Sve što je mali Timmy želeo je da dobro prođe test za program borbene obuke u Disch Corporation. Nije ni znao da će on biti taj koji će spasiti dan i sprečiti da se dogodi mogući katastrofalni događaj. Nakon što prognani izdajica, Chester, upadne u Disch i ukrade njihove tajne planove za izgradnju Supermech-a, Timmy mora brzo da odraste, oblači specijalno borbeno odelo i prati Chester-a do Čester.
Prvobitno objavlјen 2010. kao ekskluziva za NES, da, dobro ste nas razumeli Battle Kid: Fortress of Peril je prava eksplozija iz prošlosti. Noseći sve ikonske karakteristike iz ere kartridž igranja, kao što su dobro izrađena 8-bitna grafika i muzika, klasična platforma, neoprostive poteškoće, pa čak i sistem lozinki, ovaj naslov radi fantastičan posao u donošenju retro iskustva igranja u moderne dane.
Naše lično vreme provedeno igrajući retro naslove je malo i najprikladniji način da opišemo kako smo se osećali dok smo igrali bilo bi frustrirani i iznervirani. Dakle, kada kažemo da smo zaista uživali u ovoj igri, to ima malo više uticaja iza toga. Sa preko 550 jedinstvenih soba, 30 tipova neprijatelјa i 8 boss-eva, nikada nije bilo dosadnog trenutka dok se prelazi kroz tvrđavu.
U svoj njenoj 8-bitnoj slavi, bilo je evidentno da su kreatori ove igre fanatici retro igara. Bili smo impresionirani koliko se ova igra osećala kao platformer visoke klase za NES samo na osnovu izgleda i zvuka. Sa sjajnom umetnošću likova, raznim okruženjima i privlačnom muzikom koja ide uz svaku lokaciju na kojoj se nađete, u najmanju ruku bili smo očarani.
Ostajući verna platformerima iz prošlosti, igra je, iako veoma jednostavna, tečna i zadovolјavajuća. Skakanje kroz sobe, miniranje neprijatelјa na našem putu i izbegavanje projektila i zamki trenutne smrti, uvek smo se osećali sjajno i veoma korisno kada smo mogli da uradimo ove zadatke bez smrti. Umiranje je, međutim, nešto što biste trebali da očekujete dok igrate ovu igru. Mnogo umiranja.
Posle naše 138. smrti, da, postoji obezbeđen brojač smrti, i čak ni na pola igre, konačno smo shvatili šta je to činilo zabavnom. Klјučni faktor nije bio ništa drugo do sama poteškoća. Iako postoji pet opcija za poteškoće, nijedna od njih nije bila zaista „laka“ jer nisu promenile ono na šta ste naišli dok ste igrali. Igrali smo igru na Normal koja je Timmy-u dala tri HP i neograničeno nastavlјanje. Iako se tri tačke na vašoj traci zdravlјa mogu da čine dovolјnima, ove tri šanse su se većinu vremena činile kao jedna. Svaka soba je bila ispunjena raznim tipovima neprijatelјa i zamkama kroz koje smo tek nakon pokušaja i grešaka konačno mogli da prođemo bez smrti. Taj stalni ciklus umiranja nekoliko puta nakon približavanja novoj sobi doveo je do zavisničke prirode igre. Neprestano poraženi, ali i dalјe osećajući taj osećaj napredovanja svaki put kada smo prevazišli tešku sobu ili boss bitku, naterao nas je da poželimo da nastavimo da igramo igru. Međutim, poteškoća je bila i blagoslov i prokletstvo.
Kao što je ranije pomenuto, postoji 8 boss-eva prisutnih u Battle Kid: Fortress of Peril. Struktura igre se uglavnom svodi na to da naiđete na kontrolni punkt, prođete kroz nekoliko soba, dođete licem u lice sa boss-em, i sve to ponovite. Iako nas je konačno dolazak do sledeće kontrolne tačke ili savladavanje teškog boss-a uvek ostavlјao zadovolјnim, zahvalјujući i igri i poteškoćama, bilo je trenutaka kada je igra bila spora i potpuno dosadna zbog toga koliko je mogla da bude neoprostiva.
