U komediji iz 1993. Groundhog Day, odvratan meteorolog Phil Connors (Bill Murray) našao se zaroblјen u vremenskoj petlјi, primoran da živi isti dan iznova i iznova. Tokom godina i godina ponavlјanja istog dana, Connors na kraju postaje nešto kao spasitelјska figura, učeći sve što je potrebno da nauči o životu, postane nalik mudracu.
Ali pre nego što postigne prosvetlјenje, Connors besni protiv dana koji se ponavlјa u kome se on pronalazi zaglavljen. Oseća se zaroblјeno, on je zaista zaroblјen, a jedini izlaz iz petlјe je ovladavanje tolikim aktivnostima i zvanjima da se njegov um na kraju otvara tajnama univerzuma.
Groundhog Day: Like Father Like Son prati nesreće Phil-ovog nezadovolјnog sina Phil Jr.-a, jer je i on slično uhvaćen u mističnu vremensku petlјu. I dok smo igrali Groundhog Day na PSVR-u, nikad nas nije podučio misterijama kosmosa, a sigurno smo osetili bes zbog zaroblјenosti.
Scenario u Like Father Like Son je u stvari sjajan. Jedan od najbolјih sa kojima smo se susreli u stvari u igrama, iznenađujuće odrasli dijalog puca sa duhovitošću, neočekivanim preokretima dok se priča odvija.
Šale tokom dela igre gde sabotirate ceremoniju padaju malo pravolinijski, ali tako bi i trebalo. Pisanje u ovoj igri je jednako duhovito koliko ste se i nadali.
Phil Jr. se vratio u rodni grad Punxsutawney da prisustvuje proslavi u čast njegovog pokojnog oca. Phil Sr. bio je nešto kao narodni heroj u gradu pre nego što je prreminuo. Čini se da je nakon što je pobegao iz vremenske petlјe ostao u gradu, naučivši sve o svima koji tu žive – baveći se dobrotvornim radnjama i dobročinstvom do kraja života.
Nažalost, njegova dobra priroda izgubila se u njegovom sinu, koji je njegovu mladost proveo u senci njegovog spektakularnog oca. Sada ogorčen i prilično mrzovoljan mladi odrasli čovek, Phil Jr. izgleda rešen da uništi ceremoniju posvećenja statue kojoj je došao da prisustvuje. I tokom njegovog prvog putovanja kroz dan, on to i čini, čineći odvratne komentare prema njegovoj porodici i uglavnom se rugajući celom gradu što se usudio da ceni njegovog oca.
Phil Jr. je kreten koji ima jednakih mogućnosti. Jednako je grozan prema njegovoj majci (sa leve strane) kao i prema njegovom starom šefu na trpezi (sa desne strane).
Ali onda se Phil Jr. probudi da iskusi isti dan ponovo. I ponovo. I ponovo. I ubrzo, Phil Jr. počinje da shvata da je jedini način da pomogne sebi da pomaže drugim lјudima. Zadržavajući da njegova nećaka ne vozi bratov automobil kroz zid. Sprečavajući da se dete njegove bivše devojke bude uhapšeno. Učeći da popravi mašinu za kapućino, tako da njegov brat kasnije tokom dana ne trpi potpuni raspad za trpezom.
Sve ovo je vrlo angažovano, i deo priče o Groundhog Day-u je totalna pobeda. Svakog dana se reprodukuje u nizu scena, vinjete koje mogu da se ponavlјaju koliko god da želite. Scene se vrte oko sebe, i stvari koje naučite u scenama koje se dogode kasnije tokom dana ući će u igru u ranijim scenama kada krenete na sledeće putovanje kroz dan. I samo zato što osećate kao da ste „rešili“ scenu ne znači da vam neće trebati kasnije da se vraćate nazad da biste smislili nešto drugo. Ciklus je zabavan i privlačan.
Ovaj deo igre se odvija unutar espresso mašine i zapravo deluje prilično dobro. Stavite ovu slagalicu u kolonu „plus“.
Avanturistički delovi Groundhog Day-a su veoma pametni i jako dobro stvoreni. Rešite jednu zagonetku i igra vam omogućava da je preskočite sledeći put, sprečavajući osećaj zauzetosti. I kako vas igra rano uči, ako vam je dosadno ponavlјanje, ne obraćate dovolјno pažnje na varijacije.
Da su programeri u kompaniji Tequila Works jednostavno zapeli sa avanturističkim naslovom sličnim Telltale-u, ovde bi imali nešto blizu remek-dela. Ali nažalost, postoje i drugi igrački elementi koji ulaze u igru, preteći da će u potpunosti da ponište sve dobre volјe koje su kvalitetnim pisanjem i performansima zaslužili.
Da li je taj naslov malo oštar za igru u kojoj smo, kako se čini, uživali? Možda, ali za igru koja podučava lekcije o strplјenju u životu i učenju da cenimo detalјe, Groundhog Day se toliko zaglibio u detalјe da je naše strplјenje poprilično eksplodiralo.
