Bulletstorm je bio jedna od onih igara koja me iznenadila kada je izašla 2011. godine. Njena priča možda jeste bila generička i predvidljiva, ali pucanje kroz gomilu čudovišta i šibanje pomoću svog Energy Leash uvek je bilo zabavno. Povratak sa Full Clip Edition šest godina kasnije pokazao je da igra i dalje može da se održi, ali izlazak u VR preko dvanaest godina kasnije deluje kao iznenađenje. Ipak, perspektiva postajanja Grejsona Hanta u virtuelnoj stvarnosti bila je siguran način da me ponovo privuče da igram ovu igru još jednom.
Problem je u tome što, koliko god lepa ideja možda bila tokom proizvodnje, Bulletstorm VR je priličan haos. Prezentacija je šarenolika kada su u pitanju filmske sekvence; veštačka inteligencija neprijatelja je lenja i dosadna; borba deluje previše lako i, kao i veštačka inteligencija, postaje ispiranje i ponavljanje sa nekoliko dodatnih veština; a slušanje dijaloga i praćenje priče u 2024. godini deluje zastarelo i neugodno, sa vrlo malo vrednosti koje bi navelo bilo koga da želi da je igra.
Teksture nisu unapređene, i postoji kvalitet koji vas ne privlači. Čini se da nije uložen napor u poboljšanje vizualnog iskustva, što donekle remeti uranjanje u igru. Osim toga, filmske sekvence koje se odvijaju između samog igranja su iste one iz 2011. godine, prikazane na nekakvom ekranu u igri dok sedite i gledate ih. Mogu se preskočiti, ali čak i to remeti tok samog igranja.
Bulletstorm VR zaista ima neke pozitivne osobine u ranim fazama borbe, jer se dobro nosi sa realizmom ponovnog punjenja i upotrebe oružja. Nažalost, suočavanje sa neprijateljima prepuno je problema koji odnose sav užitak iz igre. Nema vidljivog uticaja metaka, i nikada ne osećate da se povezujete sa svakim hicem koji ispalite. Krv će curiti iz njihovih tela, a glave možda otpadaju, ali uvek se čini ili prisiljeno ili nepotrebno. Nije ništa bolje ni kada je reč o veštačkoj inteligenciji neprijatelja.
Trčaće prema vama bez obzira na svoj život ili će se sklanjati iza zaklona. Nema inteligencije u tome kako prilaze vatrenom obračunu i postaje frustrirajuće kada su vam pred nosom, a da nema osećaja opasnosti. Više bih voleo neku vrstu strategije pri gađanju neprijatelja, a ne samo besmisleno ’’prskanje’’ metaka u vazduhu. Iako električni bič može biti zabavan za korišćenje, takođe je prejak sa apsurdnim dometom. Koristićete ga da očistite prepreke, ali još više da gađate gamad i povlačite ih ka sebi.
Usporava ih i daje vam dovoljno vremena da ih ili gađate ili im udarate nogom u lice povlačeći desnu palicu nadole. Na početku je dobro, i zaista uživate u kombinovanju biča i oružja da nanesete štetu, ali postaje repetitivno i neuravnoteženo. Dodatni nivoi gde igrate kao Trishka Novak ne dodaju mnogo Bulletstorm VR-u, osim još jednog načina da ubijate neprijatelje lako zahvaljujući svojim mačevima na energiju. Sve je to jednostavno razočaravajuće, posebno za nekoga ko je voleo original.
Ako ste igrali Bulletstorm kada je izašao sve te godine unazad i želite ponovo da ga igrate, držite se Full Clip Edition verzije. Ako želite isprobati nešto u VR-u što koristi tu tehnologiju, ovo nije igra za vas. Od loše veštačke inteligencije do repetitivne i lake borbe, igrački elementi Bulletstorm VR-a nisu ništa što bi vas moglo uzbuđivati, i iako je jedna od onih igara koje su zabavne na početku, pukotine počinju da se vide nakon nekih sat vremena.
