Far Cry igre su uvek tako spektakularne da je teško gledati ih kritički. One pružaju ogromnu zabavu, pa sve što urade izvan svog dosldnog sveta akcije je plus. Uvek smo smatralu da je priča Far Cry igara sekundarna stvar: sama igra pokreće franšizu i dok se o nekim pričama uveliko raspravlja u medijima, najveći deo iskustva je u gameplay-u gde stalno pokušavaju da vas ubiju.
Poslednja četiri Far Cry naslova su izlazila godišnje i kada god se to desi javljaju se dve brige: inovacija i testiranje. Srećom, Far Cry Primal je prošao obe i stvara dovoljno sveže iskustvo koje se isplati kao samostalna igra za razliku od DLC ponude.
Far Cry Primal vraća Far Cry koncept u kameno doba…pa, tehnički 10000 godina pre nove ere, u period izmedju gornjeg paleolita i mezolita, ali ako se fokusirate na to onda zaista preozbiljno shvatate stvari. Razvoj čovečanstva je zalutao medju onim što fanovi zaista očekuju od Far Cry igre. Igra se odvija u Oros-u, dolini ispod permafrosta ledenog doba gde se tri ljudska plemena takmiče za dominaciju: Wenja, pleme lika Takkar-a, Udam, pleme neandertalaca, krvoločno, koje još živi u kavezima i Izila, tehnološki superiorno ali moralno diskutabilno pleme. S obzirom na to da Izila porobljava susede, a Udam jede svoje, koegzistencija ne postoji, a Takkar treba da se pobrine da Wenja ispliva na vrh.
Narativni momenti kada igrač odabira frakciju iz Far Cry 4 nisu adekvatni za Primal i bili bi smo mnogo srećniji sa jednostavnijom pričom koja se nastavljala što je brže moguće. Postoje neki izbori koji su bitni u Far Cry igrama: neke ključne borbe imaju idealnu strategiju, ali većinom postoji sloboda u pristupu igrama. Želite da budete glasni i neuredni? Samo napred. Želite biti nevidljivi? I to je moguće. Oba pristupa su zadovoljavajuća na svoj način.
Veličina mape se može uporediti sa Far Cry 4, ali ima mnogo više dešavanja u glavnim tačkama. Retko ste sami kada istražujete, a nivo otvorenih svetskih aktivnosti čak i iskusne igrače drži na prstima u početku. Zbog ovoga je kretanje na mapi relevantnije, ali bili smo zabrinuti oko promene koju Far Cry Primal unosi, a to su zveri. Veliki smo ljubitelji životinja, tako da nam se dopala ideja da se životinje uključe u igru. Ali, bili smo samo zabrinut da će igra izgubiti balans. Drago nam je da zapravo nismo imalu razloga za to. Nivo je odličan.
Takkar ima sovu koja se ponaša kao dron i sposobnost da upravlja životinjama uz pomoć nekih komanda. Promenili smo dosta životinja zbog njihovih različitih sposobnosti, ali mislimo da je naša omiljena jazavac, jer je jako zabavan.
Jedna od najvećih novina u Primal-u je način na koji obezbedjuje Takkar-a arsenalom oružja iz perioda kamenog doba. Njegova osnovna oružja su luk i koplje, a uči da koristi i bodeže, zamke, životinjeske mamce i primitivne vrste bombi – naša omiljena je ona napunjena pčelama.
Sva oružja imaju krafting sistem, a ovo je trenutak kada iskusni igrači počnu da stenju, kada moraju da nose zalihe pune smeća da grade stvari jer je dalji napredak nemoguć zbog nedostatka jedne stavke. Ubisoft ipak poštuje vreme igrača i umanjuje dosadu pri gradnji.
Jedan od načina je primarni napredak pri izgradnji Wenja sela. Postepeno dobijate nove sposobnosti, povećava se XP, a vizuelna nagrada je da gledate selo kako raste. Tu su i kumulativni bonusi u vidu resursa, što znači manje truda oko kamenja, drveta i životinjskog krzna i prijatniji napredak.
Vaše selo je takodje i čvorište priče; na početku igre Takkarova družina za lov poklana je od strane zlobnog tigra, a Takkar beži u pećinu gde upoznaje Saylu, ljubaznu ali čudnu ženu koja voli da nosi Udam uši kao nakit. Selo koje pronalaze je centar priče. Saylina borba sa ludilom je emotivna srž velikog dela igre…da Far Cry tema ludila je i u Primal aktuelna. Umesto da zaštitite mladu ženu kao žrtvu, Primal vas podstiče da se povežete sa Saylom.
Dodatni izazov je taj što svi likovi govore neki proto-inievropski, ili PIE. Igrači mogu voleti ili mrzeti ovaj element, ali ako nešto znači mislimo da je to dodatno iskustvo. Ima puno toga u Primal što se prikaže, a ne izgovori i važno je pažljivo pratiti sve ono što se dogadja u pozadini. Mnogo toga se kaže kroz gestove, u kontekstu i kroz vizuelni dizajn, tako da ne morate konstantno pratiti titlove. Ako shvatite priču, odlično. Ako ne, samo bacajte koplje na maute, i to je zabavno.
Uživali smo u suptilnim vezama koje je Primal stvorio sa Far Cry serijalom, a moralno se udaljio u odnosu na vreme kada su ljudi ubijali jedni druge i uništavali prirodu iz glupih razloga. Ali i ako nikada niste igrali Far Cry moćićete da udjete u suštinu. Jedini lik za kojeg je potrebno objašnjenje je Urki, lik koji kao da je izašao iz stripa. On zaista odskače od ostatka.
Želimo da se osvrnemo i na Ubisoftovu novu filmografiju. Umesto simulacije filmske kamere, perspektiva je u prvom licu sa montiranom kamerom na glavi glumca. Zaista nastaju ludi snimci kada se lik prevrne, padne i slično. Ima mnogo i audio elemenata, ali nekako se uspeva da izbegne da zvuk postane neprijatan.
Zapravo, ima toliko toga što bi smo pohvalili, ali ne može sve stati – za 25 sati igre završili smo samo 45 % misije, iako smo završili glavnu priču. Jedino smo bili isfrustriran sa dva dela sporednih zadataka – nismo shvatili zašto mora u dva koraka, a u početku smo se gubili jer je mapa bila pretrpana. Sve ostalo je kao san. Nismo primetili probleme sa performansama, ni grafičkih problema na PS4. Primal je veoma stabilna igra uprkos svojoj veličini.
Dakle, ako ste izgoreli od teških narativnih igara i želite naslov za samostalnu igru: Far Cry Primal je definitivno nešto što će usrećiti gejmera-štebera koji voli istoriju. Ako vam zvuči zabavno da zapalite digitalnog medveda, jašete mamuta koji šutira neprijatelje poput ragbi lopti, borite se sa pećinskim ljudima, ovo je prava stvar za vas. Životinje su definitivno odličan dodatak ovoj igri iz kamenog doba.