Reakcije na originalnu ‘Destiny’ predstavljale su jedno od najvećih oduševljenja u skorijoj istoriji. Kako je ovo bio Bungiejev veliki projekat nakon ‘Halo’-a, Activision je uložio ogromne sume novca u marketing i odlično iskoristio Bungiejev pedigre prvoklasne pucačine. Iskombinovali njihovo iskustvo sa novim, većim iskustvom iz prvog lica koje su mnogi pokušavali da kreiraju za konzole. Sa pucačinom iz prvog lica kao svojom osnovom, ova igra kombinuje sakupljanje predmeta sa daškom istraživanja, masivnim bitkama protiv bosseva i timskim borbama, koje od vas zahtevaju da sarađujete kako biste uspeli. Osnovna akcija je bila brza, a to što imate pomoćnika u obliku ‘duha’ predstavlja odličan način da se spreči da vam celokupno iskustvo deluje vrlo usamljeno kada želite da samostalno napredujete u igri.
To je bio ključni uspeh, i to onaj koji je naišao na iskrene kritike. Priča je svakako ono što nedostaje – ima nagoveštajao velikom univerzumu i mnogih likova koji se vrlo kratko prikazuju, ali koji nisu dovoljno obrađeni unutar same igre. Ovo je dovelo do toga da su onlajn izvori bili najbolji način da igrači nauče nešto više o zapletu igre dok se na zvaničnom sajtu pojavljivalo više objašnjenja – što je u redu za dopunske stvari u malim dozama, ali je pomalo besmisleno onda kada zaista želite da čujete priču. Naravno, mnoge FPS igre vam pričaju neke priče koje su po kvalitetu ispod proseka – ali Bungie je bio izuzetak sa svojom ‘Halo’ franšizom, pa je zato sve ovo delovalo kao ogroman korak unazad za njih.
Destiny 2
Bungie je ovo definitivno ozbiljno shvatio i radio na tome da se taj problem što pre otkloni – i to bukvalno u samoj igri. ‘Destiny 2’ počinje sa više drame od one koju je ‘Destiny’ imala tokom većeg dela svoje kampanje, pa je tako vaša baza napadnuta i suočeni ste sa masovnom konfuzijom. Nakon događaja u ‘Rise of Iron’, Last City je napadnut. Oblast koju su igrači zavoleli i u kojoj su mogli čak i da plešu, pored toga što su u njoj prihvatali misije, je ništa više od plamene ljuske onoga što je nekada bila, a broj žrtava nastavlja da raste. Grupe neprijatelja vas opkoljavaju i sada ste sami protiv horde u borbi za opstanak. Ovo je uzbudljiv početak koji vam odmah daje šansu da naučite pravila igre, ukoliko ste novi, ili da se brzo uključite u tok bitke ukoliko ste obožavatelj originalne igre.
Destiny 2
Neverovatno je videti dramatična unapređenja nastavka u pogledu priče kako se odvijaju u stvarnom vremenu. Bez obzira na to da li ste igrali prvu igru ili ne, odmah znate koji ste heroj i ko su vam neprijatelji, pored par začkoljica koje su ubačene kako bi se sve to izbalansirano. Naglasak na priči nas ovde podseća na ono što se desilo u ‘Halo’, samo u obrnutom redosledu. U ‘Halo’, sve je počelo od naracije jednog igrača sa jakim lokalnim multiplejerom, da bi se pretvorilo u onlajn igru za više igrača sa jačom pričom. U slučaju ‘Destiny’, sve je počelo sa jakom igrom sa multiplejer igrom koja je imala slabu priču koja je povezivala događaje. Sada ima daleko više balansa – kako se fokus priče povećao, tako je sve postalo daleko zabavnije.
Destiny 2
Po prvi put, ova franšiza deluje kao da dobija sopstvenu ličnost. Originalna igra je nekima delovala kao presvučena ‘Halo’, iako je to uvek delovalo kao nepravedno poređenje. Igra je bila dovoljno drugačija iako je koristila stvari koje su bile popularizovane zahvaljujući serijama, kao što je regenerisanje zdravlja i naučnofantastično okruženje. Svet je bio mnogo drugačiji, sa većim galaktičkim obimom i drugačijom listom likova, čak iako je zadržao neke stvari u smislu kopiranja – npr. navigacija u igri i dodatak AI pomoćnika u određenom obliku. ‘Destiny 2’ deluje kao suštinska avantura koju smo priželjkivali u prvoj igri. Ova igra je istovremeno uzbudljiva, zastrašujuća i očaravajuća.
