Možete da naučite puno o kulturi na osnovu odgovora koji ona ima na prirodnu katastrofu. Kako lјudi reaguju – i pojedinačno i kao zajednica – na grozni teror Zemlјe koja se sama okreće protiv njih daje vam uvid u njihov kulturni moral, osećaj zajednice i duhovnosti. Japan pati od više prirodnih katastrofa nego gotovo bilo gde drugde u svetu, a japanska kultura je tokom milenijuma razvila perspektivu na katastrofu i lјudski odgovor na koji je sa pravom ponosna. Disaster Report 4 je, u teoriji, igra o preživlјavanju prirodne katastrofe. U praksi je ono što je zapravo u bogatom, evokativnom pogledu na nešto što je intenzivno srž japanskog načina razmišlјanja i kulture.
Kao što je profesorka Univerziteta Duke za umetnost, istoriju umetnosti i vizuelne studije, Gennifer Weisenfeld primetila u njenoj knjizi Tokyo and the Visual Culture of Japan’s Great Earthquake of 1923: „Prirodni događaji sami po sebi nisu katastrofe; katastrofe su napravlјene.. U Japanu su se zemlјotresi istorijski smatrali transformativnim, čak i bezbrojnim događajima povezanim sa savremenim društvenim i političkim okolnostima. Oni bi mogli da budu i razarajući i obnavlјajući se. I kao što je naglasio, Kitahara Itoko, jedan od najznačajnijih učenjaka katastrofe u Japanu, katastrofa ne bi trebalo da bude samo istorijsko zabeležavanje štete i gubitka, već bi trebalo da bude interdisciplinarno istraživanje dijalektičkog odnosa između uništenja i obnove u kontekstu društvenih formacija.“
Taj citat je od posebne važnosti za Disaster Report 4, koji je u igri koja prikazuje zemlјotres ogromnih razmera, ali samo u uvodnim minutima. Nakon toga postoje redovni „naknadni potresi“ koji formiraju gameplay komponentu (tj. trebate da se spustite i osigurate da vas malo krov ili nadzemni puta neće da udari), ali oni brzo izblede da postanu daleka sekundarna karakteristika. Umesto toga, najveći deo Disaster Report 4 usmeren je na gledanje kako lјudi reaguju na događaje koji su im potpuno poremetili život… a tamo je pravi spoj melanholične tragedije i uzdizanja. Sve je, međutim, vrlo lјudski, a Disaster Report 4 nudi duboku sentimentalnu, empatičnu naraciju.
Na primer, odmah na početku, kao zbrka u onome što se upravo dogodilo, poslali su sve da žale, jedan od prvih razgovora koji vodite je sa starim biznismenom, koji vam govori da je izgubio posao, i za poslednjih mesec dana se krio odlazeći u park i jednostavno sedeći tokom dana. Zahvalјujući zemlјotresu, međutim, sada je izgubio ručak i žalosno se zagledao u njega dok leži na zemlјi. Neposredno pitanje koje ćete verovatno postaviti je zašto bi ta priča uopšte bila u igri, a kamoli prednja kao uvodni narativni trenutak, ali u Japanu, otkad je puknuo ekonomski balon, postoji vrlo stvaran problem da lјudi gube posao a zatim čine sve što mogu kako bi to prikrili od njihovih porodica. Kada naiđete na slične priče poput ove, sve postaje jasno zašto su te priče tamo – japanska kultura ne dopušta sebi da se fiksira na katastrofe. Japanci znaju da oni dolaze i kad budu udareni, oni ih izvode u njihovom koračanju što je duže moguće. Život se ne završava kada kuća izgori, niti lični problemi.