Konkretno, postojale su sobe koje su uklјučivale šilјke koji bi ispunili ekran. U ovim prostorijama su bila sigurna mesta koja nisu bila zauzeta šilјcima i da biste došli do njih, morali ste da sačekate da šilјci nestanu. Međutim, oni bi nestali samo na kratko, primoravajući vas da požurite na ta sigurna mesta pre nego što se ponovo pojave. Evo problema, nakon kontakta sa šilјcima, odmah bivate ubijeni. U početku smo zaista uživali u ovim sobama jer su nudile promenu u odnosu na tipične teške platforme i neprijatelјske izrešetane oblasti. Međutim, nakon što smo se mučili kroz više od pet od ovih soba uzastopno, naše strplјenje je bilo iscrplјeno. Ovo važi za mnoge segmente između svake kontrolne tačke, posebno što smo duže igrali u jednom igranju.
Da biste se borili protiv ovih delova koji mogu da izgledaju dugo i frustrirajuće, postoje nadogradnje u Metroidvania stilu koje vam omogućavaju da istražujete ranije nedostupna područja. Ove nadogradnje se nalaze na različitim lokacijama u Tvrđavi. Bilo da je u pitanju viši skok, mogućnost razbijanja novih tipova blokova ili usporavanje brzine pada, ove sposobnosti i predmeti pobolјšavaju igru na bolјe. Pored ovoga, gore pomenuti kontrolni punktovi su verovatno deo igre koji najviše oprašta. Činilo se da uvek postoji kontrolni punkt na pravom mestu i to je u velikoj meri sprečilo nas da potpuno odustanemo na nekim tačkama.
Još jedan način na koji su ove nadogradnje koristile našem iskustvu sa igrom je da smo zaista osetili naš napredak. Mogućnost da koristimo nove sposobnosti u borbi ili platformi je imala drastičan uticaj na održavanje našeg angažmana tokom igranja. Možda najistaknutiji period kada je ovaj napredak sijao bile su boss bitke.
Ove borbe su bile naši omilјeni trenuci u igri. Prolazak kroz vrata lobanje i dolazak u prisustvo ovih 8-bitnih neprijatelјa, učenje svakog od njihovih obrazaca napada i konačno nadvladavanje njih u borbi, nikada nije izneverilo da bude ništa drugo osim zabavno. Naravno, postojali su trenuci u kojima su brzi napadi ili potezi određenih boss-eva koji su zahtevali savršeni tajming skoka doveli do izvesnog besa, ali oni su bili zasenjeni intenzitetom brzih udaraca dok su izmicali i zadovolјstvom napornog rada koji se isplatio na kraju u igri. Tokom ovih bitaka bili smo najkoncentrisaniji i angažovaniji nego bilo kada drugi put dok smo igrali, i upravo to je glavni razlog zašto su ove boss borbe bile naša motivacija broj jedan da napredujemo u igri.
Iako nikada nismo voleli retro igre, Battle Kid: Fortress of Peril nam je konačno otvorio oči i pokazao nam zašto su ovaj stil igre mnogi voleli i još uvek vole. Čak i uz poteškoće koje su nas ponekad činile frustriranima i beznadežnima, tečne kontrole, poznati platforming i jednostavna, ali veoma efikasna borba, čine igru odličnim izborom za fanove retro platforme i još uvek zabavnim za sve koji traže izazov.
Dobro:
- Poznati platforming
- Jednostavna, ali efikasna borba
- Angažujuće boss bitke
- Retro šarm
Loše:
- Uzastopna područja sa sporim tempom
- Poteškoće su ponekad previše neoprostive
