. Iako bi voleli da vidimo još nekoliko upotreba novije tehnologije koju samo PlayStation VR2 može da doda, ovo je odličan naslov za lansiranje i koji će svaki fan Horizon-a želeti da igra. Nije savršena, ali je moćna prezentacija platforme, sa mnoštvom opcija pristupačnosti, i dobar je pokazatelј onoga što bi moglo biti.
Pozitivno:
- Vrhunski vizuelni prikazi
- Odličan osećaj borbe
- Zabavan za istraživanje
- Odlične opcije pristupačnosti
Negativo:
- Penjanje se ne oseća baš u redu.
- Oseća se kao sporedna priča