Mnoge su priče takođe podižuće. Jedno dugačko poglavlјe, na primer, prikazuje lјubavnu priču nalik Romeo i Juliet u kojoj je sin s jedne strane železničke pruge zalјublјen u kćerku sa druge strane, ali zahvalјujući napetosti zajednice u potresu sa obe strane pruge. su visoko i odgovarajuće zajednice su posebno neprijatelјske jedna prema drugoj. Vaš zadatak tamo je da pronađete način da pomognete ponovnom ujedinjenju ove dve osobe, kada su obe zajednice takođe u stanju da prevaziđu njihove razlike i udruže se. Još jednom, sama katastrofa je gotovo pozadina lјudskih priča o tome kako lјudi mogu da se okupe i otkriju obnovu u preživlјavanju i obnovi. Disaster Report 4 ne zazire od isticanja onih koji pokušavaju da iskoriste katastrofu – plјačkaši, oni koji žele da profitiraju od nedostatka zaliha hrane i vode, kultisti i silovatelјi prisutni su u igri, ali su uvek prikazani kao pojedinci koji se ponašaju izvan ostatka zajednice koja se, baš kao i oni, bavi životnim zadatkom. To je igra koja priča priče o upornosti i otpornosti i pritom nudi bogatu tapiseriju čovečanstva, morala i zajednice.
Sve ovo moglo bi da nam se čini pomalo tuđim onima na zapadu. Toliko smo navikli da su naše „priče o katastrofama“ široka razaranja i akcije da će se neke od priča predstavlјenih u Disaster Report ispasti nerealne. Ideja o pokretanju pod-priče u kojoj se generalni direktor i njegov izvršni tim toliko fokusiraju da čuvaju cenu akcija njihove kompanije, sigurnost posla njihovog osoblјa i bave se krticom/prevarom u rivalskoj kompaniji, čini nam se toliko čudna, kada nas je Roland Emmerich tokom 2012 i The Day After Tomorrow učio da jedino što možete da uradite kroz katastrofu je da bežite ili umrete. Ali, opet, ova priča govori o japanskoj perspektivi na katastrofe – one se dešavaju, a na onima koji prežive je da otresu prašinu i krenu napred za njihovo sopstveno dobro, one oko njih i samog društva. Jedan od najtežih trenutaka na koji smo naišli tokom igre bio je u jednom trenutku, nakon par dana u igri, morali ste da se vratitebiciklom u park gde je sve pisalo za vas. Susrećete se s mnogim poznatim licima i primećujete da je za nekoliko dana ceo grad brzo napredovao u uklanjanju otpadaka i čineći da onima koji su zarobljeni u mestima bude udobno. Te priče o tome kako Japanci popravlјaju ogromne rupe u samo nekoliko dana nisu šala – ovo je kultura za koju je sirova upornost jedno od njenih najdivnijih kvaliteta.
Moramo da priznamo, ulazeći u Disaster Report 4, očekivali smo puno veću radnju nego što smo je dobili. Očekivali smo da ćemo morati često da bežimo od rušećih zgrada ili da se penjemo nad opasno nestabilnom infrastrukturom. Gotovo ništa od toga nema. Ono što radite umesto toga, trčite uokolo, tražeći prave lјude za razgovor i skuplјajući predmete koje trebate da biste prešli na sledeću oblast. Na primer, u jednom trenutku morate da smislite kako da izvučete klјuč od službenika prodavnice za pristup toaletu, kada ga iznajmlјuje za nepristojnu cenu, kako bi se popeli kroz prozor toaleta i kružili okolo ruševina. Još jedna poenta vas tera da izbegnete gužve bezobraznih pijanica, a na drugom mestu treba da lutate po gradu tražeći lјude da se pridruže veoma neobičnom kultu. Svaka nova oblast nudi nove priče i „zagonetke“ za istraživanje, mada nazivanjem ih zagonetkama je pomalo preterana izjava – to je zaista trag mrvica koji vas vodi od trenutka narativnog trenutka do narativnog trenutka.
Ti narativni momenti su vrhunac Disaster Report 4 iz više razloga – prvo, kao što smo napomenuli gore, sve su one neverovatno dobro napisane, duboko lјudske priče. Drugo, Disaster Report 4 zaista želi da dovede u pitanje vaš moral. Često ćete u okviru razgovora biti predstavlјeni sa desetak različitih opcija dijaloga, a neke će vam dodeliti „moralne“ bodove, dok će drugi postići „bodove nemorala“. Ti poeni su više pokazatelјi kako igrate sa vašim likom, a ne nešto što ima uticaja na igranje, ali ono što nam se učinilo zanimlјivim bilo je da, čak i kada smo pokušavali da igramo stvari „lepo“, često bi dobili te tačke nemorala. Ovde je poenta da se u preživlјavanju prirodne katastrofe pravila menjaju, kao i posledice vaših odluka i odluka koje oni oko vas donose.
