Iako se smatra „najlepšim vremenom godine“, pomalo je iznenađujuće da se više igara ne vrti oko Božića. Samo to saznanje čini Ebenezer and the Invisible World, razvijenog od strane Orbit Studija i Play on Worlds, inherentno zanimljivim, posebno za ljubitelje praznika. Ono što dodatno ističe identitet ove igre je njeno postavljanje u klasičnom romanu Čarlsa Dikensa, „Božićna Pesma“. Dakle, s već tako zanimljivim premisom, kako se igra sama pokazala?
Ebenezer and the Invisible World ima za glavnog junaka upravo naslovnog junaka, Ebenezera Skrudža, nakon njegovih susreta s duhovima prošlosti, sadašnjosti i budućnosti. Ovi susreti transformišu Skrudža iz nemilosrdnog, finansijski vođenog tajkuna u lik koji je bliži zemlji, saosećajniji i prijateljski nastrojen. U ambicioznom naporu da ispravi sebičnost svog ranijeg ja, on se upušta u misiju da okonča tiraniju industrijaliste Kaspara Maltusa i njegovih posvećenih saučesnika, pojačanih prisustvom Tamnog Duha i Nepokajanog Duhova, što daje natprirodni ton celom nedaćom.
Ebenezer and the Invisible World se ne libi naglašavanja svoje priče. I dok je igranje u središtu iskustva, brzo ćete primetiti obilje dijaloga uz prilično neangažujući uvod koji izgleda kao da zahteva glumački izraz s obzirom na dugo zadržane slike. Ipak, pisanje delimično nadomešćuje ovo. Cvećarski jezik se koristi da bi se elegantno, pamtljivo došlo do srži stvari. Tokom priče, Skrudž priznaje greške svoje prošlosti dok se povezuje s manje srećnima i direktno im pomaže, možda kao oblik pokajanja. Ova simpatična karakterizacija gura inače dosadnu radnju napred, uprkos njenoj nestabilnoj dinamici.
Što se tiče same igre, naslov je mešavina, ali ne zbog nekih izuzetnih grešaka ili dostignuća. Ebenezer and the Invisible World se u većini aspekata drži sigurnog terena. Skrudž se dobro kontroliše uz glatke animacije koje prenose potrebno efikasno vreme za različite situacije. Međutim, njegova bezbrižna brzina kretanja, koja ostaje spora čak i nakon nadogradnji, i kruta neaktivnost nakon skretanja bočno, čine napredak pomalo dosadnim. Iako same ove karakteristike nisu posebno iritantne, uniformnost igre pojačava ove greške.
Kako napredujete, Skrudž se udružuje s duhovima, dajući mu nove sposobnosti za poboljšano kretanje, kao u tipičnom metroidvania stilu. Međutim, ova sticanja retko kad se doživljavaju kao zaista zadovoljavajuća, jer su često čisto situaciona, ne dodajući dovoljno raznolikosti opštem ciklusu igranja. Postepeno povećanje brzine kretanja i preterano bezbedno platformisanje mogu dovesti do dosade tokom vremena, s osnovnim istraživanjem koje jedva obavlja posao na veoma osnovnom nivou, uprkos dodatim karakteristikama. Iako obimne sporedne misije i profili u glavnom meniju pružaju određenu dubinu i težinu odabranim likovima, one se čine nekako dodate, bez pravog proširenja.
Borba je slično nezapažena, sastoji se od osnovnih napada i specijalnih poteza uz obilje upozorenja neprijatelja. Pristojna je, ali preterano blaga, omogućavajući igračima da prođu s malo teškoća. Borbe protiv bosova su znatno manje napete i izazovne nego što je bilo predviđeno. Ipak, ova pristupačnost čini igru pristupačnom za one koji su novi u žanru. Oprema i predmeti koje možete prikupiti retko kad zahtevaju puno razmišljanja.
S druge strane, iako mapa prikazuje osnove vaše lokacije i izlaza, ne informiše vas eksplicitno o lokacijama predmeta od početka. Bilo bi poželjno da vas mapa bar obavesti o broju preostalih predmeta po ekranu ili lokaciji, čime bi se izbeglo nepotrebno vraćanje unazad i pružila transparentnost.
Ipak, uprkos svojim manama, Ebenezer and the Invisible World se ističe u prezentaciji. Igra se diči prelepim ručno crtanim ilustracijama i bojenjem po frejmovima, oživljavajući avanturu. Samo ova snaga može motivisati neke igrače da nastave napredovanje, čak i ako se standardna petlja igranja učini dosadnom. Ipak, dijalog pati od pravopisnih grešaka i čudnog razmaka. Igrajući ovu igru nakon njenog lansirajućeg ažuriranja, nisam naišao na ozbiljnije probleme sa tekstom koji su mučili naslov pre izlaska, pa se uverite da je igra ažurirana na najnoviju verziju.
Ebenezer and the Invisible World je prilično srednje dobre metroidvanije koja, osim po svojoj prezentaciji i premisi, ne čini mnogo da se istakne iz mase. Njena prihvatljiva borba i istraživanje postižu osnovni minimum, čineći njene suptilne mane primetnijim. Igrači se možda investiraju u snažno pisanje glavne priče, sporednih misija i profila, ali ovi elementi idu samo toliko daleko u akcioni avanturistički žanr. Ako želite novo iskustvo metroidvanije, Ebenezer and the Invisible World je opcija, ali s obzirom na gustu populaciju žanra, vaše vreme možda bude bolje utrošeno negde drugde.
