Golf Club: Wasteland je golf igra sa razlikom. Razvijena od strane Demagog Studija i objavljena od strane Untold Tales, igra je prvi put objavljena još 2021. na Steamu, Xboxu, PlayStationu i Switchu. Soundtrack je neverovatan i vredan je cene same kupovine, a gameplay je veoma zabavan na početku, ali frustrira kasnije. Postoje tri priče koje se pričaju o tome kako je čovečanstvo pobeglo u grad Tesla na Marsu, i sada ultra-bogati koriste čarter letove do postapokaliptične Zemlje da igraju golf.
Vi igrate kao Charlie, čovek u svemirskom odelu koji igra golf u propalim pejzažima i ruiniranim zgradama. „Trčao sam ka zabranjenoj zoni, gde je taksibrod sleteo“, započinje Charlie-jev dnevnik, koji je još jedan mehanizam priče u igri. Zemlja je pustinja i čovečanstvo, barem oni koji su to mogli da priušte, pobeglo je na Mars. Život na Marsu je težak, i mi to saznajemo kroz slušanje „Radio Nostalgije sa Marsa“, radio stanice na kojoj se intervjuišu ljudi dajući otvorene i ponekad emotivne priče o svom životu na Zemlji i sadašnjem životu na Marsu.
Slušamo priče o čoveku čiji su roditelji ubijeni kada je bio dete, i on je progonjen pesmom koju je njegov otac pevao kada se to desilo. Tu su ljudi koji imaju lepe uspomene na život na Zemlji, a sada žive sami i osećaju se izgubljeno. Ove priče se odvijaju u pozadini glavne igre igranja golfa, i često su me naterale da prestanem da igram kako bih ih saslušao. Ostali su bili samo pozadinska buka dok sam se koncentrisao i pokušavao da ne izgubim živce dok sam se nervirao zbog neusaglašenosti sa kontolama.
Igrao sam Golf Club: Wasteland i na PC-ju i na Xbox-u i ako imate izbor, preporučio bih PC. Treba da držite levi taster miša, a zatim prevučete miš dalje i nagore od Čarlija kako biste dobili visinu i snagu, što je predstavljeno belom strelicom i ilustrovanim uglom. Na kontroleru, koristite levi stick da to uradite, međutim, imao sam osećaj da se borim protiv kontrolera. Možete smanjiti osetljivost u opcijama igre, ali nikada se nisam osećao udobno sa ciljanjem na kontroleru i bio sam precizniji i uspešniji na PC-ju sa mišem.
Bez obzira na platformu, moja najveća kritika Golf Club: Wasteland je neusaglašenost između onoga što izgleda kao male razlike u uglu/snazi udarca. Igra je sjajna u početku, i iako loptica ne sme da dodirne vodu, kiselinu, vatru ili nekoliko stvari, naučite koliko jako treba da udarite lopticu i pod kojim uglom. Tu je i pesak koji ozbiljno usporava lopticu, baš kao u stvarnom golfu. Posle treće rupe, dobijate opciju tri načina igre – story, challenge ili Ironman.
Story mode znači da nemate minimalni broj udarca da biste pogodili par i možete uzeti koliko god udaraca želite da prođete kroz igru, tako se igraju prve tri rupe. Challenge mode znači da morate da dostignete postavljeni par za svaku stazu. Ako ne uspete, loptica se sama uništava u malom oblaku dima i rupa se resetuje. U Ironman modu, morate završiti svaku rupu bez greške, i morate završiti challenge mode pre otključavanja Ironman moda. Ja sam završio svih 35 rupa u challenge modu za oko 4 sata, ali u tom vremenu, bilo je mnogo psovanja, ponovljenih rupa i mnogo grešaka. To se definitivno može završiti brže kada steknete osećaj za kontrole.
Nekoliko rupa ima par od 18 ili 20 udaraca, i obično su imale mnogo delova gde možete napraviti greške, ili sa vodom ili u visokim zgradama. Tu su i životinje koje mogu uhvatiti lopticu i odneti je, ali ne uvek, neke životinje mogu biti korisne. Kako završavate rupe, otključavate dnevničke zapise. Svaka rupa obično ima dva zapisa, pri čemu se drugi otključava ako završite rupu pod određenim udarcima.
To je kao igranje običnog golfa sa veštinom naspram šanse, ali neusaglašenost u udaranju loptice u Golf Club: Wasteland je izazvala nekoliko trenutaka burnih reakcija sa moje strane. Postoje trenuci kada morate potkopati lopticu u cev, što će vam uštedeti puno vremena, ali samo potkopavanje loptice u cev je izazov zbog kontrola. Na Xbox kontroleru, ovo je bilo frustrirajuće ponekad, pa sam prešao na PC i završio tamo. Oni koji su zaglavljeni na konzolama, saosećam sa vama.
Postoji genijalnost u dizajnu nivoa. Koristeći uglove i ponekad čistu sreću, postigao sam hole-in-one nekoliko puta. Ponekad, koristio sam svih 20 udaraca na 20-par rupi. Bilo je smešno kada sam samo promašio rupu, i Charlie se nagne unazad, baci glavu unazad i uzdahne. To sam radio i ja, ali posle nekog vremena uzdasi su se pretvorili u psovke.
Moram da odam priznanje i soundtrack-u za održavanje mog raspoloženja. Soundtrack je neverovatan i to je ono što me je privuklo igri. Demagog Studios nam daje pristup celom soundtrack-u po završetku igre, što je sjajno. Takođe nam daju potpuno ilustrovanu digitalnu knjigu o Charlie-u i njegovom putovanju pre Marsa i zašto se vratio na Zemlju da odigra još jednu partiju golfa.
Sve u svemu, Golf Club: Wasteland je fantastična golf igra sa neverovatnim soundtrack-om ali može biti veoma frustrirajuća ponekad. Lako je opustiti se i igrati, međutim, kontrole su frustrirajuće, posebno na konzolama. Ja sam završio igru i preporučujem je, posebno sa sledećom igrom „The Cub“ koja je objavljena 20. januara.