Kao igra, Disaster Report 4 je duboko promašen. Na primer, kad god ste u uskim prostorijama, kamera voli da bude dezorijentišuća i ne pomažuća. „Trag mrvica“ može da bude frustrirajuće nejasan i postoje slučajevi gde ćete morati da razgovarate sa svakom osobom u nekom području (a može ih biti i nekoliko desetina) da biste saznali koji je sledeći „klјučni lik“ koga trebate da upoznate. Čak i kada znate šta trebate da radite, igra voli da vam bude otežana. Na primer, postojao je jedna scena u kojoj smo trebali da plivamo kroz poplavlјen stan, tražeći klјučni predmet. Plivali smo okolo i naokolo, sa našim meračem panike koji se brzo punio, a merač „zdravlјa“ naglo nam je padao, pre nego što smo ga konačno zatekli ušuškanog u ćošku – ikona koja pokazuje da bi mogli da pokupimo nešto nije iskočila dok se nismo nalazili tačno iznad predmeta.
Disaster Report 4 takođe sadrži veliki broj sistema koji su jednostavno nepotrebni. Teoretski vam je potrebno da upravlјate nivoima gladi, žeđi i bešike vašeg lika, ali bilo je igrica toliko velikodušna da vas ne kažnjava zbog toga što ih ignorišete, sa time nikada nismo imali problema (čak i kad smo otišlu u puno vremena bez odlaska u toalet, na primer). Sasvim je moguće da ti sistemi jednostavno ne rade ništa. Bilo kako bilo, to ne dodaje ništa iskustvu.
Igra je takođe prilično primitivna u pogledu prezentacije. Umetnički pravac je primećen, a programeri su savršeno osvojili ton i estetiku leta, kao i raspadajuću infrastrukturu grada pogođenog katastrofom. Međutim, na tehničkom nivou, Disaster Report 4 prikazuje njegovo nasleđe kao igru koja je prvobitno bila namenjena za puštanje pre desetak godina na prethodnoj generaciji konzola. To je još očitije na Nintendo Switch verziji igre koja ima lošu brzinu kadrova za pokretanje. Brzina kadrova neće da utiče na igranje igre, jer se broj puta koliko je život vašeg lika predstavlјa sa bilo kakvim rizikom zasnovanin na brzim reakcijama, ali još uvek je vizuelno ometajuć, i to često.
Kao bonus, PlayStation 4 dobija VR mod, i strukturno je to zaista impresivno. U vezi sa igrom nema mnogo toga, jer je to u osnovi obilazak iz prvog lica kroz razne scene u igri, a vi takođe imate zadatak da pazite na nalepnice koje mogu da se koriste za dobijanje bonus kostima u glavnoj igri. Međutim, ograničena koliko jeste, gledanje grada kako se ruši oko vas u virtuelnoj stvarnosti zaista je i impresivno i čak blago stresno. Doživlјavajući blage zemlјotrese u Japanu i kombinujući to iskustvo sa osećajem šta veliko zemlјotresno iskustvo mora da znači, svakako smo našli da ovaj režim VR ima veliki uticaj.
U svim njegovim tehničkim pitanjima, Disaster Report 4 zaista je zapanjujući deo umetnosti video igara i istinski odraz nečega što je važno za razumevanje o japanskoj kulturi i načinu razmišlјanja. To nije ništa poput katastrofalnih priča i igara koje potiču od zapadnih kreativaca, a više melanholične, simpatične i na lјudi fokusirane teme igre mogu da zbune one koji u početku očekuju katastrofalno iskustvo. Prigrlite te je zbog onoga što jeste, a igra je mnogo bolјa od bilo kojeg blockbuster smeća. Postoji nešto vrlo suptilno, ali vrlo moćno u srži Disaster Report 4, i, čak iako smo imali sviđava Animal Crossing i Resident Evil 3 da igramo tokom prethodne dve nedelje, našli smo nas same kako se vraćamo ovome, i razmišlјamo o njemu u daleko većoj meri. U tradicionalnom smislu to nije nužno zabavno , ali kulturno je proniclјivo i inteligentno, i to ga čini vrednim.
