Demon Turf je priča o živahnoj mladoj demonki koja se bori da postane vladarka podzemlјa, koju je razvio Fabraz i objavio Playtonic Games. Podstaknut je jedinstvenim duhom i eksperimentalnim igranjem, ali previše puta pokušava da ponovo izmisli točak. Veoma specifična publika će uživati šta je u ponudi izuzetno, ali drugima neće trebati više od kratkog boravka u njegovom blistavom svetu da spali se na novitet njegovih stvarnih mehanika igre.
Tutorijal Demon Turf-a izlaže mnoštvo mehanika kretanja i borbe bez odmora između, očekujući da igrači trenutno savladaju složenu šemu kontrola. Ovo ima prednost jer igračima daje pun arsenal poteza od samog početka, ali može da bude previše posla za svakoga ko ne ide dalje nakon zahtevanih trofeja u svakoj fazi.
Praktično je lako prebaciti protagonistu Beebz-a sa mesta na mesto, zahvalјujući oštrim kontrolama i popustlјivosti u kretanju vazduhom. Ta sloboda dolazi po cenu dizajna nivoa, koji je pomno previše dizajniran da omogući igračima da pokažu koliko slobode imaju. Tanke staze i džinovske vertikalne sobe čine Demon Turf izazovnim od samog početka, i uprkos živopisnoj grafici koja bi izgledala privlačna za mlađu demografsku kategoriju, jezgro igre služi samo onima koji su proveli značajno vreme sa sličnim 3D platformama.
Ovo doprinosi jednoj od prepoznatlјivih inovacija Demon Turf-a. Umesto da automatski kontroliše igrače kroz nivo, igra uzima stranicu od Shovel Knight-a i daje potpunu kontrolu onome ko drži kontroler. Beebz ima pregršt zastavica koje može da postavi na nivoe koji služe kao kontrolne tačke, ali sve su potpuno opcione. Razlika od Shovel Knight-a je u tome što je igra Yacht Club-a imala ugrađene kontrolne tačke pre izazovnih delova, Demon Turf čini igračima da nagađaju šta vreba ispred njih.
Prvi svet zaista daje predloge gde da se stave zastave, ali onda Demon Turf pušta uzde, što se čini kao greška. Frustrirajuće je preći nekoliko komplikovanih delova i ući u zonu, samo da biste jednom umrli i vratili se na početak. To iskustvo će se gotovo sigurno desiti u petlјi tokom 15-20 sati igre, posebno ako se igrači Demon Turf-a prebacuju napred-nazad na druge moderne igre koje sačuvavaju status na svakih nekoliko minuta. Kao opcioni hard mod dizajniran za publiku koja trči brzo, ovo bi bila kul karakteristika, ali ako ovo bude standardna implementacija, gura dalјe igru od pristupačnosti.
Iako je jasno da Demon Turf nije za svakoga, veoma dobro služi njegovoj hardcore publici. Postoje desetine faza kroz koje treba proći, od kojih svaka ima drugu vožnju koja meša stvari a la nostalgični platformer Yooka Laylee. To je povrh mnoštva sporednih misija koje pružaju još izazovnije platformske scenarije, čak i ako se ne čini tako. Od fudbalske utakmice do retro arkadne igre, svaka se pretvara u neku vrstu platforme koja podseća na glavnu igru.
Jedan aspekt igranja koji čak i idealnoj publici Demon Turf-a može da se ne dopada jesu borbeni delovi. Etape obično imaju najmanje jednu ili dve arene za suočavanje sa demonskim svinjama, a Beebz može da ih gurati snažnim udarcem koji ima nekoliko različitih varijanti. Kao i ostatak igre, borba izgleda glatko i uzbudlјivo, ali igra se brzo degeneriše u pritiskanje jednog dugmeta. Zaustavlјanje celog nivoa da bi se izvršila ova naredba u naizgled nasumičnim intervalima je nezgodno, pogotovo zato što se nikada ne oseća privlačno ili se podiže na nivo izazova ostatka Demon Turf-a.
Pored platforminga, najjača osobina Demon Turfa leži u njegovoj prezentaciji. Baš kao demoni u klasičnom FPS DOOM-u, Beebz i demonski stanovnici njenog doma u podzemlјu su 2D duhovi koji žive u 3D prostoru. Efekat je konstantno zadivlјujući za gledanje i pruža obilјe mogućnosti da se izrazi mnogo emocija karaktera. Ovo se svodi na debeli sloj stava iz 90-ih koji se prožima kroz postupke na svakom koraku. Od likova sa karakterističnim vokalnim režanjem i sklonosti ka repovanju, do neobjašnjive sposobnosti da Beebz sedi na stolicama širom sveta, Fabraz stvara osećaj igre vođene likovima.
Uprkos prijatnom grafičkom stilu, Demon Turf se ponosi vrstom izazovne igre koja je definisala žanr platforme u prošlim godinama, i koja kao rezultat isklјučuje čitav niz potencijalnih igrača. Svako ko traži jednostavnu zabavu, a ne novu opsesiju, naći će samo frustraciju u rasporedu platforme Demon Turf-a i njegovom sistemu kontrolnih tačaka – čak i kada uzimaju impresivne vizuelne efekte i fanki soundtrack. Demon Turf oseća se kao propuštena šansa za njegov zanimlјiv, interesantan novi svet da bude uslužan takvoj niche publici. Možda ovi izgublјeni nivoi mogu da ustupe mesto avanturi sa Beebz-om koja je više u toku sa širom publikom, ali za sada, Demon Turf je vredan pokušaja za fan-ove hardcore platforminga i teško ga je preporučiti onima koji manje vole ovaj žanr.