Početak igre nas je podsećao na prvu ‘Metroid’ igru, zajedno sa delom u kojem imate manjak vatrene moći i morate se koristiti svojom pameću da preživite. Izbegavanje oštećenja postaje ključ kada ne možete da ponovo oživite svoj lik, pa morate da se saginjete, krećete i pokušavate da se sakrijete kad god je to moguće. Sve to i to dok vas okružuje gomila neprijatelja rezultuje nekim od najuzbudljivijih akcija u igri, a to što znate da smrt znači da ćete morati ponovo da prolazite dobar deo akcije vas ohrabruje da se borite pametno umesto da srljate u pucnjavu kako biste pokušali da obezbedite brzu pobedu. Nije baš isto kao kada imate veoma prikriven pristup, ali vas zaista tera da više razmišljate o tome šta ćete uraditi.
Destiny 2
‘Destiny 2’ ne samo da usađuje jak osećaj izolacije i straha, već i nade onda kada napokon pronađete saveznike u svojoj potrazi. Trijumfalna muzika počinje da svira i daje ‘Destiny’ numere koje konačno dostižu nivo ‘Halo’ muzike iz serijala od pre mnogo godina. Avantura vas vodi na emotivno putovanje i oživljava univerzum koji je oduvek trebalo da bude tamo, dok istovremeno održava otvorenu prirodu franšize. Sve ono u čemu ste uživali u prvoj franšizi se može naći i ovde, ali je prošireno, dok sama igra deluje suženije.
Destiny 2
Deluje kao da su bliski napadi snažniji, dok se vibracija koristi kako bi se dočarale stvari kao što je vatra oko vas i/ili eksplozije. Nivo unošenja igrača je sada daleko viši nego u prvoj igri, a to u velikoj meri ima veze sa izgradnjom sveta koja je odrađena tokom kampanje. Sada, vi zaista brinete o likovima i o okruženjima. Oblasti nisu samo delovi sveta u koji ste poslati – to su živa područja koja dišu i kojima treba vaša pomoć. Igra napokon deluje kao da postoji nešto više izvan pukog pružanja osećaja ushićenosti zbog pobede i agonije usled poraza. Onlajn igranje u velikim grupama je i dalje neizmerno zabavno, a možda je čak i za trunku zabavnije zahvaljujući celokupnim poboljšanjima u prezentovanju.
Destiny 2
Vizuelno, ovaj nastavak se zasniva na prekrasnim scenama iz originala sa većim stepenom oslanjanja na osvetljenje u realnom vremenu, a manje na mat stil slikanja pozadine. Modeli likova su unapređeni, dok teksture okruženja izgledaju bolje nego ikada. Celokupan obim svega je mnogo veći, što znači da je korišćeno i više resursa. Uprkos tome, brzina smene kadrova je dobra i glatka bez ikakvih ‘štucanja’, čak i u velikim borbama, što je prilično impresivno. ‘Destiny 2’ ne predstavlja poboljšanje ogromnih razmera u odnosu na original, ali unapređuje ono što je bilo ranije i ne kvari ništa što je već bilo dobro.
Destiny 2
U pogledu muzike, ova igra sadrži neke od najboljih pesama iz Bungiejevog kataloga. Iako je ‘Halo’ franšiza imala neke zaista epske pesme, u ‘Destini 2’ postoji nivo dubine i lepote sporijih pesama na koji smo retko nailazili u pucačinama. Neke od pesama bi više odgovarale realističnijim igrama kao što je ‘Shenmue’, u kojoj takva orkestarska podloga obično dođe do izražaja na pravi način. Umesto toga, ovde imamo džinovske vatrene okršaje i borbe sa epskim pesmama koje, u smislu muzike, imaju intenzitet sličan onom iz ‘God of War’. U odnosu na prvu igru, gluma preovlađuje u daleko većoj meri i više je unapređena. Kao i u slučaju ‘Titanfall 2’, dodavanje sveobuhvatne priče događajima u igri neizmerno pomaže, dok cela glumačka postava dobro igra svoje uloge.
‘Destiny 2’ je skoro savršen nastavak i popravlja onih par problematičnih stvari iz originala. Ovo je jedna od Bungiejevih najboljih igara do sada i FPS koji nudi lepu krivu učenja čini ovu igru pristupačnijom od većine pucačina na tržištu. Priča ima iznenađujuće veliku dubinu i oživljava svet u igri na način na koji originalna igra to nije mogla. Bilo ko ko je uživao u prvoj igri treba da proba i ovu, a oni koji su to propustili mogu bezbedno da se upuste u ovaj nastavak zahvaljujući strukturi priče koja daje neku vrstu široke rekapitulacije onoga što se desilo ranije, informišući vas o svemu relativno brzo. Ovo je jedna predivna igra koja zvuči epski sa kontrolama koje možete da sanjate.