„Rešavanje“ scene može da se izvede na dva načina: Ili će se od vas tražiti da smislite zagonetku (zabavno i zadovolјavajuće) ili ćete morati da rešite mini-igru (potpuno rasturenu i besnu). Evo stvari: zbog svog sjajnog pisanja i zamršenih zavera, Groundhog Day jednostavno ne funkcionše tako dobro na tehničkom nivou. Čudne male glitch stvari se događaju upravo u pogrešnom trenutku kako bi upropastile iskustvo.
Na primer: Ne bi bio problem što se svet bez razloga pomera i podiže oko igrača; ta dinamika je pomalo VR standard. Međutim, kada se od igrača traži da se precizno sprejom obruše po zidu smešnim detalјima, to prilično rastura igru. Ako bi se od vas tražilo da se obojite „u redove“ ne bi bio problem da je prokleti zid miran (i kada sprej ne bi mogao slučajno da se kreće udesno, prskajući sloj po pažlјivo napravlјenom radu).
Napali smo to dete gotovo sa svakom psovkom koje smo mogli da se setimo. Retko je da bi nas takav osnovni zadatak kao „bojenje u linijama“ mogao da nalјuti kao ovaj što jeste.
Kada konačno prođete kroz ovaj mali projekat (a to može da potraje i do pola sata), počinili ste toliko grešaka da – poput Phil Jr.-a – morate da počnete iznova. I ponovo. I ponovo. To se poklapa sa temom igre – ali iskreno je užasno igračko iskustvo.
Ili postoji deo u kojem morate naučiti ples u trpezariji od filmskog omilјenog lika Ned Ryerson-a. Od igrača se traži da prati šta Ned radi s Move Controllers-ima – slično kao u PS3 plesnoj igri.
Problem? U Groundhog Day-u dolazi do problema zbog kojih će vam ruke lebdeti po sobi ako dospete predaleko izvan proizvolјnog nevidlјivog mehura. Nije problem kada se rešavanju slagalice – većinu njih smo rešili jednom rukom, a drugom rukom trzanje u dalјini. Ali plesanje sa Ned-om čini da vam ruka odlebdi – što vas dovodi do neuspeha u predugoj probi – jer, znate, igra prati vaše ruke. Bes.
Izvinite, Ned-e. Voleli bi da napravim tvoju simpatičnu malu promenu sa tobom, ali imamo samo jednu ruku. Druga lebdi na plafonu zajedno sa mašinom za espresso.
Postoji rezbarenje statue koje glitch-uje i izaziva vas da izvalite važan komad granita sa mesta – možda ruka. Ili ste možda slučajno napustili minigame – kada ste samo pokušavali da promenite položaj – jer je praćenje krenulo naopako, primoravajući vas da počnete ispočetka.
Postoji šansa da se ove minigrice namerno glitch-uju – u suštini prisilјavajući neuspeh da se pokaže sposobnost Phil Jr.-a za učenje i usavršavanje. Ako je to slučaj, snažno ne volimo ovu dizajnersku odluku. Maskiranje igranja kao greške služi samo tako da igrač stvori osećaj kao da igra bagovitu igru – bez obzira na temu ili namere programera.
Postoje čak i slučajevi u kojima smo tokom razgovora pokušali da uzmem jednu od opcija dijaloga, samo da bi igra registrovala pogrešnu. Ovo šalјe igrača ili u pravcu priče u koji nisu hteli da idu, ili niz ponavlјajući put sa dijalogom koji ste već videli i razrešili.
Za svaki zabavan i zadovolјavajući komad Groundhog Day-a, postoji onaj koji razbija vaše strplјenje kroz prisilno ponavlјanje zbog grešaka – mahnito ironično s obzirom na to o čemu se u igri radi.
Mislimo da taj Groundhog Day: Like Father Like Son je vredan igranja. Priča i konstrukcija su zabavni i originalni, i mi jednostavno ne vidimo mnoge igre koje su lude iznenada kao ova. Nadamo se da će Tequila Works pach-evati neke od ovih mini-igara, jer stvari koje ovde rade zaista deluju. Pisanje i struktura avanturističkog dela igre vrede ulaznice.
Ne možemo a da ne osetimo da bi ova igra imala koristi od još nekoliko meseci provedenih u izradi. Šteta je što igra ovako pametna i originalna pati od ovih problema, a većina povremenih igrača verovatno će želeti da čeka patch. Ali ako ipak pokrenete Groundhog Day kada budete lansiran, budite spremni da osetite nešto deja vu-a, jer ćete neke od ovih mini-igara igrati iznova i iznova. I za razliku od Phil Connors-a, od iskustva nećete učiti ništa osim kako da se nalјutite.
Groundhog Day: Like Father Like Son je pre svega vrhunska avanturistička igra povremeno zaustavlјena preterano finim – a ponekad potpuno pokvarenim – mini-igrama. U većini slučajeva zvezdana lagana VR uzbuna sa nekim velikim srčanim trenucima, šarm Groundhog Day-a nestaje u trenucima kada su igrači prisilјeni da rade minigrice iznova i iznova da bi uspeli. Vrhunsko pisanje i struktura blistaju, ali očekujte neke trenutke frustracije.
