Nikada nisam igrao glavnu BlazBlue igru, pa sam ušao u BlazBlue: Entropy Effect s pitanjem da li ću moći razumeti o čemu se radi. Kako se ispostavilo, vrlo je nebitno, jer bi Entropy Effect mogao koristiti likove iz bilo koje moderne borilačke franšize i izvesti istu igru. Fanovi će verovatno uživati u igranju likovima poput Ragne, Mai i Hakumena, ali to se teško može nazvati obaveznom literaturom.
Iako Entropy Effect koristi modele likova i glasove iz BlazBlue: Central Fiction od Arc System Works, sve ostalo je novo. I može se reći da je sve ostalo suvišno. Srž igre je podeljena između 2D roguelike akcionih nivoa nazvanih Training koje igrate dok ne završite svaki segment ili, verovatnije, dok ne umrete.
Između ovih rundi, igraćete kao ACER, slatki mali robot u kibernetskom distopijskom svetu trenutno pod uticajem naslovnog Entropy Effecta. Da biste preživeli dolaznu apokalipsu, iz nekog razloga morate trenirati borce u VR simulaciji uma nazvanoj ACE, dok se bavite nekom intragom i spletkama koje uključuju rogue ACER-e i druge veštačke inteligencije. U suštini, to je potpuni besmisao koji nikada ne postaje manje dosadan.
Kao ovaj mali robot, trošićete AP i EP (akcione poene i poene razmene) na trajne pojačivače i nadogradnje, dok zarađujete nove „Prototype Analysers“ kako biste otključali više od deset dostupnih boraca pobeđivanjem izazova uma u stilu boss-rush. Kontekstualno, borci se nazivaju Evotipovi. Mogu se level up-ovati individualno, i možete imati više kopija, ali svakog borca možete koristiti samo jednom u izazovu uma. Srećom, možete kombinovati njihove moći do određene mere, dajući vašem odabranom liku dodatne napade i sposobnosti.
Napredak prati prilično standardan put, iako ga ima dosta. Trening oblasti, uključujući sobe sa bossovima, razdvojene su posebnim područjima gde možete trošiti valute i otključavati pojačivače. To uključuje bonuse za različite sposobnosti i modifikatore za postojeće veštine. Neki dodaju elementarne efekte vašim napadima ili stvaraju projektilno sečivo kada brzo trčite. Potential dodaje trajne nadogradnje vašim veštinama, i što duže preživite, postaćete jači. U međuvremenu, AP otključava pojačivače koji se primenjuju na sve likove, kao što su regeneracija healtha ili poboljšana hlađenja. Postoje čak i resursi koji se mogu gomilati, delujući kao dodatni životi.
Najbolji element je, međutim, sastav tima. Deset likova dostupnih u verziji 1.0 možda ne koristi svoje potpune BlazBlue poteze, ali su dovoljno različiti da stvarno naprave razliku kada ih menjate. Na primer, Hakumen je spor i moćan, sposoban da podnese više štete, dok je Noel slabija, ali napada uglavnom iz daljine, što joj daje prednost. 2D akcija i platformiranje u Entropy Effect su neverovatno fluidni i zadovoljavajući, i dovoljno su izbalansirani da uvek ostvarujete neki napredak.
Nakon određenog trenutka, otključaćete pristup novom području pod nazivom Omega, koje nasumično generiše veći svet koji više podseća na tradicionalni MetroidVania stil. To nije to tačno, ali je dobrodošla promena u odnosu na ponavljanje glavnog moda.
S druge strane, glavni mod je fantastičan, sa velikim brojem lokacija, neprijatelja i bossova, i mnoštvom načina da nagrade vaš trud. Takođe je prelep, sa miksom različitih okruženja, i brzim, brutalnim animacijama koje zaista prenose neophodno nasilje u potezima svakog lika. Jedini pravi prigovor je zvuk. Svi izgovoreni dijalozi likova su na kineskom, što je samo po sebi u redu, ali likovi ponavljaju iste rečenice iznova i iznova do tačke ometanja, što mi se ne dopada.
Čak i ako niste obožavalac glavnog serijala, BlazBlue: Entropy Effect će vam se dopasti ako volite dobru akcionu igru sa bočnim pomeranjem. Priča nije razlog zašto sam ovde, ali pravi fokus je izuzetno dobra 2D tuča i uravnotežena, nagrađujuća meta-progresija.